Od 49.000 smeštajnih kapaciteta u Dubrovniku, više od 35.000 je u nekom obliku privatnog smeštaja, a apartmani su jedan od najboljih izvora prihoda u tom starom gradu na Jadranskom moru.

Samo u poslednje tri godine, broj ležajeva povećao se za 4.000. Stanovi se prodaju pre samog početka gradnje i uglavnom završe kao apartmani. Novim Zakonom o turizmu lokalne vlasti moći će da uvedu ograničenja.

„Stečena prava ne mogu da se diraju, dakle, ako me pitate da li se mogu sada poništavati neka rešenja za porodični smeštaj, ne. To su stečena prava, ali se može da se u budućnosti planira“, rekla je Nikolina Brnjac, ministarka turizma i sporta.

Dubrovački gradonačelnik među prvima je objavio da uvođenjem novog Zakona više neće biti novih dozvola za apartmane, posebno u stambenim zonama, ali je najavio i rekategorizaciju, smeštaja pa se garaže i podrumi više neće moći iznajmljivati kao apartmani.

„Ono što mi ne želimo je da oduzimamo stečena prava ljudima koji već iznajmljuju, već rekategorizacijom da utvrdimo šta je ono što je uistinu za iznajmljivanje, a što je ono što ne može dobiti svoju kategorizaciju i ne može se više iznajmljivati kao apartman, kazao je Mato Franković, gradonačelnik Dubrovnika.

Tržište i kapital, ističe, trenutno nadjačavaju demografiju. Ko već ima nekoliko apartmana, lakše sebi priušti još jedan.

„Omogućiti nove dozvole isključivo domaćim ljudima imalo bi smisla. Ako je cilj ograničiti kapital, može se po porodičnom stablu, kako se sada i dodjeljuje kategorizacija, ograničiti broj smeštajnih jedinica po porodici i na taj način povući limit“, kaže je Nino Dubretić, vlasnik agencije za privatni smeštaj u Dubrovniku.

Dubrovčani inače teško dolaze do nekretnine, bez obzira na to je li reč o kupovini ili dugoročnom najmu, ali kako se dodaje, ograničavanje broja apartmana dočekuju sa oprezom.