Endru Karnegi rođen je na današnji dan 1835. godine bio je i autor članka “Bogatstvo” iz 1889. godine, poznatog i kao “jevanđelje bogatstva”, članka koji se do današnjeg dana smatra osnovom za sve one koji žele da vode filantropske živote. Karnegi je bio možda i prvi čovek u SAD-u koji je javno rekao da bogati imaju moralnu obvezu da poklone svoje bogatstvo pre smrti, odnosno, da ga vrate u ruke naroda.

Uspostavljanje besplatnih javnih biblioteka/knjižara bio je jedan od njegovih glavih interesa, a cilj mu je bio da obrazovanje učini dostupnim svim slojevima društva. U to vreme, u svetu je bilo samo nekoliko javnih biblioteka, a nakon što je Carnegie Corporation investirala u projekat 56 miliona dolara, svet je postao bogatiji za 2.509 novih biblioteka.

Iako je prvobitno planirano da se izgradi 2.811 javnih biblioteka, neke zajednice su odlučile da odbiju ponudu, jer je uslov gradnje bio da se biblioteke ostave zajednici sa praznim policama, te da ih lokalni stanovnici ili vlade naknadno popune knjigama. Ovo je u to vreme nekim zajednicama bilo jednostavno preskupo ili nemoguće za izvesti.

Od života u kolibi, rada na farmi do milijardera: ONI su se sa dna popeli na vrh

Karnegi je iz Škotske stigao u SAD 1848. godine kada je imao 13 godina. Tada je bio samo siromašni dečak koji je pomagao svojoj porodici tako što je povremeno radio u fabrici pamuka. Tokom vremena, uz mnogo napornog rada (i nešto sreće), Karnegi je osnovao kompaniju US Steel, prvu kompaniju na svetu koja je vredela milijardu dolara. US Steel je prodat 1901. godine, a Karnegijevo bogatstvo je doseglo svoj ​​vrhunac – vrednost ekvivalentna 75 milijardi današnjih dolara.

Rodio se u bedi, stigao do vrha

“Ja sam se rodio u bedi, pa ipak ne bih svoje detinjstvo menjao za ono bogataških sinova. Šta oni znaju o porodičnoj radosti? Šta znaju o majci koja radi kao guvernanta, pralja, kuvarica, učiteljica, a koja je ujedno i uzorna supruga”, pitao se Karnegi.

Tokom svog života, Škot je prihvatio činjenicu da bogati imaju dužnost da podele svoje bogatstvo pre smrti, obično kroz filantropske napore. Poslednjih 18 godina svog života proveo je otvarajući brojna udruženja kao što su 7.000 crkvenih institucija, Carnegie institut u Pitsburgu, Carnegie fondacija za promovisanje obrazovanja, Carnegie Endowment koji se borio za svetski za mir, kao i izgradnja javnih biblioteka širom sveta – biblioteka na čijem je ulazu pisalo “NEKA BUDE SVETLO”.

Do kraja svog života, Karnegi je uspo da donira gotovo 90 % svog bogatstva (današnja vrijednost: 75 milijardi dolara!).