Da li veći uticaj možemo izvršiti pričajući ili slušajući?
Piše: Dijana Carić, autor knjige ‘Umetnost pregovaranja’
Istraživanja pokazuju da, ako smo momentalno odgovorili čim je sagovornik završio izlaganje, najverovatnije nismo ni čuli poslednju rečenicu koju je izgovorio.
Ljudi slušaju, ali ne čuju ili u još gorem slučaju uopšte i ne slušaju. Umesto da slušaju oni smišljaju argumente, razmišljaju koje pitanje će postaviti i šta će sledeće reći kako bi impresionirali sagovornika, ne znajući da veći uticaj mogu izvršiti slušajući nego pričajući. Svi znamo za aktivno slušanje. Međutim, ako slušamo da bismo razumeli onda je to stepenica više i podrazumeva empatijsko slušanje. Aktivno slušanje je potvrda da smo čuli. Empatijsko slušanje je potvrda da smo razumeli. Aktivno slušanje podrazumeva da slušamo ušima. Empatijsko slušanje podrazumeva da slušamo ne samo ušima, već i očima i celim bićem. Ovim pristupom mi ne samo da razumemo šta je osoba rekla ili uradila, već i zašto je to rekla ili uradila. Dakle, spoznaju se dublja osećanja. Spoznaju se dublji razlozi. Dokaz da ljudi žele da budu saslušani, je i sve veći broj takozvanih “butika za slušanje” koji su naročito prisutni u metro stanicama, a jedini zadatak zaposlenog jeste da sasluša prolaznika.
Ono što je u svemu tome dobro jeste činjenica da se veština slušanja usavršava podjednako kao i veština govorništva. U oba slučaja važan je karakter. Pitate se kakve veze ima karakter sa slušanjem? Veza između slušanja i karaktera se zove strpljenje. Bez strpljenja i staloženosti nema kvalitetnog slušanja. A u prilog tome šta je važnije, veština govorništva ili veština slušanja, svedoči i dobra stara izreka koja kaže “što manje pričas –to te više slušaju”.
Izvor: BIZLife
Foto: Pexels
