Goldman Sachs uči bogate kako da kupuju satove: PET stvari koje govore da li će luksuzni sat sačuvati vrednost
Sat više nije samo sat. Barem ne kada za njega plaćate ozbiljan novac. Goldman Sachs objavio je prvi vodič za kolekcionare luksuznih satova i nakita, a njegove preporuke pokazuju koliko su se satovi približili svetu umetnina, automobila i drugih alternativnih investicija.
Ako ste nekada kupili skup sat zato što vam se jednostavno dopao, Goldman Sachs ima poruku za vas: to nije nužno loša kupovina. Ali ako ste ga kupili misleći da ste upravo napravili investiciju, trebalo bi da znate mnogo više.
Američka investiciona banka prvi put je objavila vodič za kupovinu i kolekcionarstvo luksuznih satova i nakita, namenjen svojim klijentima privatnog bankarstva. Razlog je jednostavan – sve veći broj mlađih, imućnih klijenata satove više ne posmatra samo kao luksuzni dodatak, već kao deo šireg portfolija kolekcionarskih i alternativnih sredstava. A tu su već umetnine, vino, klasični automobili, Hermès torbe, muzički instrumenti, pa čak i Pokémon karte. Goldman Sachs je zato odlučio da objasni šta bi trebalo znati pre nego što se za jedan predmet na ruci izdvoji ozbiljan novac.
Nije svaki Rolex investicija
Prvo pravilo je možda i najvažnije: ime brenda samo po sebi nije dovoljno. Goldman Sachs namerno izbegava da kolekcionarima napravi listu „najboljih“ brendova za ulaganje. Razlog je što veliko ime može da stvori lažni osećaj sigurnosti. Čak i veoma tražen sat može biti loša kupovina ako je u lošem stanju, nema originalne delove ili je njegova autentičnost i poreklo problematično.
Sa druge strane, sat koji nije savršen sa investicione tačke gledišta može biti odličan izbor ako ga kupac jednostavno voli i želi da ga nosi. Drugim rečima, Goldman Sachs pravi prilično važnu razliku: kolekcionarski predmet koji volite nije isto što i investicija.
Ako kupujete zbog zadovoljstva, emocije imaju svoju cenu. Ako kupujete zbog očuvanja vrednosti, emocije bi trebalo da dopunite – proverom činjenica.
Pet stvari koje odlučuju koliko sat vredi
Prema vodiču, pet kriterijuma posebno je važno kada se procenjuje dugoročni potencijal sata.
Retkost. Da li je proizvedeno svega nekoliko primeraka ili je reč o modelu koji je relativno lako pronaći?
Istorijski značaj. Da li sat ima priču, poreklo i dokumentaciju koja potvrđuje njegovu istoriju?
Izrada. Koliko su dizajn, mehanizam i završna obrada posebni?
Stanje. Da li je sat očuvan i da li poseduje originalne komponente?
Autentičnost. Postoje li pouzdana dokumentacija i trag porekla?
Posebno je važno ovo poslednje. Kod skupih satova pitanje nije samo „koliko košta?“, već i „da li je zaista ono što prodavac tvrdi da jeste?“ Goldman Sachs zato savetuje da kod značajnijih kupovina transakciju proveri nezavisni stručnjak.
Sat koji će jednog dana naslediti troje unučadi
Postoji još jedan problem koji se pojavljuje tek kada kolekcionar postane vlasnik ozbiljne kolekcije. Nasleđivanje. Recimo da imate dedin sat, a troje unučadi. Sa akcijama, obveznicama ili novcem problem je relativno jednostavan – imovina može da se podeli. Sa jednim Patek Philippeom baš i ne može.
Goldman Sachs zato u vodiču posebno govori o planiranju nasledstva kolekcija. Preporuka je da vlasnici čuvaju originalnu dokumentaciju, vode precizan inventar, redovno procenjuju vrednost satova i provere da li postojeće osiguranje uopšte pokriva njihovu realnu vrednost, jer sat od 100.000 dolara nije samo stvar koju ostavite u fioci kada umrete. Može postati predmet porodičnog spora.
Sat kao umetničko delo koje možete da nosite
Ono što Goldman Sachs vidi šire od samog tržišta satova jeste promena u načinu na koji bogati klijenti razmišljaju o svojoj imovini. Satovi se sve više posmatraju u istoj kategoriji sa umetninama, vinom, automobilima i drugim „passion assets“ – stvarima koje kupujete zato što ih želite, ali koje istovremeno mogu imati značajnu finansijsku vrednost.
Ipak, satovi imaju jednu veliku prednost u odnosu na umetnine. Možete ih nositi.
„Gotovo svi imaju sat“, objasnila je Monica Heslington, koja vodi Goldman Sachsovu praksu za umetnost i kolekcionarske predmete. Za razliku od slike koja stoji na zidu ili skulpture koja zauzima prostor, sat je relativno mali, lako prenosiv i istovremeno funkcionalan predmet. Možda upravo zato i postaje sve zanimljiviji novoj generaciji bogatih kupaca.
A koliko jedan sat uopšte može da vredi?
Tu postoji jedna granica koju satovi još nisu prešli. U svetu umetnosti aukcijske cene od 50, 100 ili čak nekoliko stotina miliona dolara nisu nepoznate. Kod satova su cifre mnogo manje. To ne znači da nema spektakularno skupih primeraka. Samo pokazuje da tržište satova, posmatrano kroz apsolutne vrednosti, još nije stiglo do nivoa umetnosti.
Ali Goldman Sachs upravo u tome vidi potencijal. Kada cena određene kategorije počne da raste dovoljno da privuče pažnju velikih investitora i wealth-management kompanija, predmet koji je do juče bio „luksuz“ počinje da dobija potpuno drugačiji tretman.
Zato je možda najzanimljivija stvar u novom Goldmanovom vodiču upravo ono što se nalazi između redova.
Sat ne mora da bude investicija da bi bio vredan. Ali ako ste za njega spremni da izdvojite ozbiljan novac, sve je manje dovoljno reći: „Lep je.“
Sada se pitaju i: Koliko je redak? Ko ga je nosio? Da li je originalan? U kakvom je stanju? Ima li dokumentaciju? I – šta će vredeti kada ga jednog dana bude nosio neko drugi?
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Magnific/nomadsoul1
