Osam klasika svetske književnosti koji su savršeni od prve do poslednje stranice
Postoje knjige koje s razlogom nose etiketu klasika, ali i one koje su zbog obavezne školske lektire mnogima ostale u ne baš lepom sećanju. Ipak, pojedina književna dela zaslužuju drugu šansu. Od „Frankenštajna” i „Velikog Getsbija” do „1984” i „Sto godina samoće”, ovo je osam romana koji ne gube ritam ni decenijama, pa i vekovima nakon objavljivanja.
Neke knjige čitamo zato što moramo, druge zato što nam ih neko preporuči, a postoje i one kojima se vraćamo jer svaki put u njima pronađemo nešto novo. Upravo takva dela izdvojio je portal Collider u izboru osam književnih klasika koji su, prema oceni autora Safvana Azeema, podjednako zanimljivi od prve do poslednje stranice.
Zanimljivo je da se na listi nalaze i romani koje su mnogi prvi put upoznali kroz školsku lektiru. Međutim, kada se čitaju bez pritiska obavezne literature, njihova snaga, humor, društvena kritika i univerzalne teme dolaze do izražaja. Evo kojih osam knjiga se našlo na listi.
8. „Frankenštajn” – Meri Šeli
Meri Šeli imala je svega 18 godina kada je tokom kišnog leta 1816. godine, u vili pored Ženevskog jezera, došla na ideju za roman „Frankenštajn”. Vreme je provodila sa budućim suprugom Persijem Šelijem i lordom Bajronom, a njihovo druženje pretvorilo se u književni izazov: ko će napisati najstrašniju priču o duhovima.
Roman je objavljen 1818. godine anonimno, a njegova priča o mladom naučniku Viktoru Frankenštajnu, koji stvara živo biće od delova mrtvih tela, postala je jedna od najpoznatijih u svetskoj književnosti.
Ipak, suština knjige nije samo u hororu. Šeli postavlja pitanja o odgovornosti nauke, usamljenosti, odbacivanju i ljudskoj prirodi. Čudovište, koje nikada ne dobija ime, zapravo je mnogo više od strašnog stvorenja – ono je tragičan lik koji kod čitaoca izaziva saosećanje.
7. „Veliki Getsbi” – F. Skot Ficdžerald
Roman iz 1925. godine prati Nika Karaveja i njegovog misterioznog suseda Džeja Getsbija, bogataša poznatog po raskošnim zabavama koje organizuje svakog vikenda. Iza spektakla, međutim, krije se njegova opsesivna želja da ponovo osvoji Dejzi Bjukenan, ženu koju voli.
Ficdžerald je prvobitno želeo da roman nazove „Trimalhio u Vest Eg-u”, ali je pred objavljivanje odustao od tog naslova. Knjiga u početku nije ostvarila veliki komercijalni uspeh, a autor je umro 1940. godine verujući da je doživeo književni neuspeh.
Njena popularnost značajno je porasla tokom Drugog svetskog rata, kada je oko 150.000 primeraka podeljeno američkim vojnicima. Danas je „Veliki Getsbi” jedan od najvažnijih romana američke književnosti, priča o novcu, klasnim razlikama, ambiciji i iluziji američkog sna.
6. „Džejn Ejr” – Šarlot Bronte
Šarlot Bronte objavila je „Džejn Ejr” 1847. godine pod pseudonimom Kurer Bel, jer je strahovala da književna kritika neće ozbiljno shvatiti ženu kao autorku.
Glavna junakinja je siroče koje odrasta u teškim uslovima, ali odbija da se odrekne dostojanstva i samostalnosti. Zapošljava se kao guvernanta na imanju Tornfild, gde se zaljubljuje u njegovog vlasnika, gospodina Ročestera. Međutim, iza naizgled mirnog života krije se mračna tajna.
Ono što ovaj roman čini posebnim jeste način na koji Džejn govori o sebi, svojim osećanjima i pravu da bude tretirana kao ravnopravna. Njena odluka da ne žrtvuje sopstveno samopoštovanje zarad ljubavi čini ovu priču aktuelnom i danas.
5. „Gordost i predrasuda” – Džejn Ostin
Jedan od najpoznatijih ljubavnih romana svih vremena prvobitno je nosio naziv „Prvi utisci”. Džejn Ostin napisala je prvu verziju još u ranim dvadesetim godinama, a njen otac je 1797. pokušao da je ponudi izdavaču koji je rukopis odbio bez čitanja. Kada je konačno objavljen 1813. godine, na koricama nije bilo autorkinog imena, već samo napomena „od autorke Razuma i osećajnosti”.
Priča prati Elizabet Benet, drugu od pet sestara, i njen odnos sa ponosnim gospodinom Darsijem. Njihovi prvi susreti obeleženi su nesporazumima, predrasudama i međusobnim antipatijama, ali se vremenom otkriva koliko prvi utisci mogu da zavaraju.
Iza ljubavne priče krije se britka društvena komedija o klasnim razlikama, novcu, braku i položaju žena. Upravo zbog toga roman i danas deluje iznenađujuće savremeno.
4. „Hobit” – Dž. R. R. Tolkin
Ideja za „Hobita” nastala je sasvim slučajno. Dž. R. R. Tolkin, profesor na Oksfordu, pregledao je ispite kada je na praznom listu papira zapisao rečenicu o hobitu koji živi u rupi u zemlji.
Priču je kasnije razvijao pričajući je svojoj deci, a roman je objavljen 1937. godine. U središtu je Bilbo Bagins, mirni stanovnik Okruga koji se neočekivano pridružuje grupi od 13 patuljaka i čarobnjaku Gandalfu na putovanju čiji je cilj povratak izgubljenog blaga, koje čuva zmaj Smaug. Zanimljiv je i podatak da je Tolkinov izdavač rukopis dao na čitanje svom desetogodišnjem sinu Rejneru Unvinu. Dečakova pozitivna ocena pomogla je da knjiga dobije zeleno svetlo za objavljivanje.
„Hobit” je spoj avanture, humora, topline i fantazije, a njegova privlačnost ne zavisi od toga koliko je čitalac upoznat sa Tolkinovim izmišljenim svetovima.
3. „Sto godina samoće” – Gabrijel Garsija Markes
Gabrijel Garsija Markes proveo je oko 18 meseci pišući roman „Sto godina samoće” u Meksiko Sitiju. Dok je radio na knjizi, njegova supruga Mercedes brinula je o porodici, a prema poznatoj priči, čak su morali da založe kućne aparate kako bi prikupili novac za slanje rukopisa izdavaču.
Roman prati sedam generacija porodice Buendija u izmišljenom mestu Makondo, inspirisanom autorovim rodnim kolumbijskim selom Arakataka. Već prvo izdanje od 8.000 primeraka rasprodato je za samo nedelju dana. Čitaoci u ovom delu nailaze na neobične događaje koji se predstavljaju kao sasvim normalni: devojka koja lebdi ka nebu dok prostire čaršave, žuti leptiri koji prate jednog muškarca ili kiša koja traje gotovo pet godina.
Markes je govorio da je stil pripovedanja delom preuzeo od svoje bake, koja je neverovatne priče pričala potpuno mirno, kao da opisuje svakodnevne događaje. Roman je postao jedno od najznačajnijih dela magičnog realizma, a Markes je 1982. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost.
2. „1984” – Džordž Orvel
Džordž Orvel napisao je roman „1984” na škotskom ostrvu Jura, dok se ozbiljno borio sa tuberkulozom. Objavljen je u junu 1949. godine, svega nekoliko meseci pre njegove smrti. Glavni junak Vinston Smit radi u Ministarstvu istine, gde svakodnevno menja stare novinske tekstove kako bi odgovarali verziji stvarnosti koju propisuje vlast. U društvu u kojem Veliki Brat sve posmatra, čak je i samo razmišljanje protiv Partije zločin.
Pojmovi poput Velikog Brata, dvomisli i novogovora odavno su izašli iz korica knjige i postali deo svakodnevnog jezika. Orvelova distopija govori o manipulaciji informacijama, kontroli jezika, nadzoru i mogućnosti da vlast oblikuje čak i ono što ljudi smatraju istinom. Zbog toga je „1984” jedan od onih romana čija relevantnost ne prestaje protokom vremena.
1. „Ubiti pticu rugalicu” – Harper Li
Na prvom mestu nalazi se roman Harper Li, objavljen 1960. godine, koji je autorki doneo Pulicerovu nagradu godinu dana kasnije. Priču pripoveda šestogodišnja Skaut Finč, koja odrasta u izmišljenom mestu Mejkom u američkoj saveznoj državi Alabami. Njen otac Atikus, advokat, preuzima odbranu Toma Robinsona, Afroamerikanca nepravedno optuženog za napad na belkinju. Istovremeno, Skaut i njen brat Džem pokušavaju da razumeju povučenog komšiju Bua Radlija.
Lik Atikusa Finča postao je simbol integriteta, hrabrosti i borbe za pravdu, dok roman kroz perspektivu deteta obrađuje rasizam, društvene nejednakosti, predrasude i odrastanje. Zanimljivo je da je dečak Dil, jedan od likova u romanu, inspirisan autorkinim prijateljem iz detinjstva Trumanom Kapoteom. Harper Li je, prema biografskim zapisima, dobila novac od prijatelja koji su joj omogućili da napusti posao i posveti se pisanju. Roman je ostao jedino delo koje je autorka decenijama dozvoljavala javnosti da čita, sve do objavljivanja knjige „Idi, postavi stražara” 2015. godine.
Zašto se ovim knjigama vraćamo?
Zajedničko za svih osam romana jeste to što njihove priče ne zavise od vremena u kojem su nastale. Govore o ambiciji, ljubavi, nepravdi, identitetu, usamljenosti i ljudskoj prirodi – temama koje ne zastarevaju.
Možda je zato najbolji način da ponovo otkrijemo neke od književnih klasika upravo da ih pročitamo bez školskog dnevnika, obaveznih analiza i pritiska da moramo da pronađemo „pravu poruku” dela.
Izvor: BIZLife
Foto: Magnific/magnific, Magnific/syda_productions
