Da je preduzetnik u Srbiji biti lako, preduzetnik bi bio svako…
Da je preduzetnik biti lako, preduzetnik bi svako. U Srbiji ova konstatacija ima posebnu težinu, a nje je svestan svako ko je pokušao da pokrene sopstveni biznis, uhvatio se u koštac sa birioktarijom, troškovima…
Toga su svesni i sa time se suočavaju svi, bilo da su iz inostranstva došli u nadi da će napraviti dobar posao ili da je reč o domaćim biznismenima koji pokušavaju da uspeju u „svom dvorištu“.
Ovu tezu potvrđuje i Fejsbuk status Milice Čalije koja sa svojim suprugom vodi firmu „Anđeli“.
Juče u Anđeli Cookie Chopu gosti iz Kine kupiše poklone-suvenire i jedan od njih me pita šta je ovo „20%“ koje stalno viđa na fiskalnim računima. To je porez, objasnih ja, „I porez je 20%???“ zabezeknu se gost. „Pa u Kini biste imali 3% jer ste mali proizvođač! A maksimalni PDV je 16%“. Još ga je zanimala i cena kirije na Vračaru i zaključio je da je u Srbiji herojstvo biti preduzetnik.
Ovaj status nas je inspirisao da pitanje herosjtva srpskih preduzetnika postavimo ekonomisti Saši Đogoviću.
Bez zadrške odgovara da je pokrenuti posao u Srbiji u trenutnim okolnostima herojski čin.
„Okolnosti u kojima vladaju mito i korupcija su posebno otežavajuće“, navodi Đogović
Državi poručuje da bi mogla da olakša život preduzetnicima, a kao mere predlaže manje poreze.
„Država se hvali budžetskim suficitom. Kada je tako, država bi deo tih prihoda trebalo da preusmeri i umanji namete preduzetnicima, pre svega, porez na rad“, kazao je Đogović.
Dodaje da rasterećenje privrede doprinelo sveukupnom boljitku.
„Privrednici bi ta sredstva mogli da ulože u razvijanje proizvodnje“, kazao je Đogović.
Dodaje da su parafiskalni nameti velika kočnica za privredu i da bi država tim problemom trebalo time ozbiljno da se pozabavi.
Izvor: BIZLife
Foto: Youtube
