Dok i ove Nove godine budete gledali „Sam u kući“ setite se ovih 6 neverovatnih ČINJENICA o kultnom filmu
Sam u kući (Home Alone) jedan je od najvoljenijih prazničnih filmova i jedna od najboljih komedija svih vremena, čemu svedoči i zarada veća od 476 miliona dolara.
Nova Netfliksova serija „Films that made us“ daje pogled na to kako su režiser Kris Kolambus i saradnici izgurali ovu božićnu magiju sa budžetom od 14,7 miliona dolara.
Donosimo vam 6 zanimljivih činjenica o prazničnom klasiku 1990.
1. Pravo je čudo da je uopšte snimljen
Kada su Kolambus i producent i scenarista filma, Džon Hjuz predstavili scenario za Sam u kući čelnicima Vorner Brosa dogovoreno je će oni finansirati film ukoliko troškovi snimanja ne budu bili veći od 10 miliona dolara.
Međutim, troškovi su premašili dogovoren budžet za skoro 5 miliona dolara (4,7), a čelnici Vorner Brosa su bili voljni da u njega ulože još 3,5 miliona, tako da do novog dogovora nije došlo i snimanje je prekinuto.
Čitavom timu se ceo svet srušio kada su čuli da je snimanje otkazano i činilo se da je sve izgubljeno dok Hjuz nije uverio 20th Century Fox da preuzme film.
Tajni sastanci između Hjuzovih i Foksovih predstavnika možda su bili etički upitni, ali kad pomislite da smo mogli da izgubimo ovaj legendarni film zbog nešto više od milion dolara, sve im je oprošteno.
2. Sam u kući uopšte nije snimljen u kući, već u napuštenoj školi
Čuvena crvena kuća u kojoj je smeštena radnja filma, zapravo je snimana samo spolja.
Sve što se unutra dešavalo snimano je u napuštenoj školi, New Trier Township High School u kojoj je izgređena čitava scenografija.
Zanimljivo je da su u ovoj školi snimana još dva Hjuzova fima, Slobodan dan Ferisa Bulera (Ferris Bueller’s Day Off) i Ujka Bak (Uncle Buck).
3. Uloga Marva bila je prebačena sa jednog Danijela na drugog – i nazad
Uloga Marva, jednog od dvojice lopova, prvobitno je ponuđena Danijelu Sternu koji ju je odbio zbog premale zarade, pa je uloga pripala Danijelu Robaku.
Ali samo na kratko jer se legendarni Džo Peši koji je glumio drugog lopova Harija, i on nisu „poklopili“ pa su ipak ubedili Sterna da uzme ulogu.
„Kako sam bio glup, zamalo da mi umakne takva uloga. Hvala Bogu da su mi se vratili“, priseća se Stern.
4. Džo Peši je jedva izdržao da ne psuje
Omiljeni glumac Martina Skorsezea, poznat je po igranju likova koji imaju, da kažemo, karkterističan način izražavana – nakon svake druge reči sledi psovka.
Na njegovu žalost, takav rečnik nije dozvoljen u porodičnom božićnom filmu i Peši se teško nosio s tim. Iz tog razloga je razvio legendarno mrmljanje koje je zauzelo mesto psovki kad god bi se njegov lik, Hari, iznervirao.
5. Štosovi su bili inspirisani crtanim filmovima
Da bi stvorio zamke koje bi dete postavilo, kinematograf filma Julio Macat morao je da razmišlja kao dete. Gledao je crtane filmove poput Ptice trkačice i Duška Dugouška i dobio inspiraciju za padove i povrede Mokrih bandita.
Kako Stern ističe, u vreme snimanja filma nije postojao CGI (specijalni efekti, računarski stvorene slike), tako da su kaskaderski parovi morali da im urade posao.
Svi padovi sa stepenica, udarci sa lopatom, peglom, bili su stvarni i prilikom njihovog snimanja niko nije gledao kako su scene ispale i prvo pitanje je bilo „jesu li dobro“.
6. Dovođenje Džona Vilijamsa kao kompozitora u početku je bilo šala
Kad je Kris Kolambus video grubo montiran materijal, nije bio najveći obožavalac muzike. Šalio se oko toga da će možda jedan od najvećih američkih kompozitora svih vremena, Oskarovac i tvorac muzike za filmove Ratove zvezda i Ajkulu, Džon Vilijams raditi mužiku za njihov niskobudžetni film.
Međutim, Vilijamsu se toliko dopao film da je pristao da komponuje muziku i ovo je bio poslednji put da su on i Kolamus zajedno radili na filmu.
Izvor: BIZLife
Foto: YT/Screenshot
