Da li to Šengen propada? Slovenija uvodi kontrole na granici, pooštravanje traži i Švedska
Švedska se pridružila rastućem broju evropskih zemalja koje traže pooštravanje graničnih kontrola EU nakon incidenta u kom je neuspeli tražilac azila ubio dvojicu švedskih navijača u Briselu. Slovenija će uvesti i unutrašnju kontrolu na granici sa Hrvatskom i Mađarskom, a Austrija je na ulice Beča izvela i 90 pripadnika vojske u strahu od terorističkih napada. Da li to Šengen propada, pitaju se mnogi.
Napadač Abdesalem Lasoud je nakon policijske potrage smrtno ogođen ispred kafića u jednom briselskom kvartu. Organizacija Islamska država je na društvenim mrežama preuzela odgovornost za napad 45-godišnjeg Tunižanina. Međutim, belgijske vlasti veruju da je delovao sam.
Švedski premijer Ulf Kristerson izrazio je ljutnju zbog napada u kom su poginula dva švedska državljanina u šezdesetim i sedamdesetim godinama, a treća osoba je povređena, piše Jutarnji list.
„Svi pokazatelji govore da se radi o terorističkom napadu usmerenom na Švedsku, ti ljudi su ubijeni samo zato što su Šveđani“, rekao je Kristerson.
Pojačan oprez
Švedske ambasade pozvale su državljane na pojačan oprez u inostranstu, a Kristerson je naglasio potrebu za pojačanim graničnim kontrolama na granicama EU, dovodeći u pitanje šengenski sistem koji ljudima omogućava jednostavno kretanje između zemalja.
Napadač je bio na radaru belgijskih vlasti i putovao je unutar šengenskog područja EU bez pasoša nakon što je ušao u Evropu preko italijanskog ostrva Lampedusa 2011. godine. Belgijski ministar pravosuđa Vincent Van Kvuikenbrn priznao je da je kao neuspeli tražilac azila trebalo da bude deportovan. Međutim, on nije bio na belgijskom popisu terorista.
Incident u Briselu dogodio se usred rastućeg pritiska zbog povećanja ilegalnih ulazaka u EU, broja tražilaca azila i straha od novih terorističkih napada povezanih sa sukobima na Bliskom istoku. Švedska je u avgustu podigla upozorenje za terorizam na drugi najviši nivo nakon niza javnih spaljivanja Kurana od strane iračkog izbeglice koji živi u Švedskoj, što je rezultiralo pretnjama islamskih militantnih grupa.
Incident u Briselu dogodio se samo nekoliko dana nakon što je dvadesetogodišnjak čečenskog porekla ubio profesora u francuskoj školi u gradu Arasu. Slučaj je bio jedan u nizu sa kojima se suočila Francuska posednjih godina, zbog čega je francuski predsednik Emanuel Makron pozvao na pregled policijskih baza radikalnih pojedinaca, a ministar unutrašnjih poslova na hitno pooštravanje zakona o imigraciji.
Pooštravanje mera
Osim Francuske i Švedske, i druge zemlje u Evropi kreću prema pooštravanju migrantske politike. U Poljskoj, gde bi Donald Tusk mogao da preuzme mesto još uvek aktuelnog konzervativnog premijera Jaroslava Kaczinskog, mnogi su slavili njegove liberalne vrednosti. Ipaj, Tuskov eventualni uspon na vlast ne znači i ublažavanje migrantske politike zemlje. Na svojoj poziciji predsednika Evropskog saveta Tusk je 2015. promenio stav EU blizak Angeli Merkel, koja je dotad bila naklonjena migrantima.
Poljska je primila više od milion migranata iz Ukrajine koji su pobegli tokom ruske invazije, ali Tusk će nastaviti da podržava stav Poljske, koja odbija da učestvuje u najnovijem planu Evropske unije za premeštanje migranata i tražilaca azila unutar bloka i novčano kažnjavanje zemalja koje odbiju da ugoste azilante. Ovaj pakt iz juna napravljen je kako bi se ublažio pritisak na granice Italije i Grčke, koji traje od rata u Siriji 2015. godine, Mađarska je takođe glasala protiv pakta, dok su Malta, Litvanija, Slovačka i Bugarska suzdržane.
U sredu je i austrijski ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner izjavio kako se stepen opasnosti od terorizma u toj zemlji podiže na drugi nivo – narandžasti. Austrijskoj policiji pomagaće i snage Savezne vojske. Rečeno je i kako je 90 vojnika, uglavnom pripadnika vojne policije, odmah raspoređeno na ulice Beča.
Izvor: BIZLife/Jutarnji list
Foto: Unsplash/Beta
