Crna Gora zaradila 310 miliona evra od „zlatnog pasoša“
Projekat ekonomskog državljanstva koji je startovao u januaru 2019. godine do sada je doneo Crnoj Gori 310 miliona evra. Država je, shodno odluci o ovom projektu, prihodovala deo novca po osnovu taksi u iznosu od 30 miliona. Do danas ni centa Crna Gora nije iskoristila da unapredi razvoj manje razvijenih opština kako je bilo planirano jer nije donela kriterijume za to.
Od ukupne sume, 188 miliona nalazi se na posebnom računu (ESCROW) gde su stranci koji su želeli crnogorski pasoš morali da uplate novac, dok je ostatak prenešen na račune države i investitora koji grade razvojne projekte u oblasti turizma, prema podacima direktora Agencije za investicije Mladenu Grgiću.
Iz Ministarstva ekonomskog razvoja i turizma (MERT) su za “Vijesti” najavili da će “u narednom periodu sačiniti analize koje će pokazati kako da se najbolje iskoriti novac za ravnomerni regionalni razvoj”.
Investitori kasne sa radovima
MERT ukazuje i da pojedini investirori kojima su odobreni razvojni projekti u oblasti turizma u okviru projekta kasne sa radovima, ali ne preciziraju zašto i koji investitori, već će to “biti predmet dalje analize i delovanja”.
Vladin projekat sticanje crnogorskog državljanstva u zamenu za ulaganja u neki od investicionih projekata iz oblasti turizma, prerađivačke industrije i poljoprivrede po planu je trebalo da se završi do početka ove godine, ali je krajem prošle godine produžen još godinu dana. Investitori traže njegovo produženje i u narednoj godini, ali je premijer Dritan Abazović nedavno na jednoj od sednica Vlade naglasio da nema produžetka. Plan je bio da se podeli ukupno 2.000 pasoša.
Dok MIA i MUP ne završe svoj deo posla investitori ne mogu doći do 140 miliona, a država do 47,8 miliona koji su na ESCROW računima.
EK je savetovala Crnu Goru da ukine šemu dodele državljanstva investitorima zbog rizika koje ona predstavlja (kao što su pranje novca, utaja poreza, finansiranje terorizma, korupcija i infiltracija organizovanog kriminala).
MIA odbila 73 zahteva za pasoš
Grgić je objasnio da se na ESCROW računu za razvoj manje razvijenih opština opština nalazi 47,8 miliona evra i još 22,8 miliona koji su preneseni na drugi posebni račun za razvoj manje razvijenih opština, a navodi i da novac još uvek nije usmeren na finansiranje konkretnih projekata dok se ne utvrde kriterijumi za to.
”Ukupna suma položena na ESCROW račune za namenu ulaganja u Fond za inovacije je 7,5 miliona evra, dok je po osnovu taksi uplaćeno 30,25 miliona. Od početka programa ukupna suma uplaćena investitorima je 62,40 miliona, dok je na ESCROW računima položeno za tu namenu ukupno 140 miliona”, kazao je Grgić.
Podaci MIA pokazuju da je ukupno podneto 779 aplikacija za “zlatni pasoš” od kojih je 166 odobrenih zahteva, dok je ukupno 73 odbijenih zahteva. Ostali se nalaze u postupku obrade.
Pasoš, Crna Gora (Pixabay)
Zbog problema i slabe promocije bilo slabo interesovanje za program
Grgić nije precizirao koji je stav MIA po pitanju nastavka ovog projekta, odnosno, da li ga treba produžiti od 1. januara naredne godine.
”U pripremi analize projekta sredinom prošle godine, nakon detaljne analize, Agencija je bila stava da program treba produžiti za period tokom kojeg je program stagnirao – tu se misli na kašnjenje u izdavanju licenci, nemogućnosti dobijanja državljanstva za decu aplikanata mlađu od 18 godina, i interupciju nastalu kovidom. Zbog pomenutih problema, kao i zbog slabe promocije, vladalo je slabo interesovanje za program, što je moglo da dovede do obustave investicionih projekata na severu. Upravo iz tih ekonomskih razloga smo smatrali ispravnim stav Vlade da produži program”, kazao je Grgić.
Iz MERT-a su kazali da je nesporno da projekat ekonomskog državljanstva nosi brojne benefite, ali da je Crna Gora ograničila njegovu primenu do kraja ove godine.
”Imajući u vidu da znatan iznos neiskorišćenog novca može dodatno da doprinese adekvatnom razvoju manje razvijenih opština u saradnji sa drugim relevantnim institucijama ćemo u narednom periodu sačiniti predlog sveobuhvatne analize koja će pokazati najoptimalniji način raspodele novca sa ESCROW računa, a u cilju podsticanja ravnomernog regionalnog razvoja Crne Gore”, kazali su iz ovog Vladinog resora.
Gradi se 12 hotela
Investitori nisu bili zainteresovani da ulažu u projekte prerađivačke industrije i poljoprivrede, već samo u turizam gde je izvršna vlast odobrila izgradnju 12 hotela -sedam u Kolašinu (“Breza”, “Bjelasica 1450”, “K16”, “D” sa depadansom “E”, “Montis hotel & resort”, “Magnum” i “B”), po jedan u Žabljaku (“Durmitor Hotel and Villas”), Tivtu (“Boka Place”) i Budvi (“Cruiser”) i dva u Baru (“Amma Resort” i “Liko Soho”).
”Investitori na polugodišnjem nivou, u skladu sa obavezama definisanim programom, dostavljaju izveštaje nezavisnih kontrolora o činjeničnom stanju koji se kontinuirano prate. U ovom trenutku se znatan broj projekata sa liste razvojnih projekata u oblasti turizma realizuje zadovoljavajućom dinamikom, a kod nekih su uočena odstupanja u odnosu na planiranu dinamiku, što će biti predmet dalje analize i delovanja”, kazali su u MERT-u.
Novac, investicije (Unsplash)
Ukupna ulaganja investitora u ove hotele treba da budu, kako su naveli u MERT-u, 350,7 miliona evra, kapaciteta 2,333 smeštajne jedinice.
”U biznis planovima tih projekata je definisano da će se u okviru njihove realizacije stvoriti mogućnost za otvaranje novih 1,561 radnih mesta. Ističemo da se osam od ukupno 12 projekata sa liste realizuju u severnoj regiji, a vrednost tih investicija je projektovana na 113,89 miliona. Planirano je da će njihovim stavljanjem u funkciju, ukupnih kapaciteta 1,036 smeštajnih jedinica, biti stvorene pretpostavke za otvaranje 771 novo radno mesto. Preostala četiri projekta se realizuju u južnoj regiji u vrednosti od 236,85 miliona evra ukupnih kapaciteta 1,297 smeštajnih kapaciteta i planiranih 790 novih radnih mesta”, naveli su u MERT-u.
Ministarstvo analizira još šest prijava za razvojne projekte u oblasti turizma, od kojih su tri u završnoj fazi.
Sveti Stefan, Crna Gora (Pixabay)
MUP odobrio 372 pasoša, a vodi postupak za dodelu još 650
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) “Vijestima” je rečeno da je zaključno sa 29. septembrom od strane predsednika Vlade dostavljeno 420 predloga za sticanje crnogorskog državljanstva prijemom (za 420 aplikanata i 956 članova njihovih porodica, što čini ukupno 1.376 osoba).
”U MUP-u na dan 29. septembar ove godine vodi se postupak za 650 osoba koje su obuhvaćene sa 200 predloga predsednika Vlade Crne Gore (200 aplikanata i 450 članova njihovih porodica)”, naveli su u ovom resoru.
Odredbom člana 29 Zakona o crnogorskom državljanstvu propisan je rok od godinu dana za donošenje odluke o sticanju crnogorskog državljanstva prijemom od dana podnošenja zahteva MUP-u.
Iz MUP-a su saopštili podatak da je od početka primene odluke o sticanju ekonomskog državljanstva od 1. januara 2019. godine, pa zaključno sa 29. septembrom MUP izdao 372 crnogorska pasoša u skladu sa članom 12v Zakona o crnogorskom državljanstvu i odlukom o ekonomskom državljanstvu.
Izvor: Vijesti.me
Foto: Unsplash, Pixabay
