PKS poslala pismo privrednicima: Šta ne sme da stane dok čekamo novu Vladu?

Privredna komora Srbije upozorila je da politička tranzicija ne sme da dovede do zastoja u poslovanju kompanija, izdavanju dozvola, realizaciji investicija i donošenju važnih ekonomskih odluka. U pismu upućenom članicama Komore navedeni su problemi sa kojima se privreda već suočava, ali i niz odluka koje bi institucije u tehničkom mandatu morale da donesu pre formiranja nove Vlade, koje se očekuje najkasnije početkom marta 2027. godine.

Pismo Marka Čadeža

Poštovane članice Privredne komore Srbije, poštovani privrednici,

Građani Srbije su na parlamentarnim izborima 25. oktobra 2026. godine iskazali volju za političkim promenama. Narodna skupština je raspuštena 9. septembra, Vlada od tada obavlja tekuće poslove u skladu sa članom 17, dok će nova Vlada, prema rokovima utvrđenim Ustavom, biti izabrana najkasnije do početka marta 2027. godine. Privredna komora Srbije uputila je institucijama u tehničkom mandatu molbu da obezbede nesmetano poslovanje privrede i da se nova Vlada formira u najkraćem mogućem roku, jer proizvodnja, investicije, zarade i ugovorne obaveze ne mogu da čekaju završetak političkih procesa. Ovim pismom obaveštavamo članice o tome kako Komora radi u prelaznom periodu, o problemima o kojima nas kompanije svakodnevno obaveštavaju, o pitanjima koja moraju ostati u fokusu institucija u tehničkom mandatu i o evropskim propisima o kojima se odlučuje upravo u ovom periodu.

Kako Komora radi u prelaznom periodu

Glavni zadatak svih stručnih službi Komore u prelaznom periodu je komunikacija između kompanija i donosilaca odluka u tehničkom mandatu. Komora za tu svrhu ne obrazuje nova tela, već koristi organe i kanale preko kojih nas članice svakodnevno obaveštavaju o problemima: parlamente privrednika, sektorska udruženja, Centar za privredne inicijative i brze odgovore i Biznis info centar (telefon 0800 808 809, e-pošta bis\@pks.rs). Svaki prijavljeni zastoj stručne službe evidentiraju, proveravaju kod nadležnog organa i iznose na nivo na kome se odluka donosi, a kompaniju obaveštavaju o ishodu.

Komora će uputiti zahtev Vladi i resornim ministarstvima da vode računa o rokovima mandata vršilaca dužnosti i o blagovremenom izdavanju ovlašćenja za potpisivanje tekućih akata, kako izdavanje rešenja, sertifikata i dozvola ne bi bilo prekinuto. Vlada u tehničkom mandatu ne može da postavlja državne službenike na položaj, već samo vršioce dužnosti; ako mandat vršioca dužnosti ili ovlašćenje za potpisivanje istekne bez produženja, zastaju sva rešenja tog organa. Na ovo pitanje Komora će insistirati tokom celog prelaznog perioda, u svakoj komunikaciji sa Vladom, ministarstvima i upravama.

Kroz sektorska udruženja Komora posebno prati razvoj događaja u sektorima za hranu i poljoprivredu, građevinske materijale i građevinarstvo, metalsku i automobilsku industriju, hemiju, farmaciju i zaštitu bilja, transport i logistiku, energetiku, informacione tehnologije i usluge i trgovinu. Udruženja prikupljaju informacije od članica, usaglašavaju zajedničke zahteve i iznose ih pred nadležne uprave i ministarstva.

Za propise koji ističu do 31. decembra ili se donose za svaku godinu Komora će dostaviti nadležnim ministarstvima inicijative sa obrazloženjem razloga za donošenje od strane Vlade u tehničkom mandatu.

Informacije o problemima članica Komora dostavlja i Vladi u tehničkom mandatu i timu koji bude pripremao formiranje nove Vlade. Komora je započela pripreme da, čim počne formiranje nove Vlade, izabere svoje nove organe upravljanja, kako bi dijalog sa novom Vladom, državnim institucijama i administracijom počeo od prvog dana.

Problemi u svakodnevnom poslovanju i iskustva prvih dana prelaznog perioda

U registru Saveta za BDP i Centra za privredne inicijative i brze odgovore, posle poseta 51 kompaniji, evidentiran je 491 konkretan problem, od kojih je 123 rešeno, a 134 su u radu. Upiti koje članice upućuju u prvim danima posle izbora pokazuju da su najviše na udaru postupci koji zavise od potpisa u upravama i ministarstvima:

– Uvozne dozvole Uprave za veterinu (mleko u prahu, industrijski maslac, meso za preradu, genetski materijal i slično) i fitosanitarni sertifikati Uprave za zaštitu bilja. Kašnjenja i nedovoljne odobrene količine među najčešćim su problemima prehrambene industrije.
– Mišljenja i dozvole Ministarstva zaštite životne sredine za uvoz sekundarnih sirovina.
– Jedinstvene dozvole za strane radnike (MUP i NSZ, oko 67.000 zahteva godišnje) i boravišne dozvole. Uprava granične policije je kadrovski preopterećena i pre izbora. Preporučeni rok za podnošenje zahteva za produženje je 15. decembar.

Članicama preporučujemo da popišu sve dozvole, sertifikate, licence i rešenja koja im ističu do kraja marta 2027. godine i da zahteve za produženje podnesu odmah. Pojedinačni upravni akti nisu propisi i nadležni organi su dužni da ih donose u zakonskim rokovima i u tehničkom mandatu. Svaki kontakt sa organom treba voditi pisano i sa datumom.

Pitanja koja moraju ostati u fokusu tehničke Vlade i stručnih službi administracije

– Rad carinskih ispostava (praznici, nedelja, rad 24 sata), srazmerno uzorkovanje pošiljki kratkog roka trajanja i dostupnost fitosanitarne inspekcije na više graničnih prelaza.
– Godišnja odluka Vlade o smanjenju carinskih dažbina na repromaterijal i opremu (mleko u prahu i maslac za konditorsku industriju, kakao, plastika, guma, tekstil, metalni i elektronski delovi, soja i drugo) važi za 2026. godinu. Bez nove odluke od 1. januara se plaćaju pune carine.
– Kvоте za uvoz cementa i čelika („Službeni glasnik RS“, br. 120/2025, 34/2026 i 58/2026) važe do 31. decembra 2026. godine. Bez produženja, uvoz iz trećih zemalja ulazi bez dodatne carine, uz rizik smanjenja domaće proizvodnje cementa i čelika.
– Privremeno smanjenje akciza na derivate nafte produžava se nedeljno (sada do 8. novembra), a uredba o ograničenju cena derivata važi do 31. decembra 2026. godine. Bez sednice Vlade istovremeno prestaju i ograničenje cene i smanjenje akciza.
– Izvozni veterinarski sertifikati i liste odobrenih objekata (EU, Kina, EAEU i druga tržišta). Postupci otvaranja tržišta (živinsko meso, jaja) zahtevaju prepisku na nivou ministra, koja u prelaznom periodu zastaje.
– Agencija za lekove: dozvole, varijacije i uvoz (RIMS obavezan od 1. novembra 2026); cene lekova i Lista lekova RFZO zahtevaju saglasnost Vlade. Bez sednice Vlade nema korekcije cena ni uvrštavanja novih lekova.
– Registracije sredstava za zaštitu bilja, hemikalija i hrane za životinje; imenovanja tela za ocenjivanje usaglašenosti; akreditacije.
– Akcize: markice, godišnje usklađivanje iznosa u januaru, odluke o minimalnim akcizama na duvanske proizvode do 15. februara.
– Pravilnici uz izmene Zakona o PDV-u i Zakona o elektronskom fakturisanju (rok Ministarstva finansija 15. decembar 2026); elektronske otpremnice bez tolerancije grešaka od 1. januara 2027. (privatni sektor od 1. oktobra 2027); povraćaj PDV-a u zakonskim rokovima.
– CEMT i bilateralne dozvole za 2027. godinu: zahtevi do 30. novembra, planovi raspodele MGSI do 25. decembra, preuzimanje dozvola do 15. januara 2027; bez plana raspodele nema dozvola od 1. januara.
– Pravilo 90/180 i sistem EES: prema podacima iznetim na sastanku sa Transportnom zajednicom 15. oktobra, oko 80% voznog parka u međunarodnom prevozu trenutno ne radi, a sektor posluje sa oko 20% kapaciteta. Prelazne mere koje su u toku (dugoročne vize, ponovno računanje dana, režim ovlašćenih privrednih subjekata, posebne trake na Batrovcima i Horgošu, Toll4All) ne smeju biti obustavljene zbog promena u ministarstvima.

Tekući investicioni poslovi kompanija

Za investicije koje su u toku od posebnog je značaja sledeće:

– Objedinjena procedura (CEOP): lokacijski uslovi (važe dve godine), građevinske dozvole, prijava radova, upotrebne dozvole. Rokovi od pet radnih dana važe i u tehničkom mandatu. Komora upućuje zahtev imaocima javnih ovlašćenja (EDS, Srbijagas, vodovodi, Putevi Srbije) da uslove izdaju u roku.
– Procena uticaja na životnu sredinu, integrisane dozvole i dozvole za upravljanje otpadom po novim zakonima („Službeni glasnik RS“, br. 94/2024, 109/2025 i 63/2026). Rokovi teku, ali rad tehničkih komisija i potpisivanje zavise od vršilaca dužnosti. Obaveštenje o postrojenju po novom zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja podnosi se u roku od šest meseci (januar 2027).
– Energetske dozvole (rok 30 dana; žalba se izjavljuje Vladi), priključenja na distributivni i prenosni sistem (rok za studije priključenja na prenosni sistem 31. decembar 2026; bankarske garancije u roku od 60 dana; za sopstvenu potrošnju status aktivnog kupca i solarne elektrane do 1 MW bez lokacijskih uslova), upisi u katastar.
– Planski dokumenti (planovi detaljne regulacije, urbanistički projekti): skupštine opština ne bi trebalo da odlažu odlučivanje. Kompanijama se preporučuje da pisano traže stavljanje plana na dnevni red ili izradu urbanističkog projekta na zahtev investitora.

Evropski propisi i rad tehničke Vlade

U Evropskoj uniji se odlučuje o propisima koji neposredno određuju uslove poslovanja izvoznika iz Srbije. Kompanije iz Srbije primenjuju propise EU bez prava glasa i bez prelaznih perioda; u Evropsku uniju odlazi 62% izvoza Srbije (21,85 milijardi evra u 2025. godini). Ako institucije u tehničkom mandatu i nova Vlada ne nastave započete inicijative, interesi kompanija iz Srbije ostaće nezastupljeni u trenutku kada se o njima odlučuje.

Komora će započete inicijative nastaviti preko Ministarstva za evropske integracije, Delegacije Evropske unije, Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana i Eurochambres, nezavisno od sastava Vlade.

Akt o industrijskom ubrzanju (Industrial Accelerator Act). Predlog Evropske komisije od 4. marta 2026. godine uvodi uslove evropskog porekla u javnim nabavkama i šemama podrške (primena posle 1. januara 2029) i niskougljenični sadržaj za čelik, cement i aluminijum. Prema Aneksu III, električno vozilo se tretira kao evropsko samo ako je sklopljeno u EU i sadrži najmanje 70% komponenti evropskog porekla; vozila proizvedena u Kragujevcu (udeo komponenti iz EU oko 50%) i dobavljači su neposredno izloženi.

Nove zaštitne mere EU za čelik (od 1. jula 2026). Bescarinske kvote smanjene su za 47%, carina iznosi 50% iznad kvote, a obavezan je dokaz o zemlji topljenja. Srbija nije izuzeta uprkos zahtevu Vlade i Komore. Očekuje se poziv DG Trade za pregovore o kvotama po kategorijama proizvoda. Raspodela kvota za januar–jun 2027. još nije doneta; istovremeno se primenjuje CBAM.

CBAM. Definitivni period primenjuje se od 1. januara 2026; sertifikati za uvoz iz 2026. godine kupuju se od 1. februara 2027, a deklaracija se podnosi do 30. septembra 2027. Obuhvaćeno je oko 2.200 izvoznika iz Srbije; u Srbiji nema akreditovanog verifikatora; garancije porekla za oko 30% električne energije iz obnovljivih izvora nisu priznate u EU; kupci prenose trošak na proizvođače. Proširenje na dalje proizvode predviđeno je od 2028. godine.

EUDR (uredba o proizvodima bez krčenja šuma). Primena od 30. decembra 2026. za velika i srednja preduzeća i od 30. juna 2027. za mikro i mala preduzeća: drvo, nameštaj, papir i ambalaža, guma, soja, govedina, kafa, kakao. Srbija je razvrstana kao zemlja niskog rizika, ali kupci iz EU zahtevaju dokumentaciju kao za zemlje visokog rizika. Ne postoji nacionalni sistem sledljivosti; nejasnoće postoje oko EORI broja za kompanije bez sedišta u EU.

PPWR (uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu). Primena od 12. avgusta 2026: ograničenja za PFAS i teške metale, tehnička dokumentacija, ovlašćeni zastupnik za proširenu odgovornost proizvođača po državi članici; označavanje 2028, reciklabilnost i reciklirani sadržaj 2030. U regionu nema laboratorija za ocenu reciklabilnosti ni depozitnog sistema.

Uvoz goriva iz otpada iz EU (nova uredba o pošiljkama otpada). Evropska unija u novembru 2026. objavljuje listu zemalja van OECD kojima je dozvoljen izvoz neopasnog otpada. Srbija je podnela zahtev (februar 2025) i dopunu za gorivo iz otpada (april 2026). Odluka je od značaja za cementnu industriju, postrojenje za energetsko iskorišćenje otpada u Prahovu i projekte dekarbonizacije u transformaciji proizvodnje električne i toplotne energije za privredu.

Propisi sa primenom 2027–2028. Omnibus I (CSRD i CSDDD) suzio je obaveze, ali kupci iz EU zahtevaju podatke po standardu VSME; baterije (pasoš od 18. februara 2027), mašine (20. januar 2027), Akt o sajber otpornosti (puna primena 11. decembar 2027), Euro 7 (29. novembar 2026), ETIAS (2027), carinska reforma i ICS2; CISAF – okvir za državnu pomoć za cenu električne energije energetski intenzivnoj industriji (do 50% potrošnje, do 50 evra po MWh, uz obavezu reinvestiranja).

Iskustvo Komore u kriznim situacijama

Privredna komora Srbije je u svim kriznim situacijama u proteklih deset godina postupala na isti način: otvarala je jedinstvenu tačku kontakta za kompanije, okupljala predstavnike nadležnih organa na nivou na kome se odluke donose i dostavljala državi pripremljene predloge akata. Podsećamo na nekoliko primera:

– Pandemija COVID-19 (2020–2021): informativni servis za privredu otvoren 12. marta 2020. (oko 22.000 poziva do 1. maja); lista 105 prevoznika za prevoz zaposlenih u vreme zabrane kretanja; dopis Evropskoj komisiji posle koga je Zapadni Balkan u roku od četiri dana uključen u sistem „zelenih traka“; učešće u pripremi paketa mera Vlade; povratak 80.000 zaposlenih na posao do 8. maja; organizacija vakcinacije u proizvodnim pogonima.
– Kriza Agrokora (2017–2018): svakodnevni kontakt sa 660 dobavljača kompanija iz grupe u Srbiji i zalaganje za kontrolisano restrukturiranje; nijedna kompanija iz grupe u Srbiji nije otišla u stečaj, sačuvano je oko 11.000 radnih mesta.
– Energetska kriza (2021–2023): zahtev privrede za predvidivu cenu električne energije; cena od 75 evra po MWh za privredu u prvoj polovini 2022. godine, četiri puta niža od berzanske; produženja ugovora i rezervno snabdevanje.
– Rat u Ukrajini (2022): krizni tim i pozivni centar Komore kao jedinstvena tačka za kompanije sa vozilima i robom u Ukrajini, Rusiji i Belorusiji; predlog izvoznih kvota umesto zabrane izvoza žitarica, koji je Vlada prihvatila u roku od šest nedelja.
– Takse i zabrana uvoza na Kosovu i Metohiji (2018–2024): reakcija u Briselu i prestonicama država članica prvog dana, procena štete, obnova poslovanja 441 kompanije u roku od dva meseca po ukidanju taksi; stalni kontakt sa Privrednom komorom Kosova.
– Sistem EES i pravilo 90/180 (2025–2026): zajednički apel šest komora Zapadnog Balkana preko Komorskog investicionog foruma, zajednički dopis sa Eurochambres (40 komora, 20 miliona kompanija), procena izloženosti privrede, lista kritičnih sirovina za slučaj obustave prevoza, rad u radnoj grupi sa institucijama, Delegacijom EU i državama članicama.
– Zastoj u radu institucija 2025: Centar za privredne inicijative i brze odgovore (mart 2025) i Savet za BDP, mehanizam dijaloga koji je nastavio rad i posle promene predsednika Vlade; u registru je 491 predmet, od kojih je 123 rešeno, a 134 su u radu.

Ta iskustva Komora primenjuje i sada: ista tačka kontakta, isti registar predmeta i isti princip da se o predmetima kompanija razgovara sa onima koji odlučuju. Privredna komora Srbije će kao institucija učiniti sve što je u njenoj moći da kompanije članice u prelaznom periodu sačuvaju poslovanje, radna mesta i investicije.

Još jednom upućujemo zahtev da organi u tehničkom mandatu rade odgovorno, u okviru svojih ovlašćenja i bez zastoja: da donesu akte koji su pripremljeni, produže propise koji ističu i ne obustavljaju postupke koji su u toku. Molimo i da se Narodna skupština konstituiše i nova Vlada formira u najkraćem mogućem roku, jer stabilno poslovanje, razvoj domaćih kompanija, uklanjanje prepreka i privlačenje novih investicija zahtevaju Vladu punog mandata.

Komora je, sa svoje strane, započela pripreme da čim počne formiranje nove Vlade izabere svoje nove organe upravljanja, kako bi sa novom Vladom, državnim institucijama i administracijom od prvog dana uspostavila kontinuiran dijalog i odmah predstavila konkretne predloge poslovne zajednice.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER. 

Izvor: BIZLife

Foto: Magnific/Flowo