Grčka beleži turistički bum: Sve veći izazov za avio-saobraćaj

Grčka beleži rekordan turistički promet, ali rast broja putnika i letova sve više opterećuje njenu avio-infrastrukturu. Kontrolori letenja rade pod velikim pritiskom, dok nedostatak zaposlenih i zastarela oprema dodatno komplikuju situaciju.

Na ekranima kontrolnog centra u Atini, tokom letnje sezone, simboli aviona formiraju sve gušću mrežu. Grčko nebo je ovih meseci izuzetno prometno, a kontrolori letenja suočavaju se sa zadatkom da bezbedno upravljaju hiljadama letova, u sistemu koji se približava granicama svojih kapaciteta.

Olga Toki, potpredsednica Udruženja kontrolora letenja Grčke, upozorava da je saobraćaj u pojedinim delovima dana toliko gust da gotovo nema dodatnog prostora za nove avione.

Brojke pokazuju koliko je pritisak veliki. Prema podacima Grčke uprave za civilno vazduhoplovstvo, u mesecima sa manjim intenzitetom saobraćaja grčki aerodromi obično obrade između 1.000 i 1.500 letova dnevno. Početkom jula, međutim, dnevni prosek dostigao je čak 2.700 letova.

Ni širi region nije pošteđen. Prema procenama Eurocontrola, vazdušni saobraćaj u jugoistočnoj Evropi, uključujući grčki vazdušni prostor, trenutno je oko 40 odsto veći nego 2019. godine.

Turizam raste brže od infrastrukture

Povećanje broja letova prati snažan oporavak grčkog turizma. Prošle godine Grčku je posetilo oko 38 miliona turista, što je 23 odsto više nego tokom rekordne 2019. godine. To je gotovo četiri puta više od broja stanovnika zemlje, koja ima oko 10 miliona ljudi.

Rast se nastavlja i ove godine. Međunarodni aerodrom u Atini je u prvih šest meseci 2026. godine opslužio 15,75 miliona putnika, što je 4,5 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Problem je što avio-infrastruktura nije uspela da prati tempo rasta.

Raj za digitalne nomade dobija nova pravila: Bali sve stroži prema strancima

Kvar koji je pokazao slabosti sistema

Koliko je sistem ranjiv postalo je jasno još početkom godine.

Ozbiljan kvar komunikacionog sistema 4. januara onemogućio je kontrolorima da glasom komuniciraju sa pilotima. Iako su avioni i dalje bili vidljivi na radarima, komunikacija sa posadama nije funkcionisala.

Grčke vlasti tada su bile prinuđene da na nekoliko sati zatvore vazdušni prostor, što je dovelo do otkazivanja letova i preusmeravanja aviona na aerodrome u susednim zemljama.

Incident je ubrzao planove za modernizaciju sistema. Grčka je najavila program vredan oko 300 miliona evra, koji uključuje uvođenje novih digitalnih komunikacionih sistema i zamenu zastarele radarske opreme.

Instalacija novih sistema počela je sredinom avgusta, dok je završetak čitavog programa planiran do 2028. godine.

Pritisak postoji i na nivou Evropske unije. Evropska komisija je prošle godine pokrenula postupak protiv Grčke pred Sudom pravde EU, uz obrazloženje da zemlja nije na vreme prilagodila procedure kontrole vazdušnog saobraćaja međunarodnom standardu za navigaciju zasnovanu na performansama.

Nedostaje i ljudi

Tehnologija, međutim, nije jedini problem.

Grčki vazdušni prostor podeljen je na deset sektora, a svakim upravlja po jedan kontrolor uz pomoć kolege. Tokom leta, kada broj aviona naglo raste, sistem se suočava sa još jednim dugogodišnjim problemom – manjkom zaposlenih.

Trenutno u službi radi oko 154 kontrolora, dok se realne potrebe procenjuju na oko 250.

Grčka je zbog toga pojačala zapošljavanje. Tokom 2025. godine planiran je dolazak 92 nova kontrolora, a tokom 2026. još 77.

Međutim, novi ljudi ne mogu odmah da reše problem. Za obuku i sticanje potrebnog operativnog iskustva kontroloru je potrebno oko pet godina.

Drugim rečima, čak i kada se broj zaposlenih poveća, efekti tog ulaganja neće biti vidljivi odmah.

Kada se broj aviona udvostruči za samo sat vremena

Koliko je posao kontrolora zahtevan pokazuje i svakodnevna praksa.

U normalnim uslovima, jedan kontrolor može da upravlja sa oko 20 aviona tokom jednog sata. U periodima najvećeg opterećenja taj broj može da dostigne 40 aviona.

U jednom slučaju, čak 33 aviona sletela su tokom samo jednog sata, iako je planirana gornja granica bila 28.

U takvim situacijama kontrolori moraju da traže od posada da smanje brzinu ili promene pravac leta kako bi se održala bezbedna udaljenost između aviona.

Za putnike to često znači samo dodatnih 30 minuta čekanja. Za kontrolore, međutim, svaki dodatni avion znači još jedan element koji mora da se prati u sistemu u kojem su bezbednosne margine sve manje.

Jeftinija putovanja Evropom: Nova avio-kompanija kreće sa letovima od 19 evra

Grčkom nebu dodatan pritisak pravi i situacija na Bliskom istoku

Situaciju dodatno komplikuju geopolitička dešavanja.

Prema podacima Eurocontrola, kroz grčki vazdušni prostor sada svakog dana prolazi oko 300 dodatnih letova, odnosno gotovo šest odsto ukupnog dnevnog saobraćaja.

Geografski položaj Grčke dodatno povećava složenost posla. Osim komercijalnih letova, nadležne službe prate i aktivnosti turskih aviona i bespilotnih sistema, što dodatno opterećuje kontrolore.

Putnici već osećaju posledice

Sve se na kraju preliva i na putnike.

Kašnjenja tokom ovogodišnje letnje sezone postala su učestalija, a tridesetak minuta čekanja za mnoge više nije iznenađenje.

Za one koji rade u turističkom sektoru problem može biti još veći. Jedan zaposleni u velikom hotelu u Atini navodi da su kašnjenja češća nego prošle godine, dok je u pojedinim slučajevima morao da čeka čak sedam sati na goste koji su dolazili iz SAD.

Ipak, problem nije u tome što Grčka ima previše turista.

Turizam je jedan od ključnih oslonaca grčke ekonomije, ali njegov dalji rast zahteva i odgovarajuća ulaganja u infrastrukturu.

Kako upozoravaju grčki kontrolori, povećanje broja letova ne može se dugoročno održati bez istovremenog ulaganja u ljude, tehnologiju i kapacitete vazdušnog saobraćaja.

Za zemlju koja svake godine privlači sve veći broj turista, pitanje više nije koliko putnika može da primi, već koliko brzo infrastruktura može da se prilagodi njihovom dolasku.

Izvor: BIZLife

Foto: Unsplash/ David Syphers