Holivud mu nudio bogatstvo da odustane od uloge: Kako je Stalone stvorio legendarnog Rokija

Odbio je bogatstvo, suprotstavio se Holivudu i insistirao da igra glavnu ulogu. Pedeset godina nakon što je „Roki“ osvojio svet, na veliko platno stiže istinita priča o borbi koja se odvijala daleko od bokserskog ringa.

Pre nego što je postao jedna od najvećih holivudskih zvezda, Silvester Stalone bio je nepoznati glumac bez novca, značajnijih uloga i gotovo ikakvih izgleda za uspeh. Njegova neverovatna životna priča, koja je prethodila nastanku jednog od najvoljenijih filmova svih vremena, sada dobija svoje mesto na velikom platnu u ostvarenju Ja sam Roki (I Play Rocky), u režiji oskarovca Pitera Farelija, autora nagrađivanog filma „Zelena knjiga“.

U glavnoj ulozi je Entoni Ipolito, koji tumači mladog Silvestera Stalonea, dok Ana Sofija Rob igra njegovu prvu suprugu Sašu Čak, a Met Dilon Staloneovog oca Frenka Starijeg.

Film donosi priču o upornosti, ambiciji i veri u sebe, ali i otkriva niz gotovo neverovatnih okolnosti pod kojima je 1976. godine nastao „Roki“, ostvarenje koje je osvojilo tri Oskara, uključujući nagradu za najbolji film, i zauvek promenilo istoriju kinematografije.

Odbio 360.000 dolara jer je želeo da igra Rokija

Početkom sedamdesetih godina Stalone je živeo u njujorškoj četvrti Hell’s Kitchen, pokušavajući da pronađe svoje mesto u filmskoj industriji. Dobijao je tek sporadične, uglavnom beznačajne uloge, a u jednom periodu bio je i beskućnik, spavajući na železničkoj stanici sa svojim psom.

Suočen sa neprestanim odbijanjima, odlučio je da sam napiše scenario i stvori ulogu za sebe. Tako je nastao „Roki“, priča o anonimnom bokseru koji dobija životnu priliku da se suprotstavi svetskom šampionu Apolu Kridu.

Međutim, kada su producenti Irvin Vinkler i Robert Čartof odlučili da otkupe scenario, pojavio se novi problem. Filmski studio United Artists želeo je poznatog glumca u glavnoj ulozi, a jedan od favorita bio je tada popularni Rajan O’Nil.

Stalone nije pristajao na takav kompromis. Iako je njegova supruga bila trudna, a njih dvoje živeli u teškoj finansijskoj situaciji, odbijao je sve veće novčane ponude da se odrekne uloge. U jednom trenutku odbio je čak 360.000 dolara, sumu koja je mogla potpuno da promeni njegov život.

„Jedna od stvari koje najviše volim u ovoj priči jeste trenutak kada Stalone kaže producentima i studiju: “Neću odustati od ove uloge ni za milion, ni za deset miliona dolara, jer postoje stvari u životu koje nisu pitanje novca.” Danas se sve vrti oko novca. A ovde imamo čoveka koji kaže: “Nije me briga za novac, ja ovo moram da uradim.” Nisu mogli da ga kupe. Ideja da su svi spremni na kompromise, a da Stalone nije bio, postajala mi je sve važnija tokom rada na filmu“, ističe reditelj Piter Fareli.

Stalone je na kraju uspeo da se izbori za glavnu ulogu, ali pod izuzetno strogim uslovima. Film nije smeo da prekorači budžet ni za jedan dolar, niti da kasni sa snimanjem makar jedan dan. U suprotnom, bio bi zamenjen.

„Roki“ je snimljen za svega 28 dana, sa budžetom od približno milion dolara, a ostvario je zaradu veću od 117 miliona dolara. Bio je nominovan za deset Oskara, osvojio tri, a Stalone je postao prvi umetnik posle Orsona Velsa i „Građanina Kejna“ nominovan i za najboljeg glumca i za originalni scenario za isti film.

Od audicije u bakinom podrumu do uloge holivudske legende

Posebnu pažnju privlači Entoni Ipolito, mladi glumac koji je već imao iskustvo igranja velike filmske ličnosti, igrao je mladog Al Paćina u seriji „The Offer“, posvećenoj nastanku „Kuma“.

Zanimljivo je da je Ipolito počeo da se priprema za ulogu Rokija mnogo pre nego što je znao da će film „Ja sam Roki“ uopšte biti snimljen.

„Čuo sam Stalonea kako u jednom intervjuu govori da bi voleo da snimi film o tome kako je nastao Roki. Pomislio sam da bih možda mogao da mu pošaljem snimak na kojem glumim Rokija. Znao sam da su šanse veoma male. Ipak sam u podrumu bakine kuće na Long Ajlendu snimio audiciju. Kupio sam veliku boksersku vreću i okačio je, prijatelj me je snimao, dok je moj rođak u uglu držao lampu“, priseća se Ipolito.

Za potrebe filma glumac se ugojio više od 18 kilograma, trenirao boks i detaljno proučavao Staloneove rane uloge, njegov hod, pokrete, način govora i karakterističan smisao za humor.

Konačnu potvrdu da je pravi izbor dobio je od samog Stalonea, koji je pogledao njegov audicioni snimak i producentima poručio da neće pronaći boljeg glumca.

„Ljudi su veoma emotivno vezani za lik Rokija. Stalone je sebe potpuno uneo u taj lik, toliko svog života i svoje životne filozofije da je pokušaj da sve to prenesem na ekran za mene predstavljalo ogromnu odgovornost. Sve je počelo kao nešto veoma malo, crno-beli snimak koji sam napravio u bakinom podrumu, a da nisam ni znao da će ovaj film biti snimljen. A onda sam se našao na setu, okružen sa 250 ljudi koji su radili na njegovom nastanku. Svi su bili inspirisani i duboko povezani sa originalnim filmom. Snimanje ovog ostvarenja bilo je zaista posebno“, kaže Ipolito.

Žena koja je verovala u Stalonea kada niko drugi nije

Važan deo filma posvećen je odnosu Stalonea i njegove tadašnje supruge Saše Čak, koju tumači Ana Sofija Rob.

Saša nije bila samo njegova emotivna podrška. Ona je prekucavala scenario koji je Stalone pisao rukom, verovala u njegovu viziju i bila uz njega tokom najtežih trenutaka. Kasnije je fotografisala i snimanje originalnog „Rokija“, ostavljajući dragoceno svedočanstvo o nastanku filma.

„Ova priča ne bi bila moguća bez Sašine vere u partnera i njene vizije. Ljudima je potrebna ta čvrsta podrška nekoga ko će im reći: “Zaboravi šta svi govore – ja verujem u tebe.” Zamislite samo, Saša je bila trudna, nisu imali novca, a ona je i dalje verovala u njegovu viziju i potpuno stala iza njega. Za to su potrebni strast i bezrezervna vera u drugu osobu. Suština je u odnosima među ljudima. Bilo je veoma uzbudljivo oživeti takvu vrstu nade“, ističe Ana Sofija Rob.

Pripremajući se za ulogu, glumica je naučila da koristi fotoaparat Minolta, isti model kojim je Saša fotografisala snimanje „Rokija“ 1976. godine. Tokom rada na novom filmu i sama je fotografisala rekonstrukcije kultnih scena.

Zanimljivosti koje otkrivaju koliko je nastanak „Rokija“ bio neverovatan

Jedan od najfascinantnijih detalja jeste da je Stalone napisao scenario za svega tri i po dana. Dok je radio na njemu, gotovo neprekidno je slušao muziku grupa Buffalo Springfield, Hall & Oates i Procol Harum. Piter Fareli je upravo te pesme uključio u novi film, kako bi što autentičnije dočarao atmosferu u kojoj je scenario nastajao.

Malo je poznato i da su producenti originalnog „Rokija“ založili svoje kuće kako bi obezbedili novac za snimanje pojedinih scena, među kojima je i čuveni susret Rokija i Adrijane na klizalištu.

Još jedna zanimljivost odnosi se na jednu od najemotivnijih scena originalnog filma, u kojoj Roki, nakon razgovora sa trenerom Mikijem, udara rukom o okvir vrata. Scena je nastala gotovo spontano. Stalone je tokom snimanja shvatio da joj nedostaje emocionalni vrhunac, povukao se na pet minuta i vratio sa novim rešenjem. Taj trenutak, koji nije postojao u originalnom scenariju, postao je jedan od najupečatljivijih u filmu.

„Ja sam Roki“ otkriva kako je nastala i čuvena scena Rokijevog trčanja uz stepenice Muzeja umetnosti u Filadelfiji, koja je postala simbol istrajnosti i pobede. Prilikom snimanja originala korišćen je jedan od prvih Steadicam sistema, revolucionarne tehnologije koja je omogućavala stabilno snimanje u pokretu. Za potrebe novog filma ekipa je dobila originalni uređaj od njegovog tvorca Gareta Brauna.

Posebnu autentičnost filmu daje i činjenica da je Silvester Stalone lično podržao njegov nastanak. Iako nije učestvovao u produkciji, pročitao je scenario, sastao se sa rediteljem i podelio brojne detalje iz svog života koji su pomogli da priča bude što vernije preneta na ekran.

Priča o čoveku koji nije prihvatio „ne“ kao odgovor

Iako je u središtu filma nastanak jednog od najpoznatijih sportskih ostvarenja svih vremena, „Ja sam Roki“ mnogo je više od priče o boksu i Holivudu. To je priča o čoveku koji je odbio da se odrekne sopstvene vizije, čak i kada je cena takve odluke delovala previsoko.

Baš kao i njegov filmski junak, Silvester Stalone morao je da se bori protiv gotovo nemogućih izgleda. Njegova najveća pobeda nije bila u ringu, već u odluci da veruje u sebe onda kada gotovo niko drugi nije.

Film „I Play Rocky“ režirao je Piter Fareli, prema scenariju Pitera Gembla, a pored Entonija Ipolita, Ane Sofije Rob i Meta Dilona, u glumačkoj ekipi su Tobi Kebel, Pi Džej Bern, Džej Duplas, Stefan Džejms i Trejsi Lets.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife

Foto: BLITZ film, Claire Folger