Mladi, ekrani i zdravlje: Veliko istraživanje otkriva zabrinjavajuće veze
Nova serija radova objavljena u časopisu The Lancet ukazuje na povezanost problematičnog korišćenja digitalnih medija i lošijeg mentalnog zdravlja, sna i fizičke aktivnosti kod mladih. Ipak, istraživači naglašavaju da dokazi još nisu dovoljno jaki da bi se govorilo o direktnom uzroku i posledici.
Digitalni mediji postali su sastavni deo odrastanja, ali pitanje njihovog uticaja na zdravlje dece i mladih postaje sve važnije. Nova serija radova objavljena u časopisu The Lancet okuplja rezultate istraživanja koja obuhvataju milione mladih ljudi i ukazuje na povezanost između problematičnog korišćenja digitalnih medija i niza zdravstvenih problema.
Istraživači navode da je intenzivnije ili problematično korišćenje digitalnih medija povezano sa lošijim mentalnim zdravljem, poremećajima sna i manjkom fizičke aktivnosti. Međutim, naglašavaju da su te veze uglavnom male, dok je pouzdanost dostupnih dokaza niska. Zbog toga se na osnovu ovih istraživanja ne može zaključiti da vreme provedeno pred ekranom samo po sebi izaziva depresiju, gojaznost ili druge zdravstvene probleme.
Nije problem samo u vremenu pred ekranom
Autori istraživanja smatraju da rasprava o zdravlju mladih ne bi trebalo da se svodi samo na pitanje koliko sati dnevno provode uz telefon, računar ili tablet.
Pažnju usmeravaju i na način na koji su digitalne platforme dizajnirane. Beskonačno učitavanje sadržaja, automatska reprodukcija videa i algoritamske preporuke osmišljeni su tako da korisnika što duže zadrže na platformi.
Zbog toga istraživači smatraju da odgovornost ne bi trebalo u potpunosti prebaciti na decu, mlade i njihove roditelje. Deo odgovornosti vide i u kompanijama koje razvijaju digitalne proizvode i određuju kako će korisničko iskustvo izgledati.
Jedna od autorki serije, Louise Holly iz Digital Transformations for Health Lab u Velikoj Britaniji, upozorava da su najvredniji podaci o tome kako konkretne funkcije platformi utiču na korisnike uglavnom u rukama samih tehnoloških kompanija. To otežava nezavisnim istraživačima da provere njihove efekte.
Šta bi dve ili više sati pred ekranom mogle da znače?
Istraživači su pokušali da procene i mogući uticaj većeg vremena pred ekranima na nivou svetske populacije.
Prema njihovom modelu, više od dva sata dnevno provedena pred ekranom mogla bi biti povezana sa oko 2,8 miliona godina zdravog života izgubljenih zbog depresije i još oko 240.000 godina zbog gojaznosti na globalnom nivou svake godine.
Falk Müller-Riemenschneider sa Nacionalnog univerziteta u Singapuru, jedan od autora istraživanja, naglašava da su procene napravljene kako bi ilustrovale potencijalne razmere problema, a ne kao precizno merenje štete. Razlog je upravo niska pouzdanost dostupnih dokaza i činjenica da nije dokazana uzročno-posledična veza.
Drugim rečima, istraživanje ne pokazuje da će osoba koja provodi više od dva sata dnevno uz ekran zbog toga dobiti depresiju ili gojaznost.
Problem može biti i u tome što uzrok nije jednostavan
Stručnjaci upozoravaju i na mogućnost obrnutog odnosa. Na primer, mlada osoba koja već ima probleme sa mentalnim zdravljem mogla bi više vremena provoditi na internetu. U tom slučaju nije digitalni medij nužno uzrok problema, već bi postojeći problem mogao da doprinese većem korišćenju digitalnih platformi.
Na tu metodološku poteškoću ukazali su i nezavisni stručnjaci koji su analizirali novu seriju radova. Marco Bardus sa Univerziteta u Birmingemu ocenio je da su rezultati u velikoj meri zasnovani na opservacionim istraživanjima, od kojih su mnoga procenjena kao dokazi niske ili veoma niske pouzdanosti.
To ne znači da razloga za zabrinutost nema. Naprotiv, istraživači smatraju da postojeći nalazi opravdavaju dodatna istraživanja i određene mere predostrožnosti, posebno kada je reč o deci i adolescentima.
Istraživači traže veću odgovornost tehnoloških kompanija
Autori predlažu da države obavežu tehnološke kompanije da procenjuju potencijalne zdravstvene rizike novih proizvoda i funkcija pre njihovog lansiranja.
Traže i da kompanije omoguće nezavisnim istraživačima pristup relevantnim podacima, kako bi se moglo bolje utvrditi na koji način konkretne funkcije društvenih mreža i drugih platformi utiču na ponašanje i zdravlje korisnika.
Među predlozima je i formiranje međunarodnog tela koje bi pratilo potencijalne rizike veštačke inteligencije po decu i mlade, kao i međunarodni sporazum pod okriljem Svetske zdravstvene organizacije koji bi postavio osnovne standarde za zaštitu zdravlja mladih u digitalnom okruženju.
Digitalni svet nije samo štetan
Važna nijansa istraživanja jeste da autori ne tvrde da je korišćenje digitalnih medija samo po sebi štetno.
Pregled je pronašao i određene potencijalno pozitivne povezanosti. Umereno korišćenje digitalnih medija bilo je povezano sa većim osećajem dobrobiti u pojedinim istraživanjima, dok je aktivno igranje video-igara bilo povezano sa većim blagostanjem i zdravijim životnim navikama.
Zato se pitanje sve manje svodi na jednostavno „ekrani su dobri“ ili „ekrani su loši“. Mnogo je važnije šta mladi rade na internetu, koliko je korišćenje problematično, kakav sadržaj konzumiraju i kako su same platforme dizajnirane.
Nova serija radova zato ne predstavlja konačnu presudu digitalnim medijima, već poziv na detaljnije istraživanje i veću odgovornost tehnološkog sektora. Naučni dokazi za sada pokazuju povezanost, ali još ne daju dovoljno osnova da se kaže da digitalni mediji direktno izazivaju zdravstvene probleme kod mladih.
Izvor: BIZlife
Foto: Unsplash/Mikhail Pushkarev
