Epicentar kongresne industrije: „Sava centru smo vratili njegovu namenu”

Brojevi nekada umeju da sakriju suštinu biznisa, ali u slučaju novog Sava centra oni govore sami za sebe. Više od 900 događaja za samo dve godine i skok za čak 12 pozicija na globalnoj ICCA listi jasan su dokaz da Beograd više nije samo izazivač na mapi kongresnog turizma, već ozbiljna destinacija koja uspeva da pobedi oštru evropsku konkurenciju. Iza ovog rezultata ne stoji agresivan marketing, već operativno znanje građeno od samog temelja, precizna sinergija hotelskih i kongresnih kapaciteta unutar Delta Holdinga i tim koji odluke donosi pod pritiskom.

Jelena Milinčić, direktorka prodaje Sava centra, objašnjava za magazin BIZLife kako se grade dugoročne reference na međunarodnom tržištu, zašto je lični pristup jedini autentični adut u pregovorima i na koji način industrija koja nikada ne spava uspeva da pokrene ekonomiju celog grada.

• Nakon obnove, Sava centar je za samo dve godine ugostio više od 900 događaja. Koji su bili najveći izazovi u njegovom ponovnom pozicioniranju na izuzetno konkurentnom međunarodnom tržištu?

‒ Najveći izazov bio je dokazati da govorimo o potpuno novim kapacitetima, a ne o obnovljenoj uspomeni. Stari Sava centar funkcionisao je kroz strukturu od 16 sala; danas na raspolaganju imamo 46 sala i prostora, što nas svrstava među objekte koji mogu da pariraju vodećim svetskim kongresnim centrima. Taj skok nije samo broj – on menja i sam tip skupova koje danas možemo da ugostimo.

Konkurišemo centrima koji nikada nisu prekidali rad i godinama su na kalendarima međunarodnih organizatora. Mi smo se na te kalendare vraćali iz početka. Svaki veliki klijent je tražio dokaz – ne brošuru, nego referencu. Zato je prvih nekoliko stotina događaja bilo presudno: svaki besprekorno organizovan skup postajao je argument za sledeći. Preko 900 događaja za dve godine nije bio planirani rezultat, nego posledica te logike – kada događaje organizujete bez greške, preporuka postaje vaš najjači saveznik.

• Kada pregovarate sa velikim svetskim asocijacijama, šta je danas ključni adut Sava centra koji presuđuje u odnosu na oštru evropsku konkurenciju?

‒ Naš ključni adut je kompletna usluga na jednom mestu. Velika asocijacija ne traži samo salu, već partnera koji pod jednim krovom obezbeđuje kongresni i izložbeni prostor, produkciju i – ne manje važno – vrhunski ketering, koji je jedan od stubova našeg poslovanja. Tome dodajemo i paket sa hotelom „Crowne Plaza Beograd” i ostalim hotelima u našem sistemu, pa organizator dobija salu, smeštaj i ugostiteljstvo kao jednu zaokruženu celinu.

Tu je i Beograd kao destinacija: odlična povezanost sa aerodromom, ali i blizina centra grada, koji delegatima nudi sadržaj i van kongresne sale. Kada na sto stavite kapacitete, ketering i smeštaj kao jedan paket, uz lični pristup u kome se svaki klijent oseća kao jedini – upravo to presuđuje, daleko više od same cene.

• Kongresni turizam se znatno promenio. Koliko je transformacija objekta u savremeni višenamenski kompleks promenila profil klijenata koji vam dolaze?

‒ Najviše se promenio sam način na koji se Sava centar doživljava. Ranije je bio sveden na „Plavu dvoranu” i na velike, reprezentativne skupove. Danas se na nas gleda kao na kompleks koji pokriva ceo spektar – od malog poslovnog sastanka i radionice, preko korporativnih događaja, proslava i venčanja, pa sve do kongresa svetskih razmera. Time se proširio i profil klijenata: ne dolaze nam samo veliki organizatori, nego i oni kojima je do juče delovalo da su „premali” za ovu adresu.

Raste udeo međunarodnih asocijacija i korporativnih klijenata sa višim standardima produkcije i tehnike. Oni ne kupuju kvadrate, nego sigurnost da će sve funkcionisati. Višenamenski koncept nam je upravo to omogućio – da u istoj nedelji ugostimo medicinski kongres i veliki korporativni skup, bez kompromisa.

• Kada pogledate rezultate ostvarene od rekonstrukcije do danas, na šta ste najponosniji?

‒ Najponosnija sam na to što Sava centar ponovo živi. Rezultati su vidljivi – preko 900 događaja za dve godine, ali iza svakog od njih stoji nešto što se teže meri: tim koji je izrastao u vrhunske profesionalce i klijenti koji nam se vraćaju jer znaju da su u sigurnim rukama.

Posebno me raduje kada se organizatori osećaju „kao kod svoje kuće” i kada nas baš oni preporuče svojim partnerima, klijentima, prijateljima – to poverenje se ne kupuje marketingom. Ponosna sam i na to što smo Sava centru vratili njegovu namenu i učinili ga spremnim da, na savremenim temeljima, konkuriše najboljima u Evropi.

• Vaša industrija poznata je po brzom tempu i nepredvidivim situacijama. Kako gradite i motivišete tim koji može uspešno da odgovori na tako dinamične izazove?

‒ Tim za ovakav posao ne gradi se na papiru, nego u situacijama u kojima nema druge šanse – sve se dešava uživo, pred više hiljada ljudi. Zato gradim tim koji ume da razmišlja sam, a ne da čeka instrukciju. Najviše ulažem u poverenje: ljudi koji znaju da iza njih stojim kada donesu odluku pod pritiskom brži su, hrabriji i sigurniji.

Motivacija ne dolazi iz govora, nego iz osećaja da ono što radimo ima smisla. Kada se zavesa spusti i klijent kaže da je sve bilo savršeno, taj trenutak vidi ceo tim – i to je gorivo za sledeći skup. Trudim se da svako zna svoj doprinos u tom rezultatu.

• Iza vas je skoro 18 godina rada u ugostiteljstvu i hotelijerstvu, a od završetka rekonstrukcije Sava centra uspešno vodite prodajni tim u kongresnoj industriji. Šta vas u tom dinamičnom okruženju i dalje najviše inspiriše i pokreće svakog jutra?

‒ Pokreće me što u ovom poslu ništa nije rutina. Svaki klijent donosi novu priču, novu dinamiku, novu zemlju, industriju. Kroz njihove skupove neprestano učim.

Pokreće me i odgovornost prema timu i prema gradu. Kada dovedete veliki međunarodni kongres, vi ne punite samo svoju salu – punite hotele, restorane, avio-prevoznike, male biznise, pokrećete ceo grad. Svest da naš rad ima taj širi efekat daje mi razlog da svako jutro tražim sledeći veliki događaj. Iskreno, volim i takmičarski deo – dokazivanje da iz Beograda možemo da pobedimo svetsku konkurenciju.

• Aktivni ste na međunarodnoj sceni kroz ICCA događaje. Kada podvučete crtu, gde je Srbija danas na globalnoj mapi kongresne industrije i koji je sledeći korak u našem daljem pozicioniranju?

‒ Srbija je danas ime u ozbiljnom usponu. To nije utisak, nego merljiv podatak: Beograd se na ICCA rang-listi pomerio sa 46. mesta u 2022. na 34. mesto u 2025. godini, što je skok za čak 12 pozicija. Taj rezultat znači da nas međunarodni organizatori sve češće biraju – više se ne predstavljamo tržištu, već smo postali tržište koje se bira.

Ipak, budimo realni: i dalje smo izazivač, ne lider. Sledeći korak je da privlačenje velikih asocijativnih kongresa pretvorimo iz pojedinačnih uspeha u sistem – kroz jaču saradnju grada, struke i nacionalnog kongresnog biroa, kao i kroz zajednički nastup, a ne kroz pojedinačne inicijative. Sava centar tu želi da bude platforma za razvoj. Imamo kapacitet, imamo reference, a Beograd ima ono što se ne može odglumiti – autentičnost i gostoprimstvo. Ako to pretočimo u jasnu priču, naredne godine nas mogu pomeriti sa mape u izlog svetske kongresne industrije.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Jakov Simović