Drugi po redu HR. Weekend oduševio najveće regionalne stručnjake za ljudske potencijale
Rovinj je ponovno bio domaćin drugog izdanja HR.Weekenda, održanog u sklopu Weekenda.17. Vodeći stručnjaci iz područja ljudskih resursa, psihologije i poslovnog sveta okupili su se kako bi raspravljali o ključnim temama koje oblikuju savremena radna okruženja.
Na predavanju pod pokroviteljstvom Algebra Poslovne škole pod nazivom Making The Good Life a More Central Part of Work (and Beyond): Lessons from the Longest Study of Happiness postavljeno je jedno od najvažnijih pitanja: postoji li univerzalni recept za sreću? Klinički psiholog dr. sc. Marc Schulz predstavio je rezultate najdužeg longitudinalnog istraživanja o sreći na svetu, koje je započelo na Harvardu još 1938. godine. Ključni rezultat tog istraživanja bio je taj da su upravo kvalitetni odnosi – prijateljstva, ljubavne veze, porodica te naposletku i odnosi s poslovnim kolegama – ključni za smislen i ispunjavajući život. Istraživanjem je i dokazano i da su se učesnici koji su imali bliske i kvalitetne odnose, brže oporavljali od fizičkih povreda i imali bolju mentalnu stabilnost, dok je usamljenost bila povezana s većim zdravstvenim poteškoćama i povećanom stopom izostanaka s posla.
Govoreći o inkluziji i pripadnosti potpredsednica za radnu kulturu i inicijative za raznolikost CBS Sportsa Ndidi Massay u raspravi 1 na 1 s Mirtom Pađan Lee pod nazivom DEI in US Sports Media, pod pokroviteljstvom SD Worx, istakla je kako osećaj pripadnosti doprinosi boljem angažmanu zaposlenih, motivisanosti, produktivnosti, to je ono u čemu „uvek možemo biti bolji“. Njeni glavni ciljevi uključuju izgradnju raznovrsnije radne snage, s većom raznolikošću na višim nivoima koja uključuje ljude različitih nacionalnosti, više žena svih rasa, više osoba s invaliditetom i LGBTQ+ zaposlenih. Otkako je preuzela posao, bila je na svojevrsnoj turneji, s ciljem podsticanja iskrenih razgovora o pristranosti, privilegijama i pripadnosti.
„U sportu je važno da pripadnost osete i navijači, igrači, menadžeri, celokupna zajednica. Pripadnost je više od HR-a i društveno odgovornog poslovanja“, naglasila je. A za razliku od pripadnosti koja se ne može teže izmeriti, budući da se temelji i na ličnom dojmu, inkluzija se jasno može očitati. Koliko je žena u sportu, koliko sponzora ima pojedini sport, je li neki sport rezerviran samo za izabrane – samo za bogate ili samo za belce – statistika je jasna.
Među zaposlenima uvek aktualne teme: home-work balance i transparentnost plata
Kakva je budućnost rada i kako se organizacije prilagođavaju novim modelima te koji su odgovori na novu stvarnost te kako se zaposleni i organizacije nose s njom otkrile su nam Mplus i Manpower Croatia, sestrinske kompanije u sklopu BOSQAR INVEST grupacije. Sprovedeno istraživanje na uzorku od 10 770 ispitanika te preko 15 različitih industrija potvrdilo je kako je ispitanicima preferirani radni model upravo hibridni model, na sledećem mestu je fluidni, te na kraju rad iz kancelarije. Još jedan zanimljiv podatak s ovog panela je i kako 63 posto ispitanika preferira manje finansijske uslove, ako je to uslov veće radne fluidnosti. Što na temu fleksibilnosti modela rada misle velike kompanije poput Spana i Ina Grupe, podelili su Tome Barić, Direktor HR-a INA Grupe i Ana Visković, HR Development Manager. I oni su se složili da podržavaju fleksibilnost koja ne mora biti samo remote rad, već je bitno da je posao napravljen na kraju dana te da zaposleni ostanu prodktivni.
Jedna od najkontroverznijih tema bila je transparentnost plata. Na početku panela „Imagine all the people… Know your salary“, publika je interaktivnim glasanjem otkrila da 57 odsto podržava ideju o transparentnim platama, iako samo 9 odsto kompanija to praktikuje. Andrea Jurčević iz Aircasha istakla je kako je transparentnost ključna za stvaranje poverenja u kompaniji, no Mario Komljenović iz Plive naglasio je da će najveću korist od transparentnih sistema imati menadžeri, jer će „teške odluke prebaciti na sistem“.
Kad vrućina nije samo od posla
Menopauza je prirodni biološki proces, no pitanje je tretira li ga društvo kao deo zajedničke brige ili isključivo kao „ženski problem“? Na panelu „Zadovoljstvo zaposlenih od perimenopauze do postmenopauze“ raspravljali su klinička psihološkinja Branka Bartolić, neurolog Goran Ivkić te direktorka HR-a u Hattrick PSK Petra Grubišić, koji su naglasili kako hormonalni disbalans kroz perimenopauzu i menopauzu utiče na brojne žene, posebno one koje su još uvek aktivne na tržištu rada. Ivkić je humorom pojasnio razlike između faza menopauze, dok je Bartolić istakla važnost edukacije poslodavaca i kolega o simptomima koje žene proživljavaju, poput valova vrućine, migrena, anksioznosti i depresije. Panelisti su se složili da je ključno prilagoditi radne uslove i ponuditi podršku kako bi žene imale mogućnost da rade na način koji im je ugodan i zdrav.
HR kao ključni strateški partner
Jedan od najdinamičnijih panela bio je „Što uprava zapravo želi od svog HR odela?“, gde je tema partnerstva između HR-a i menadžmenta dominirala diskusijom. Anita Letica iz Philip Morris Zagreba istakla je kako HR ne samo da treba da ima mesto „za stolom“, već mora da bude ključni strateški partner. „HR mora predvideti šta će se dogoditi i biti spreman na nepredvidivo,“ komentarisao je Hrvoje Josip Balen iz Algebre. Tomislav Car iz Productive naglasio je važnost balansa između podrške zaposlenima i objektivnog sagledavanja poslovnih potreba. „HR ne sme da bude sindikat, ali ni previše sklon upravi – balans je ključan.“
Kako definisati ko smo kao organizacija? Na panelu „Korporativni identitet – (samo)otkrivanje i prihvatanje „posvećenom korporativnom identitetu raspravljali su stručnjaci Milena Dolenc, Slađana Milenković i Ana Zrinski Smoljo. Ključ rasprave bio je o tome kako lideri igraju ključnu ulogu u oblikovanju identiteta kompanije, ali i kako je važno uključiti sve zaposlene u taj proces. Panelisti su naglasili da korporativni identitet mora odražavati temeljne vrednosti firme, a ključni faktori za uspešno oblikovanje identiteta su autentičnost, saradnja između kolega i transparentna komunikacija.
Koliko AI menja način rada?
Veštačka inteligencija drastično menja način na koji radimo, a Nataša Bišćan Filipović iz Boston Consulting Groupa osvrnula se na ove promene na panelu Making Work Work in the Age of AI. Zanimljiv trenutak bio je kad je istakla podatak da 39 % ljudi u regiji svakodnevno koristi AI alate poput ChatGPT-a, dok se tek 5 % zaposlenih boji da će ih AI zameniti.
„U zemljama EU zaposleni su opušteniji, ali možda baš zato manje ulažu u učenje o novim alatima,“ komentisala je Bišćan Filipović. No, istakla je i kako se prioriteti menjaju – sve više zaposlenih traži ravnotežu između posla i privatnog života. Burnout je takođe bio tema diskusije, s naglaskom na to kako je pandemija brisala granice između radnog i privatnog života, što je dovelo do češće pojave iscrpljenosti.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: WMF