Build and Beyond
Nedavno sam na platformi Linkedin zapazio post na temu nepromenjivosti jednog FMCG brenda tokom poslednjih 20 godina. Ista ambalaža, nepromenjen dizajn, bez inovacija, kampanja takođe mršava, ali brend i dalje ima visok volume market share i gotovo stoprocentni brand awareness. Naravno, ispod ove objave sjatila se gomila komentara kako je marketing prevaziđen, pitanja da li nam je komunikacija uopšte i potrebna, konstatacija da samo novi direktori menjaju dizajn kako bi se pokazalo da nešto rade… Da li nam se to vera u izgradnju brendova izgubila u moru neadekvatne komunikacije i AI dizajna ili smo samo u tihom hejtu svega što vidimo? Bilo je jače od mene da prećutim na sve te negativne komentare i potvrde da pomenuti brend radi dobar posao time što ništa ne radi. Zašto bismo se uopšte unapređivali, zašto razvijali, zašto bili bolji kada možemo ostati i živeti u prošlosti?!
Piše: Uroš Nedeljković, CEO, Business and Marketing Consultant u Deus Ex Consaltingu
Redovno podsećanje na to da ti može biti i lošije od onoga gde si sada: pa zar niste već videli porodični zločin u malom selu na istoku Srbije? Ima skoro 15 godina od kada sam počeo svakodnevno da prikupljam naslovne stranice najčitanijih dnevnih portala (tada novina). Verovali ili ne verovali, 90 odsto primarnih vesti pripada crnoj hronici, strahu od mogućeg haosa ili inflacija. Bez obzira na to kojoj političkoj strani pripada ili ne pripada taj portal, doslednost je ista; zamrači ga da ti se smuči dan ili ti se šalje poruka da ipak treba biti zadovoljan onim što imaš, jer vidi kakva (ni)je realnost oko tebe!
Na roditeljskom sastanku u osnovnoj školi zapazio sam da je slika Vuka Stefanovića Karadžića, iz našeg vremena iznad table, zamenjena Svetim Savom i još nekim svecima, nisam imao naočare da ih prepoznam iz poslednje klupe. Jesmo li to prešli na verovanje da će nam mnogo više pomoći vera u životu od obrazovanja?
Francuska revolucija 1789. godine naučila nas je da se ljudi rađaju i ostaju slobodni i jednaki u pravima, ali i podarila tri vrednosna simbola koji se još uvek nalaze u francuskim školama, na novčanicama, ali i u Ustavu: Liberté – Égalité – Fraternité! Sloboda – Jednakost – Bratstvo. Ovo nisu samo reči, ovo su vrednosti kojih se jedan narod drži skoro 230 godina. Ovo su simboli vanvremenskog razvoja društva. Šta će nama roboti, razvoj veštačke inteligencije, najsavremenije oružje i oruđe ukoliko nismo slobodni, jednaki i ujedinjeni?!
U čemu ćemo biti različiti od neandertalaca ukoliko svesno ne evoluiramo? Šta će nam kuće, automobili, skijanja, daleka putovanja, vikendice i bazeni, skupa garderoba i kavijar ukoliko se ne razvijamo? „Civilizacija usavršava naše kuće, ali ne usavršava i ljude koji žive u njima”, govorio je Henri Dejvid Toro.
Početak svake školske godine iskoristim da usadim deci u njihove glavice koliko je obrazovanje važno za njih, koliko su ti njihovi profesori učili da bi njima dali besplatno znanje i kako i mi, odrasli, i dalje svakog dana učimo nešto novo. Svako novo poznanstvo, svaka nova pročitana rečenica, svaka predstava ili poseta muzeju, svaki podkast, serija ili film neko je novo učenje. Kada nešto ne znam, ne stidim se da to i naučim, jer onaj mali organ ispod naše lobanje neprestano traži da bude izgrađen, ali i priznat.
Zapazio sam na jednom bilbordu postavljenu kampanju – crno-beli vizual samo sa poluotvorenim ustima, ništa više, samo se vidi kako neko lako diše. I ispod potpis Dyson. Zar nam je potrebno nešto više od toga da udišemo čist vazduh? Da, kuća će biti dobro usisana i ako nema filtera za pročišćavanje vazduha, ali nekada nisu bitne samo funkcije – potrebne su i emocije. Zato se i dalje pitam zašto na većini bilborda u našem glavnom gradu gledam oglase za mleko sa 2,8 odsto mlečne masti po sniženoj ceni, svinjski but bez kostiju na slavskoj akciji, patike čiju namenu odavno znamo, nove rančeve pred početak školske godine i LED televizore čiju dijagonalu, izgleda, moramo da znamo. Do kada ćemo potrošačima morati da objašnjavamo čemu služe kuhinjske krpe, kapsule za veš i koliko procenata mesa ima neka kobasica? Da li smo i mi „marketijeri” odgovorni za evoluciju potrošača ili ćemo i dalje da se ponašamo prema njima kao da su neandertalci, upravo provirili iz pećine?
Šta to naš konzumer želi, a da ne nudi i naša konkurencija? Na čemu ćemo zasnivati svoju komunikaciju? Kojim jezikom želimo razgovarati sa svojim potrošačem? Ako nismo sigurni da će u bloku od više od 30 oglašenih akcija ili među 116 akcijskih bilborda i veb-displeja potrošači zapamtiti baš našu, zašto ne bismo ulagali u diferencijaciju brenda, kada je verovatnoća da će nas tako prepoznati mnogo veća? Nedavno sam opet čuo sličan primer na tržištu: „Imamo kvalitetniji proizvod i duplo smo povoljniji od glavnog konkurenta. Zašto nam ne ide prodaja?” Odgovor je u jednostavnom pitanju: „Zašto ste povoljniji ako ste kvalitetniji?”
Vreme je da se i naš odnos sa potencijalnim potrošačem izgradi na višem nivou. Nije više pitanje gde je šta povoljnije, već kome se veruje. Ako želim da ti kažem da je moj usisivač zdrav za tvoje okruženje, nije bitno da li je povoljniji od svakog drugog na tržištu. On je ono što je potreba i želja. A neke želje potrošači još uvek i ne znaju da imaju. Važno je razmisliti šta naš brend predstavlja kada nije samo proizvod, koja osećanja će izvući iz druge strane, hoće li mu bildovati ego ili endorfin.
Verujem da samo kvalitetno izgrađeni odnosi sa ciljnom grupom, uz adekvatno i iskreno postavljene namere brenda, mogu da izgrade dugoročno obostrano zadovoljstvo. Izgraditi se da bismo pripadali – jedno bez drugog ne ide! Sloboda u izboru komunikacije vaših brendova postoji sve dok ostajete u granicama onoga što želite da poručite. Ključne su iskrenost i konzistentnost – sve ostalo vodi ka zabludi i nepoverenju. Oživite brendove, dajte im šansu!
„Većinu ljudi, čak i u ovoj relativno slobodnoj zemlji, zbog neznanja i zablude toliko more lažne brige i nepotrebno teški životni napori da nisu u stanju da beru njegove plemenitije plodove” – Henri Dejvid Toro
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife magazin
Foto: Andrea Ranković, KamranAydinov / Magnific
