Grupa Svetske banke mobilisala više od 1,2 milijarde dolara privatnog kapitala u Srbiji

Privatni kapital koji je Svetska banka mobilisala za zemlje u razvoju više je nego utrostručen za četiri godine, dostigavši rekordnih 112 milijardi dolara u fiskalnoj 2026. godini. Cilj je da se kroz veća ulaganja privatnog sektora ubrzaju ekonomski rast i otvaranje radnih mesta, posebno u zemljama kojima je kapital najpotrebniji.

Grupa Svetske banke mobilisala je 112 milijardi dolara privatnog kapitala za zemlje u razvoju tokom fiskalne 2026. godine, što je najveći iznos u njenoj istoriji. Kada se tome dodaju sopstveno finansiranje institucije i drugi mobilisani izvori, ukupno finansiranje i ulaganja u ove ekonomije premašili su 200 milijardi dolara.

Prema podacima koje je Svetska banka objavila 17. septembra, privatni kapital mobilisan uz njenu podršku porastao je sa 35 milijardi dolara u fiskalnoj 2022. na 112 milijardi dolara u fiskalnoj 2026. godini.

Rast je zabeležen u različitim grupama zemalja. U državama sa nižim srednjim dohotkom iznos je povećan sa 14 na 37 milijardi dolara, dok je u zemljama sa višim srednjim dohotkom porastao sa 12 na 50 milijardi dolara. U zemljama sa niskim dohotkom, u kojima je privlačenje privatnih investicija posebno teško, mobilisani kapital zadržao se na približno tri milijarde dolara.

Značajan napredak ostvaren je i u Africi, gde je iznos mobilisanog privatnog kapitala porastao sa oko devet milijardi dolara u fiskalnoj 2022. na 22 milijarde dolara u fiskalnoj 2026. godini, odnosno za gotovo 150 odsto.

1,2 milijarde u Srbiji

Pored direktnih ulaganja, Grupa Svetske banke mobilisala je više od 1,2 milijarde dolara privatnog kapitala u Srbiji tokom fiskalne 2026. godine, što je povećanje od više od 50 odsto u odnosu na fiskalnu 2022. godinu.

Ovi rezultati dolaze u trenutku kada mobilisanje privatnih investicija postaje sve važnije za finansiranje razvoja Srbije i podršku održivom privrednom rastu.

Ostvareni rezultati deo su šireg rasta u regionu Evrope i Centralne Azije. Iznos mobilisanog privatnog kapitala u ovom regionu porastao je sa oko četiri milijarde dolara u fiskalnoj 2022. na 21,3 milijarde dolara u fiskalnoj 2026. godini, dok je na globalnom nivou Grupa Svetske banke mobilisala rekordnih 112 milijardi dolara.

Samo u Srbiji, Grupa Svetske banke je tokom prethodnih pet godina mobilisala više od pet milijardi dolara komercijalnog finansiranja za projekte u javnom i privatnom sektoru.

Ovi podaci ukazuju na potencijal Grupe Svetske banke da svojim finansiranjem, stručnošću i finansijskim instrumentima privuče dodatni privatni kapital za ostvarivanje razvojnih prioriteta Srbije.

Garancije premašile cilj četiri godine pre roka

Jedan od ključnih pokretača rasta bilo je proširenje finansijskih instrumenata kojima Svetska banka podstiče privatne investicije. Institucija je tokom fiskalne 2026. izdala više od 25 milijardi dolara garancija, čime je cilj od 20 milijardi dolara godišnje, prvobitno postavljen za 2030, premašen četiri godine ranije.

Važnu ulogu u tome imala je Platforma za garancije Grupe Svetske banke, pokrenuta 2024. godine kako bi investitorima i korisnicima omogućila jednostavniji pristup različitim garantnim instrumentima unutar institucije.

Rezultati su, prema oceni Svetske banke, povezani i sa promenama u načinu rada tokom prethodne tri godine. Institucija je nastojala da ubrza procedure, pojednostavi saradnju sa privatnim sektorom i bolje poveže svoje javne i privatne finansijske aktivnosti. Među prioritetima su poboljšanje poslovnog i regulatornog okruženja, finansiranje u lokalnim valutama, smanjenje valutnih rizika i širenje mogućnosti za ulaganja institucionalnih investitora.

„Rezultat je 112 milijardi dolara mobilisanih ove godine, više nego tri puta više nego na početku. Ali taj broj ima smisla samo ako kapital odlazi tamo gde može da stvori prilike i radna mesta“, izjavio je predsednik Grupe Svetske banke Adžaj Banga.

Za 1,2 milijarde mladih neće biti dovoljno radnih mesta

Iza nastojanja da se privuče više privatnog kapitala nalazi se jedan od najvećih razvojnih izazova: nedostatak radnih mesta za stanovništvo koje ulazi na tržište rada.

Prema procenama Svetske banke, oko 1,2 milijarde mladih u zemljama u razvoju dostići će radni uzrast tokom narednih deset do 15 godina, dok se u istom periodu očekuje otvaranje približno 420 miliona radnih mesta. To znači da će razlika između broja mladih koji ulaze na tržište rada i projektovanog broja novih poslova iznositi oko 780 miliona.

Privatni sektor već obezbeđuje devet od deset radnih mesta u tim ekonomijama, zbog čega Svetska banka njegovo širenje vidi kao ključni deo odgovora na ovaj izazov.

Strategija institucije zasniva se na tri pravca: ulaganju u ljudsku i fizičku infrastrukturu, stvaranju povoljnijeg regulatornog okruženja za poslovanje i pružanju podrške privatnim kompanijama da rastu. Posebno su izdvojeni sektori sa velikim potencijalom za zapošljavanje: infrastruktura i energetika, poljoprivreda i prehrambena industrija, zdravstvo, turizam i proizvodnja proizvoda sa većom dodatom vrednošću.

Tokom fiskalne 2026. godine, 55 odsto ukupnog finansiranja Svetske banke, uključujući sopstvena sredstva i mobilisani kapital, bilo je usmereno upravo u ove sektore.

Više investitora, uključujući domaći i regionalni kapital

Sledeći korak je uključivanje šireg kruga investitora, posebno institucionalnih ulagača koji raspolažu velikim iznosima dugoročnog kapitala. Svetska banka razvija modele u okviru kojih bi se investicije mogle strukturirati i distribuirati takvim investitorima u većem obimu, čime bi se više kapitala usmerilo ka poslovnim prilikama u zemljama u razvoju.

Važna promena je i to što ulaganja ne dolaze samo na tržišta koja su već privlačna međunarodnim investitorima. Prema Svetskoj banci, privatni kapital sve više stiže i u ekonomije sa nižim prihodima, gde regionalni i lokalni investitori dopunjuju ulaganja globalnih finansijskih institucija.

Cilj je da se poveća broj izvora finansiranja i da se kapital usmeri u projekte koji mogu da podstaknu rast kompanija, unaprede infrastrukturu i otvore nova radna mesta. Za zemlje u razvoju, to bi trebalo da znači veću mogućnost da sopstvene razvojne potencijale pretvore u dugoročan ekonomski rast.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife