Goran Marković: Ovo je akcija spasavanja kulturnog nasleđa

Većina filmova reditelja Gorana Markovića doživela je veliku popularnost i postala deo obavezne „filmske literature” u našoj zemlji. Kada smo Markovića pitali šta je, po njegovom mišljenju, bilo presudno da publika u toj meri pozitivno reaguje i toliko zavoli njegove filmove?

„Ne znam. Možda opuštenost? Iskrenost? U svakom slučaju, dok radim, ja ne mislim na rezultat. Moj jedini kriterijum je vlastito osećanje, ponekad stomak. Radim to za sebe“, kaže čuveni reditelj.

Koje su to univerzalne poruke koje ste želeli da prenesete kroz svoje filmove, a za koje smatrate da je važno da ih mladi i buduće generacije čuju?

Citiraću Džona Forda: „Poruke se šalju poštom, a ja snimam vesterne.” Šalim se, naravno. Imam sopstveno osećanje sveta u kome živim i pokušavam da to prenesem filmom. To je ujedno, po mom mišljenju, i glavni zadatak svakog kinematografskog dela – da oslika vreme u kome je nastalo. Viđeno očima autora, dakako. Filmovi su najbolji način da shvatite sadašnjost i, jednog dana – prošlost. Nema boljeg metoda da utvrdite kako su ljudi nekada razmišljali, kako su se ponašali, kako je izgledala jedna epoha koja je prohujala. Ostali su samo filmovi. U ovom slučaju, zahvaljujući značajnom poduhvatu Vip kinoteka, neki od njih su otrgnuti od nestanka.

 Vaša dva filma su restaurirana u okviru projekta Vip kinoteka. Po čemu pamtite snimanje „Nacionalne klase” i „Specijalnog vaspitanja”?

Ova dva filma pripadaju mojim počecima. Prvo sam napisao „Nacionalnu klasu”, ali zbog skupoće projekta, producent se nikako nije odlučivao da to snimi. Onda sam dve godine posvetio pisanju i pripremama „Specijalnog vaspitanja” i snimio svoj prvi film u siromašnim okolnostima, koje su prevaziđene entuzijazmom mladih umetnika, debitanata i dvojice bardova – Bekima i Smokija, koji su igrali besplatno. Vladala je neverovatno poletna atmosfera, svi su ginuli za taj film. Za mnoge je to bila odskočna daska u daljoj karijeri.

Veliki uspeh tog filma, umetnički i finansijski, omogućio mi je da najzad snimim „Nacionalnu klasu”. Film je urađen pod odličnim produkcionim uslovima za to vreme, opet u divnoj stvaralačkoj atmosferi. Ovoga puta smo sebi dozvolili luksuz da se zabavljamo. To se, mislim, oseća u tom filmu.

Zbog čega je, po vašem mišljenju, važan projekat Vip kinoteka?

Više nego važan – suštinski važan! Mnogi značajni srpski filmovi snimljeni na filmskom negativu u stanju su raspadanja. Za neke je ovo bio poslednji trenutak da budu spaseni nestajanja. Uz to, ceo projekat podrazumeva stručnu rekonstrukciju, ponegde i popravke nastale oštećenjima. Jednostavno, ovo je akcija spasavanja kulturnog nasleđa, važan civilizacijski poduhvat.

https://www.bizlife.rs/lifestyle/afterhour/kultnim-ostvarenjem-ljubav-i-moda-nastavlja-se-projekat-vip-kinoteka/?fbclid=IwAR0sZjp1Vk3i-KL26oVcrgjgPTucW2dGhG1uGRjjFGD6q1iLsClbG9K8d5U

Da li ovakav vid ulaganja velikih kompanija u kulturu, kao što je projekat Vip kinoteka, može biti mehanizam koji bi se generalno koristio radi poboljšanja vidljivosti i približavanja kulture mladima?

Ne da može, nego je to jedini način. Ne možete mladima približiti kulturu praznim pričama i popovanjem. Oni moraju videti, osetiti šta je to kultura. Filmovi su najbrži način da se to postigne. Ako vide da postoje stvari koje nisu samo blokbasteri, već da filmovi na njihovom jeziku, u našem duhu, pokazuju kako se ovde živi i oseća ‒ onda to ima i te kakvu svrhu. Možda će neko proširiti svoje vidike, možda će neko postati drugačiji od ostalih.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Vip mobile