Jedan milijarder zaradio je 531 milijardu dolara za godinu dana, drugi je izgubio 169 milijardi
Dok je Ilon Mask za godinu dana uvećao bogatstvo za gotovo 531 milijardu dolara, suosnivač Oraclea Leri Elison izgubio je 168,9 milijardi. Veštačka inteligencija stvara nove milijardere, ali i menja pravila igre za one koji su donedavno bili među najvećim dobitnicima.
Svetski milijarderi nikada nisu bili bogatiji, ali se njihova bogatstva ne uvećavaju istim tempom. Dok jedni za samo godinu dana dodaju desetine, pa i stotine milijardi dolara na svoje račune, drugi gube bogatstvo brzinom koju je teško zamisliti. Glavni pokretač najvećih promena u 2026. godini je veštačka inteligencija, ali i kriptovalute, finansije, energetika i luksuzna roba nastavljaju da preoblikuju listu najbogatijih ljudi na svetu.
Prema analizi kompanije BestBrokers, zasnovanoj na podacima Forbesove liste milijardera od 12. oktobra 2025. i 12. oktobra 2026. godine, na svetu trenutno ima 3.382 milijardera čije se ukupno bogatstvo procenjuje na 20,6 biliona dolara. Analiza pokazuje ne samo ko je najviše zaradio, već i koliko brzo pojedinačna bogatstva rastu ili nestaju i u kojim delovima sveta je novac najviše koncentrisan.
Mask je prvi milijarder sa bilion dolara
Ilon Mask ubedljivo prednjači među najvećim dobitnicima. Njegovo bogatstvo poraslo je za gotovo 531 milijardu dolara za godinu dana, odnosno približno 1,45 milijardi dolara dnevno. U oktobru 2025. godine procenjivalo se na 473,1 milijardu dolara, da bi tokom narednih 12 meseci premašilo granicu od bilion dolara.
Prema analizi BestBrokersa, ključni događaj bio je izlazak SpaceX-a na berzu u junu 2026. godine, dok je rast vrednosti Tesle dodatno doprineo Maskovom bogatstvu. Investitori su nastavili da polažu velike nade u električna vozila, tehnologiju autonomne vožnje i potencijal kompanija koje razvijaju napredne tehnologije.
Iza Maska nalazi se Majkl Del, osnivač kompanije Dell Technologies, čije je bogatstvo poraslo za 139,4 milijarde dolara. Potražnja za serverima potrebnim za razvoj veštačke inteligencije podigla je vrednost kompanije, čija je tržišna kapitalizacija, prema analizi, porasla sa oko 100 milijardi dolara u oktobru 2025. na 370 milijardi godinu dana kasnije.
Osnivači Gugla takođe su među velikim dobitnicima. Bogatstvo Lerija Pejdža povećalo se za 90,6 milijardi dolara, dok je Sergej Brin dodao 81,9 milijardi. Njihov rast povezan je sa napretkom Alphabeta u oblasti veštačke inteligencije. Džensen Huang, direktor Nvidije, uvećao je bogatstvo za 39,4 milijarde dolara, dok je osnivač kineske kompanije DeepSeek, Lijang Venfeng, dodao 28,5 milijardi.
Ovi rezultati pokazuju da AI bum ne donosi korist samo kompanijama koje razvijaju četbotove i modele veštačke inteligencije. Veliki dobitnici su i proizvođači servera, memorijskih čipova i druge infrastrukture bez koje razvoj i primena AI tehnologije ne bi bili mogući.
Ko je najbrže uvećao svoje bogatstvo?
Ako se posmatra procenat rasta, a ne samo ukupan iznos, na vrhu liste nalazi se Bret Adkok, osnivač i direktor kompanije Figure AI, koja razvija humanoidne robote. Njegovo bogatstvo poraslo je sa 1,5 milijardi dolara u oktobru 2025. na 23,4 milijarde dolara godinu dana kasnije. To je gotovo 16 puta više nego na početku posmatranog perioda.
Investitori sve više ulažu u robote koji bi mogli da obavljaju zadatke u fabrikama, skladištima i drugim okruženjima namenjenim ljudskom radu. Takva očekivanja podižu vrednost kompanija koje razvijaju ovu tehnologiju, ali i bogatstvo njihovih osnivača.
Sličan trend zabeležen je i u kompaniji Anthropic, tvorcu AI modela Claude. Bogatstvo svakog od sedam suosnivača, prema analizi, poraslo je sa oko 3,7 na 15,5 milijardi dolara. Rast je usledio nakon investicione runde objavljene u maju 2026. godine, kojom je kompanija procenjena na 965 milijardi dolara.
Među ostalim velikim dobitnicima našao se Džu Jiming, osnivač kineskog proizvođača memorijskih čipova CXMT, čije je bogatstvo poraslo sa 1,8 na 13,9 milijardi dolara. Patrizio Vinćareli, direktor američke kompanije Vicor, koja proizvodi energetsku elektroniku, uvećao je bogatstvo pet puta, na 5,5 milijardi dolara.
Ipak, nisu svi novi bogataši došli iz sveta veštačke inteligencije. Izvršni direktor Moderne Stefan Bansel povećao je svoje bogatstvo šest puta, na 7,2 milijarde dolara, nakon pozitivnih vesti o personalizovanoj mRNA vakcini protiv raka kože, razvijenoj u saradnji sa kompanijom Merck. Prema analizi, važan događaj bilo je uspešno ispitivanje u kasnoj fazi kliničkog razvoja, što je podstaklo interesovanje investitora.
Veštačka inteligencija donosi i najveće gubitke
Ista tehnologija koja je nekima donela milijarde drugima je oborila vrednost imovine. Najupadljiviji primer je Leri Elison, suosnivač Oraclea, čije se bogatstvo smanjilo sa 352,4 na 183,5 milijardi dolara. Reč je o gubitku od 168,9 milijardi dolara, odnosno približno 463 miliona dolara dnevno.
Oracle je mnogo uložio u izgradnju data centara za potrebe veštačke inteligencije, ali su visoki troškovi i rast zaduženosti izazvali zabrinutost investitora. To je pokazalo koliko brzo očekivanja tržišta mogu da se promene čak i kada je reč o kompanijama koje imaju važnu ulogu u razvoju nove tehnologije.
Problemi nisu zaobišli ni luksuznu industriju. Bernar Arno, predsednik kompanije LVMH i jedan od najbogatijih ljudi sveta, izgubio je 47,8 milijardi dolara tokom posmatranog perioda. Usporavanje potražnje za luksuznom robom širom sveta pritislo je poslovanje velikih modnih i luksuznih kuća, koje su prethodno profitirale od snažnog oporavka tržišta nakon pandemije.
Promenljivo je i bogatstvo povezano sa potrošačkim hitovima. Vang Ning, osnivač kompanije Pop Mart, izgubio je 8,6 milijardi dolara dok je interesovanje za popularne Labubu lutke počelo da slabi. Udeo ovog proizvoda u prihodima kompanije smanjen je sa 34,7 na 26 odsto, što je podstaklo pitanja o tome koliko dugo može da traje uspeh proizvoda koji je postao globalni fenomen.
Gde živi najviše milijardera?
Sjedinjene Američke Države i dalje su ubedljivo najveći centar milijarderskog bogatstva. U njima živi 985 milijardera, čija se ukupna imovina procenjuje na 9,42 biliona dolara. To je gotovo polovina ukupnog bogatstva milijardera širom sveta.
Na drugom mestu je Kina sa 519 milijardera i ukupnim bogatstvom od 2,01 bilion dolara. Indija je treća, sa 231 milijarderom čije se bogatstvo procenjuje na 990,3 milijarde dolara.
Nemačka je evropska zemlja sa najvećim brojem milijardera – 206, čije je ukupno bogatstvo 897,1 milijardu dolara. Francuska, međutim, ima zanimljiv odnos između broja najbogatijih ljudi i njihove imovine. Iako ima manje milijardera od Velike Britanije, njihovo ukupno bogatstvo procenjuje se na 547 milijardi dolara, gotovo dvostruko više od 274,1 milijarde dolara koliko zajedno poseduju britanski milijarderi. Značajan deo francuskog bogatstva vezan je za luksuznu industriju i porodice koje stoje iza najvećih svetskih brendova.
U pojedinim zemljama bogatstvo je koncentrisano u rukama veoma malog broja ljudi. U Španiji, na primer, osnivač Zare Amansio Ortega raspolaže sa procenjenih 140,7 milijardi dolara, što čini više od polovine ukupnog bogatstva španskih milijardera. U Nigeriji Aliko Dangote, najbogatiji čovek Afrike, poseduje gotovo četiri petine ukupnog bogatstva milijardera u toj zemlji.
Posebno je upečatljiv odnos između bogatstva pojedinaca i veličine nacionalnih ekonomija. Maskovo bogatstvo od bilion dolara, prema ovoj analizi, veće je od ukupnog bogatstva svih 231 milijardera u Indiji, dok Dangoteova imovina premašuje godišnju ekonomsku proizvodnju nekih afričkih država.
Tehnologija drži gotovo trećinu milijarderskog bogatstva
Od ukupno 3.382 milijardera na svetu, njih 564 bogatstvo je steklo prvenstveno u tehnološkom sektoru. Njihova zajednička imovina procenjuje se na 6,12 biliona dolara, odnosno oko 29,7 odsto ukupnog bogatstva svih milijardera.
Tehnologija je tako daleko ispred drugih industrija. U ovom sektoru nalazi se i devet najbogatijih ljudi na svetu, među kojima su Mask, Džef Bezos, Leri Pejdž i Majkl Del. Njihovo zajedničko bogatstvo premašuje tri biliona dolara.
Na drugom mestu je sektor finansija i investicija, sa 458 milijardera i ukupnim bogatstvom od 2,62 biliona dolara. Među njima su investitor Voren Bafet, osnivač Interactive Brokersa Tomas Piterfi i osnivač Citadela Ken Grifin.
Velika bogatstva i dalje se stvaraju u tradicionalnim industrijama. Proizvodnja je povezana sa imovinom milijardera od 1,36 biliona dolara, prehrambena industrija i pića sa 1,18 biliona, a maloprodaja sa 1,14 biliona dolara. U maloprodaji je, međutim, bogatstvo posebno koncentrisano: naslednici osnivača Walmarta, Rob, Džim i Elis Volton, zajedno poseduju više od trećine ukupnog bogatstva milijardera iz tog sektora.
Zanimljivo je da najveće prosečno bogatstvo po pojedincu nije u tehnologiji, već u kriptovalutama i blokčejnu. Iako ova grupa obuhvata samo 20 milijardera, njihovo prosečno bogatstvo iznosi 18,1 milijardu dolara. Za poređenje, prosečno bogatstvo tehnoloških milijardera iznosi 10,8 milijardi dolara.
Podaci pokazuju da se mapa svetskog bogatstva menja zajedno sa industrijama koje privlače kapital. Veštačka inteligencija i dalje je snažan motor rasta, ali njen uticaj ne završava se na kompanijama koje razvijaju AI modele. Korist imaju proizvođači čipova, servera i energetske infrastrukture, dok se istovremeno povećavaju troškovi za druge industrije. U takvom okruženju, bogatstvo može da raste neverovatnom brzinom, ali i da nestaje gotovo jednako brzo.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
