Gde su nestale boje i ko zarađuje na našoj estetskoj depresiji?
Jeste li primetili kako su boje na poznatim brendovima odjednom izbledele, kako su ulice preplavile bele, crne i metaliksive karoserije, a nekada jarki i šareni restorani postali sterilni i monohromatski? Dok posmatramo vizuelnu transformaciju sveta oko nas, teško je oteti se utisku da je iz našeg fizičkog okruženja neko iscedio tonove, ostavljajući nas u estetici koja deluje prilično hladno, uniformisano i uzdržano.
O tome šta se dogodilo sa koloritom svakodnevice, gde je nestala emocija i ko zapravo profitira na ovom svetskom estetskom sivilu, za magazin BIZLife razgovarali smo sa Strahinjom Ćalovićem, stručnjakom za digitalni marketing i prepoznatljivim autorom koji svakodnevno analizira fuziju populističke kulture, brendinga i potrošačkih navika.
Zašto je jeftinije svideti se svima?
Gubitak živopisnih nijansi u enterijerima, automobilskoj industriji i dizajnu uređaja nije spontani hir esteta, već pažljivo kalkulisan ekonomski potez. Strategija savremenih korporacija zasniva se na umanjivanju vizuelnog rizika – neutralan proizvod manje šokira, nikoga ne odbija na prvi pogled, čime otvara vrata masovnijem tržištu. Eliminacijom jarkih boja briše se autentičnost, a stvaraju se predmeti koji se bezotporno uklapaju u svačiji životni prostor.
Strahinja Ćalović ovaj mehanizam prepoznaje kao sistemsko smanjenje kreativne hrabrosti radi uvećanja prihoda:
„Razlozi su ekonomski, definitivno. Manje boja i manje šarenila smanjuje mogućnost da se nekome ne svidite, odnosno tako praktično širite potencijalnu ciljnu grupu, što je promena koja mi se ne dopada.”
Trgovina neutralnošću ubrzo je prerasla u prodaju iluzije o ekskluzivnosti. Pod direktnim uticajem tehnoloških giganata, poput kompanije Apple, decenijama uobličavana teza da je „manje zapravo više” dovela je do toga da se minimalizam u svesti kupca izjednači sa luksuzom i prestižom, dok se šarenilo potiskuje kao asocijacija na nešto jeftino, detinjasto ili neozbiljno. Strahinja ističe da smo iz jedne estetske krajnosti skrenuli u drugu krajnost, gde bilo kakvo odstupanje od svedenosti izaziva otpore i kritike.
Nakon što su siva, bela i bež uspostavljene kao standard, stvorena je nova vrsta tržišnog apsurda. Boje koje su nam fabrički oduzete sada nam se vraćaju kroz vrata „ekskluzivnih ponuda” uz ozbiljne finansijske doplate. Svedenost je postala besplatna, a kolorit privilegija odabranih.
„To samo pokazuje koliko su ovi pojmovi povezani i svrsishodni i vode ka istom cilju – pomenutom uvećanju profita. Nakon toga nam boje koje su nam ’oduzeli’ prodaju kao nešto ekskluzivno, pa tako morate da doplatite hiljade evra da biste dobili auto koji je ranije fabrički bio u toj boji ili pak da čekate mesecima na listama za povlašćene da biste dobili telefon ili neki drugi sličan uređaj ponovo – u boji”, ističe Strahinja.
Kada želja za zaradom nadvlada poštovanje prema publici, stradaju identitet i istorija. Najočigledniji primer ove vizuelne amputacije jeste rebrendiranje sportskih kolektiva. Klubovi sa vekovnom tradicijom menjaju kompleksne i bogate grbove za pojednostavljene vektorske verzije, isključivo da bi se njihovi logotipi lakše aplicirali na dukseve, kačkete i streetwear kolekcije.
Kao strastveni posmatrač sporta, Strahinja navodi da je granica između poštovanja tradicije i komercijalizacije potpuno nestala. Podsećajući na čuvenu izjavu Erika Kantone da se u životu može promeniti sve osim omiljenog fudbalskog kluba, on podvlači jasnu razliku između emocije prema sportu i površne privrženosti komercijalnim brendovima:
„Granica je nestala. Ako fudbalski klubovi, koji počivaju na tradiciji, mogu to da urade, zašto ne bi mogao i bilo koji brend? Priznaćete, malo je koji brend voljen kao što su voljeni fudbalski klubovi.”
Kako preživeti „bež eru”?
Pored ekonomskog pritiska, dominacija neutralnih i bež tonova česta je tema analiza na društvenim mrežama. Pitanje je da li je vizuelno sivilo samo reakcija na preopterećenje informacijama, gde vizuelno tražimo odmor i senzornu deprivaciju, ili je reč o prolaznom instagramskom trendu koji prati cenovno pozicioniranje brendova.
Ćalović veruje da je minimalizam i dalje snažan marketinški alibi za podizanje cena, ali da ljudska priroda organski ne može dugo izdržati u svetu bez sadržaja i duha:
„Mislim da je prolazan i da jeste baš to – trend. Doduše, potrajaće, kako stvari stoje, jer kako koji brend poželi da pređe u viši cenovni rang, on se okrene minimalizmu. Jednostavno smo do sada već naučili da je svedenije skuplje. Ima brendova koji prkose tome, ali oni su izuzeci koji potvrđuju pravilo, mada nisam ljubitelj te fraze. Naši mozgovi će ubrzo shvatiti da nisu planirani za ovoliko informacija dnevno, pa kada se odviknemo, pre svega od telefona, vratićemo se i živopisnijoj realnosti od ove koju sada živimo.”
Govoreći o mogućem kontratrendu i vizuelnoj revoluciji, on dodaje da sve više ljudi oseća zamor od opšte uniformisanosti. Kao drastičan primer pogrešne procene navodi nedavni radikalni rebrending Jaguara, gde je brend jednim potezom izbrisao decenije prepoznatljivosti radi prolazne modne estetike.
Kompromisi u stvarnom životu
Čak i kada smo svesni marketinških zamki, svakodnevne ekonomske odluke primoravaju nas na kompromis sa sistemom. Način na koji izrevoltirani pojedinac danas pristupa kupovini automobila ili uređenju doma ponajbolje oslikava snagu ove estetske blokade.
Na pitanje kako se lično bori protiv tog nametnutog sivila i da li bi kupio upečatljivo žut auto ili oslikao životni prostor jarkom nijansom, Strahinja otkriva duhovitu, ali i prilično poučnu anegdotu o sopstvenim planovima:
„Planiram da iduće godine oblepim auto nekom jarkom folijom za automobile. Hteo sam inicijalno da auto bude ’koloritniji’, međutim, doplata je bila tolika da sam vrlo lako odustao. Folija se lako skida, pa ću sutra uspeti da se uklopim i u pomenutu tezu o lakšoj prodaji. Za krečenje dnevne bih morao da proverim sa suprugom.”
Ova lagana opaska zapravo vraća celokupnu priču na njenu suštinu – boje nisu tek estetski ukras ili trenutni kapric dizajnera. One predstavljaju našu primarnu navigaciju kroz svet, nosioce emocija i prve vizuelne lekcije koje usvajamo u detinjstvu. Ukoliko dopustimo da nam ih marketinški planovi u potpunosti oduzmu radi lakšeg pakovanja i prodaje, rizikujemo da i sami postanemo deo te iste, sterilne monohromatske matrice.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife magazin
Foto: Privatna arhiva; Getty Images / Unsplash
