10 književnih klasika koje danas nije lako pročitati – i zašto ih ipak vredi čitati

Knjige ne stare samo fizički već i kulturno, kako se vremenom menjaju društvene vrednosti, norme, jezik i umetnički ukusi. Ponekad su klasici toliko bezvremeni da je teško poverovati da su napisani pre nekoliko decenija. U drugim slučajevima, koliko god da je neka knjiga velika, s vremenom može postati znatno teža za čitanje, iz ovog ili onog razloga.

Bilo da je problem u neuobičajeno velikom obimu, jeziku koji danas zvuči arhaično ili prikazima društva koji više nisu prihvatljivi, neke knjige danas nije lako čitati. Ipak, trud se isplati. Govorimo, na kraju krajeva, o delima koja gotovo bez sumnje spadaju među najveće klasike svetske književnosti. Važno je naglasiti da je reč o knjigama koje su s protokom vremena postale teške za čitanje, a ne o onima koje su od samog početka napisane tako da budu zahtevne.

„Robinzon Kruso“ (1719)

Roman Danijela Defoa Robinzon Kruso često se navodi kao početak realističke proze kao književnog žanra, a ponekad se smatra i prvim pravim engleskim romanom. Napisan kao kombinacija epistolarnog, ispovednog i poučnog žanra, prati brodolomnika koji, nakon što preživi havariju, uči da ovlada svojim okruženjem i provodi 28 godina na udaljenom tropskom ostrvu.

Postoji nekoliko razloga zbog kojih je ovu knjigu danas mnogo teže čitati nego što je to verovatno bio slučaj početkom 18. veka, kada je postala trenutni komercijalni hit. Defoov arhaični stil može biti prilično zahtevan, Krusoova religijska razmišljanja s vremenom mogu postati zamorna, a prikaz kolonijalnih odnosa i rasnih razlika veoma je problematičan.

Uprkos tome, reč je o jednom od klasičnih avanturističkih romana koje i danas vredi pročitati. Defoova posvećenost psihološkom realizmu i sposobnost da priču o preživljavanju učini neodoljivo zabavnom i dalje su impresivni.

„Izgubljeni raj“ (1667)

Jedan od najpoznatijih i kulturno najuticajnijih epova ikada napisanih, Izgubljeni raj Džona Miltona, remek-delo je u blank stihu koje govori o Sataninom planu da se osveti Bogu tako što će prevariti tek stvorene Adama i Evu da pojedu zabranjeno voće. Smatra se jednim od umetnički najznačajnijih dostignuća u istoriji engleskog jezika i predstavlja monumentalno delo književnosti, teologije i filozofije.

Filozofska složenost ovog dela ponekad je preterana, a Miltonovo često oblikovanje rečenica prema pravilima latinske gramatike čini pojedine odlomke izuzetno teškim za razumevanje. Čitanje njegovog najvećeg dela nalik je usponu na Mont Everest među klasicima engleske književnosti.

Ipak, trud se isplati. Umetnički uzvišeno, intelektualno podsticajno i filozofski izuzetno duboko, ovo je knjiga koju bi trebalo da pročitaju svi koji imaju dovoljno hrabrosti da joj se posvete.

„Srce tame“ (1899)

Roman Džozefa Konrada, poljsko-britanskog pisca, gotovo univerzalno se smatra jednom od najboljih novela svih vremena. Njegova oštra kritika evropskog kolonijalizma u Africi uzdrmala je viktorijanske književne konvencije i razotkrila moralnu trulež evropskog imperijalizma.

Priča prati mornara koji plovi uz reku Kongo u potrazi za misterioznim trgovcem slonovačom. On je izgubio razum i proglasio sebe božanstvom među lokalnim domorodačkim plemenima.

Prvobitno objavljeno u tri nastavka u časopisu Blackwood’s Magazine, a potom prvi put objavljeno u obliku knjige 1902. godine, Srce tame već više od jednog veka spada među najviše proučavana i najčešće razmatrana dela engleske književnosti s kraja 19. veka.

Iako su njegova psihološka intenzivnost i upozorenja protiv moralne oholosti i kolonijalizma i danas aktuelni, Konradov stil izuzetno je gust i zahtevan. Pored toga, iako je namera bila da kritikuje evropski imperijalizam, knjiga i dalje sadrži rasističke izraze, dehumanizujući jezik i neizbežne viktorijanske stereotipe.

„Ajvanho“ (1819)

Roman ser Valtera Skota Ajvanho u velikoj meri je obnovio interesovanje čitalaca za viteštvo i srednjovekovne romanse u Džordžijanskoj eri. Reč je o široko postavljenoj avanturističkoj priči u kojoj se razbaštinjeni saksonski vitez Vilfred od Ajvanhoa vraća iz krstaških ratova, učestvuje na turniru, pokušava da oslobodi zarobljene članove porodice i prijatelje iz ruku normanskih velikaša i brani jevrejsku isceliteljku od lažnih optužbi za veštičarenje.

U romanu se pojavljuju i likovi poput Robina Huda i kralja Ričarda Lavljeg Srca, zbog čega se ovo delo smatra jednim od najvažnijih istorijskih romana o srednjem veku napisanih u 19. veku.

Prvobitno objavljen u tri toma, Ajvanho bi danas mogao da iznenadi ljubitelje moderne viteške književnosti svojim gustim stilom, neujednačenim ritmom, arhaičnim dijalozima i čestim prekidima radnje kako bi se čitaocu objasnili različiti aspekti srednjovekovnog engleskog društva.

Ipak, teško za čitanje ne znači i da nije vredno čitanja. Ajvanho je iznenađujuće filmski roman, izuzetno zabavno avanturističko delo sa nezaboravnim akcionim scenama i fascinantno složenim likovima.

„Mobi Dik“ (1851)

Rasprava o tome koje bi delo moglo da ponese titulu „velikog američkog romana“ verovatno nikada neće imati konačan odgovor. Tokom vekova nastala su brojna izuzetna dela koja bi mogla da konkurišu za tu titulu, među njima i „Mobi Dik“ Hermana Melvila, punim naslovom Mobi Dik ili kit.

Roman govori o osvetoljubivom kapetanu broda za lov na kitove koji svoju posadu vodi u propast dok opsesivno traga za ogromnim belim ulješurama koja mu je odgrizla nogu.

Kada je objavljena, knjiga je dobila pomešane kritike i doživela komercijalni neuspeh. Do Melvilove smrti 1891. godine već je bila povučena iz štampe. Tek tokom 20. veka počela je da stiče reputaciju jednog od najvećih dela američke književnosti. Danas je teško pronaći nekoga ko je ne bi smatrao knjigom koju treba pročitati.

Ipak, čitanje može biti prilično zahtevno, pre svega zbog filozofske složenosti i obilja stručnih izraza iz kitolovstva 19. veka.

„Čiča Tomina koliba“ (1852)

Objavljen u dva toma kao roman protiv ropstva, Čiča Tomina koliba Harijet Bičer Stou zaslužna je za značajan pomak u javnom mnjenju o ropstvu i često se navodi kao jedan od važnih pokretača Američkog građanskog rata.

Ovaj kulturni fenomen, koji je postao bestseler, prati sudbine čiča Toma, porobljenog čoveka koji je prodat i odvojen od porodice, i Elajze, majke koja sa malim sinom beži u Kanadu kako bi sprečila da bude razdvojena od njega.

Iako je reč o jednom od politički najeksplozivnijih romana u američkoj istoriji, koji je nezaobilazno štivo za sve koje makar malo zanima američka prošlost, danas može biti neprijatno iskustvo za čitanje.

Značaj knjige i autorkine namere i dalje se cene, ali teško je zanemariti da naglašena religijska melodrama, paternalistički obrasci i rasni stereotipi nisu dobro odoleli protoku vremena.

„Rat i mir“ (1869)

Ruski pisac Lav Tolstoj smatra se jednim od najvećih i najznačajnijih autora u istoriji književnosti. Kada je reč o njegovom životnom delu, nema mnogo dileme: to je Rat i mir, jedan od najcenjenijih romana svih vremena.

Ogroman po obimu, a istovremeno iznenađujuće intiman i ljudski, ovaj roman razbio je tadašnja narativna pravila i redefinisao mogućnosti književne forme. Prati pet ruskih aristokratskih porodica kroz brojne preokrete Napoleonovih ratova.

Više od vek i po kasnije, Rat i mir nije izgubio ništa od svoje veličine. I dalje predstavlja uzor epskog pripovedanja čiji se uticaj oseća u bezbrojnim romanima.

Ipak, koliko god da bi svaki ljubitelj književnih klasika trebalo da ga pročita barem jednom u životu, to nije jednostavan zadatak. Sa više od 1.200 stranica u većini izdanja, mnoštvom likova, fusnota i filozofskih razmatranja, ovaj književni kolos nije baš najbolji izbor za one koji nisu strastveni čitaoci.

„Istorija Toma Džonsa, nahočeta“ (1749)

Roman engleskog dramskog pisca i književnika Henrija Fildinga, poznat i pod skraćenim naslovom Tom Džons, jedno je od najvećih bildungsromana, odnosno romana o sazrevanju, i pikarskih romana 18. veka.

Ujedno je i jedno od najranijih engleskih dela koja su svrstana u žanr romana. Prati život dobroćudnog nahočeta koje je proterano iz doma usvojitelja, a zatim otkriva svoje plemićko poreklo i pokušava da osvoji srce žene koju voli.

Ova knjiga značajno je doprinela preoblikovanju i redefinisanju tradicionalnog engleskog romana, pa je opstala kao metafikcionalni klasik koji se poigrava žanrovima i izdvaja od drugih dela.

Međutim, iako predstavlja jedan od temelja engleske komične književnosti, izuzetno je duga, sastavljena od brojnih epizoda i prepuna satire na račun društvenih običaja engleskog 18. veka. Čitaocima koji ne poznaju dovoljno taj istorijski kontekst mnoge aluzije mogu lako da promaknu.

„Don Kihot“ (1605–1615)

Kada je reč o najvažnijem delu u istoriji književnosti na španskom jeziku, teško da ima mnogo dileme: to je „Don Kihot“ Migela de Servantesa, prvi moderni roman i jedno od najvećih avanturističkih dela svih vremena.

Objavljen u dva dela, roman prati naslovnog junaka, ostarеlog španskog plemića koji gubi razum čitajući previše viteških romana. Zajedno sa svojim praktičnim štitonošom Sančom Pansom kreće na put kroz špansku unutrašnjost kako bi se borio protiv neprijatelja koji postoje samo u njegovoj mašti.

Kombinujući visoku i popularnu kulturu, kao i tragediju i realizam, Servantes je iz korena promenio shvatanje mogućnosti književnosti. Njegovo delo značajno je uticalo i na oblikovanje i standardizaciju savremenog španskog jezika, koji se ponekad naziva i Servantesovim jezikom.

Ipak, ne treba da čudi što delo koje se smatra jednim od najvećih dostignuća svetske književnosti danas nije uvek lako za čitanje. Kao prvi pravi moderni roman, Don Kihot ne može u potpunosti da odgovori savremenim očekivanjima kada je reč o dinamici i zabavnosti. Parodija srednjovekovnih viteških romana možda više nije toliko aktuelna, epizodična struktura ume da zamori, a barokni stil može biti zahtevan bez obzira na jezik na kojem se knjiga čita.

„Klarisa ili istorija jedne mlade dame“ (1748)

Pošto je Semjuel Ričardson svoj epistolarni roman Klarisa ili istorija jedne mlade dame više puta prerađivao i ponovo objavljivao, postoji nekoliko njegovih verzija. Sve one, međutim, smatraju se delom jednog od najdužih romana u istoriji engleskog jezika. Knjiga sadrži gotovo milion reči, što u većini standardnih štampanih izdanja iznosi oko 1.500 stranica.

U središtu priče je Klarisa, čestita mlada žena koja pokušava da izbegne ugovoreni brak, ali postaje žrtva manipulativnog muškarca koji je obmanjuje i zatvara.

Roman je po objavljivanju postao pravi evropski kulturni fenomen i doneo dotad neviđen nivo psihološkog realizma u englesku književnost.

Njegov obim, međutim, neizbežno deluje zastrašujuće, kao i spor ritam pripovedanja i arhaičan način korišćenja epistolarne forme, odnosno pripovedanja kroz pisma. Ako to nije dovoljno, priča je izuzetno mračna i tragična, što čitanje čini još težim.

Uprkos tome, mnogi ljubitelji klasične engleske književnosti smatraju da je čitanje čitave Klarise veliki lični poduhvat. I to s dobrim razlogom: reč je o jednom od najvećih književnih remek-dela 18. veka.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER. 

Izvor: BIZLife

Foto: Magnific/magnific, Magnific/magnific, Magnific/jcomp