Gde su nekretnine u Evropi najviše poskupele? U jednoj zemlji skočile 16,5 odsto
Cene nekretnina u Evropi nastavile su da rastu i u drugom kvartalu 2026. godine, ali razlike među tržištima postaju sve izraženije. U Portugalu i Bugarskoj godišnji rast premašio je 15 odsto, dok su cene u Finskoj, Luksemburgu i Francuskoj pale.
Na nivou Evropske unije, cene stambenih nekretnina bile su 4,7 odsto više nego godinu dana ranije, dok je inflacija u istom periodu iznosila 3,2 odsto. To znači da su cene nekretnina u EU realno porasle 1,5 odsto.
Podaci Eurostata pokazuju da je među 29 evropskih zemalja obuhvaćenih analizom devet zabeležilo dvocifren rast cena. Portugal je bio na vrhu liste sa rastom od 16,5 odsto, dok je Bugarska zabeležila povećanje od 15,5 odsto.
Prema rečima Mikka Kalmetha, stručnjaka za tržište nekretnina iz kompanije Global Property Guide, potražnja za nekretninama u Portugalu i dalje premašuje ponudu, posebno u Lisabonu, Portu i popularnim priobalnim područjima.
Na rast cena, prema njegovoj oceni, utiču ograničena nova gradnja, ulaganja stranih kupaca, potražnja povezana sa turizmom i dugotrajan nedostatak stambenog prostora.
U Bugarskoj su, s druge strane, rast prihoda domaćinstava i zarada, relativno povoljno finansiranje stambenih kredita i interesovanje za nekretnine kao investiciju podržali rast cena.
Gde su nekretnine najviše poskupele?
Pored Portugala i Bugarske, dvocifren rast zabeležen je i u Litvaniji, Slovačkoj, Hrvatskoj, Španiji, Rumuniji, Letoniji i Mađarskoj.
Litvanija je zabeležila rast od 14,3 odsto, Slovačka 13,6 odsto, Hrvatska 12,7 odsto, dok su cene u Španiji i Rumuniji porasle po 12,1 odsto. U Letoniji je rast iznosio 11,4 odsto, a u Mađarskoj 10,2 odsto.
Blizu dvocifrenog rasta bile su Danska sa 9,4 odsto, Slovenija sa 9,1 odsto i Češka sa 8,6 odsto.
Iznad proseka EU, ali uz nešto umereniji rast, bile su i Kipar sa 7,9 odsto, Malta sa 6,9 odsto, Poljska sa 6,3 odsto, Irska sa 6 odsto, Estonija sa 5,8 odsto, Austrija sa 5,1 odsto i Švedska sa 4,8 odsto.
U tri zemlje cene su pale
Dok je većina tržišta beležila rast, tri zemlje su zabeležile pad cena na godišnjem nivou. U Finskoj su nekretnine pojeftinile 2,7 odsto, u Luksemburgu 2,2 odsto, a u Francuskoj 0,8 odsto. Kao razloge za pad u Finskoj Kalmet navodi slabiji ekonomski rast, slabije poverenje potrošača i posledice ranijeg perioda visokih kamatnih stopa.
U Francuskoj su na cene uticali problemi sa priuštivošću nekretnina, relativno slaba potražnja i efekti ranije visokih kamata na stambene kredite. Ekonomska neizvesnost dodatno je navela deo potencijalnih kupaca da odloži kupovinu.
Među najvećim evropskim ekonomijama posebno se izdvaja Španija, gde su cene porasle 12,1 odsto. Italija je zabeležila rast od 4 odsto, što je ispod proseka EU, dok je u Nemačkoj rast bio svega 0,6 odsto.
U Nemačkoj se, prema analizi ING-a koju potpisuju Karsten Bžeski i Franciska Bil, ponovo oseća pritisak viših kamatnih stopa na stambene kredite. Istovremeno se pogoršava priuštivost stanovanja, a potražnja za hipotekarnim kreditima slabi.
Zašto se tržišta toliko razlikuju?
Razlike među evropskim tržištima nekretnina, prema Kalmetu, pre svega proizlaze iz lokalnih uslova. Među najvažnijim faktorima su nedostatak stambenog prostora, rast prihoda, uslovi za dobijanje kredita i demografska kretanja.
Tamo gde je potražnja velika, a nova gradnja ne prati potrebe tržišta, cene imaju tendenciju bržeg rasta. Sa druge strane, slabiji ekonomski rast, manja potražnja domaćinstava i veća osetljivost kupaca na troškove zaduživanja mogu dovesti do usporavanja ili pada cena.
„Tržišta nekretnina su pre svega lokalna, iako evropske zemlje dele mnoge iste ekonomske i monetarne uslove“, ocenjuje Kalmet.
Nekretnine poskupele i kada se uračuna inflacija
Nominalni rast cena nije jedina stvar koju treba posmatrati. Kada se u obzir uzme inflacija, nekretnine su u većini evropskih zemalja i dalje realno poskupele.
Na nivou EU, uz inflaciju od 3,2 odsto, realni rast cena stambenih nekretnina iznosio je 1,5 odsto.
U Portugalu je realni rast bio čak 12,1 odsto, budući da je inflacija iznosila 3,6 odsto. Realni rast veći od 7 odsto zabeležen je i u Slovačkoj, Bugarskoj, Litvaniji, Španiji, Letoniji, Danskoj, Mađarskoj i Hrvatskoj.
Sa druge strane, u šest zemalja cene su pale kada se uračuna inflacija. Najveći realni pad zabeležen je u Luksemburgu, od 6,4 odsto. Francuska je imala realni pad od 3,2 odsto, a Nemačka od 2 odsto.
Šta se očekuje u narednom periodu?
Nedostatak stambenog prostora i kontinuirana potražnja mogli bi da nastave da podržavaju rast cena u delu evropskih zemalja. Ipak, očekivanja nisu ista za sva tržišta, a još jedna godina dvocifrenog rasta ne smatra se izvesnom.
Jedan od najvećih faktora neizvesnosti biće kretanje kamatnih stopa. Viši troškovi stambenih kredita, u kombinaciji sa slabijom kupovnom moći zbog rasta cena energenata, mogli bi da smanje potražnju.
Za kupce u Nemačkoj, na primer, kombinacija viših cena nekretnina, skupljeg finansiranja i slabije realne kupovne moći predstavlja sve veći izazov.
Šira slika evropskog tržišta zato pokazuje da rast cena nekretnina nije ravnomeran. Dok neka tržišta beleže snažan rast zbog manjka ponude i velike potražnje, druga već osećaju posledice skupljeg finansiranja i slabije ekonomske aktivnosti.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Unsplash/Sabrina Mazzeo
