Bez računa i bez odštete: Šta znamo o ekonomskoj šteti uzrokovanoj NATO bombardovanjem?
Završni finansijski izveštaj o materijalnoj šteti uzrokovane NATO bombardovanjem SR Jugoslavije nikada nije napravljen, niti postoji međunarodno priznati dokument koji bi sumirao posledice bombardovanja 1999. godine. Ipak, dostupne procene govore o desetinama milijardi dolara štete. Na današnji dan, pre 26 godina, pale su prve bombe.
Tokom 78 dana vazdušnih napada na Srbiju stradalo je najmanje 2.500 ljudi, uključujući više od 1.000 civila, među kojima je bilo i dece. Hiljade su ranjene, a infrastruktura zemlje bila je teško pogođena. Pored ljudskih gubitaka, šteta po ekonomiju bila je ogromna – i do danas nije zvanično sanirana.
Tadašnja Savezna vlada govorila je o čak 100 milijardi dolara, dok su kasnije procene – uključujući i analize stručnjaka i međunarodnih organizacija – štetu procenjivale na između 30 i 40 milijardi dolara.
„Činjenica da je Buš potpisao dokument koji nas kvalifikuje za primanje ekonomske pomoći. Ta pomoć je mala reč je o 50 miliona dolara, ona je izuzetno mala u odnosu na 30 milijardi dolara ukupne štete po proceni G17+ od čega su samo tri milijarde na EPS“, rekao je 2002. godine predsednik SRJ Vojislav Koštunica, pisao je RTS.
Tokom vazdušnih napada, oštećeni su i uništeni mostovi, putevi, železničke mreže, termoelektrane, fabrike, naftna postrojenja, škole, bolnice, pa i medijske kuće.
BIZLife
Pojedine ključne tačke – poput zgrade RTS-a i Generalštaba u Beogradu – i danas stoje kao simboli razaranja. Samo u elektroenergetski sistem, prema tadašnjim podacima, bilo je neophodno uložiti više od 700 miliona dolara za sanaciju.
Trampov sin potvrdio: Luksuzni hotel niče na mestu generalštaba
Ekonomija je u mesecima i godinama nakon bombardovanja doživela težak pad, a BDP je opao za više od 20 odsto. Nezaposlenost je skočila, investicije su nestale, a strane kompanije su obustavile ili povukle planove.
Inflacija, siromaštvo i gubitak međunarodnog poverenja dodatno su zakomplikovali oporavak.
Pitanje odštete nikada nije došlo na dnevni red međunarodnih foruma.
Srbija, ni više od dve decenije kasnije, nema mehanizam za traženje reparacija, a domaći eksperti uglavnom navode da su šanse za pravnu satisfakciju – minimalne.
Danas, 26 godina kasnije, finansijski bilans bombardovanja ostaje otvoreno pitanje. Iako je zemlja u međuvremenu krenula putem ekonomskog oporavka i razvoja, šteta iz 1999. godine ostaje rana koju ekonomija još nije u potpunosti zaboravila.
Izvor: BIZLife/Nemanja Kuč
