Ovih PET HBO serija vredno je pogledati od prve do poslednje epizode
Nije teško napraviti dobru seriju. Mnogo je teže održati isti nivo kada priča traje nekoliko sezona i kada pred scenaristima stoje desetine epizoda.
HBO je tokom godina postao sinonim za velike televizijske drame, ali ni najpoznatije serije nisu uvek uspevale da zadrže kvalitet do samog kraja. Ipak, postoji nekoliko naslova koji se izdvajaju po tome što su gotovo bez oscilacija vodili svoje priče, razvijali likove i održavali pažnju gledalaca.
Kritičari portala Collider izdvojili su pet HBO serija koje smatraju posebno doslednim kada je reč o kvalitetu epizoda.
5. „Černobil“
Sa samo pet epizoda, „Černobil“ nije imao mnogo prostora za razvlačenje priče – i upravo je to jedna od njegovih prednosti.
Mini-serija iz 2019. godine vraća se na katastrofu u nuklearnoj elektrani Černobil 1986. godine, ali se ne zadržava samo na samoj eksploziji. Priča prati ljude koji su pokušavali da spreče još veću katastrofu, posledice izlaganja radijaciji, kao i sistem koji je pokušavao da kontroliše informacije o onome što se dogodilo.
Kreator serije Craig Mazin izgradio je izrazito napetu atmosferu, iako je ishod događaja istorijski poznat. „Černobil“ funkcioniše kao istorijska drama, ali povremeno poprima gotovo horor atmosferu, posebno kada prikazuje posledice nesreće.
Jared Harris, Stellan Skarsgård i Emily Watson nose glavne uloge, a serija je osvojila deset Emmy nagrada, uključujući onu za najbolju ograničenu seriju.
4. „Braća po oružju“
„Braća po oružju“ je jedna od onih serija koje rat ne prikazuju samo kroz velike bitke.
Radnja prati pripadnike Easy Company, jedinice američke 101. vazdušno-desantne divizije, od obuke uoči Dana D, preko iskrcavanja u Normandiji i borbi širom Evrope, sve do kraja Drugog svetskog rata.
Serija ima deset epizoda, a svaka deo priče stavlja u prvi plan druge vojnike i njihove perspektive. Zbog toga se rat ne posmatra samo kao niz vojnih operacija, već i kroz odnose među ljudima koji mesecima i godinama dele iste opasnosti.
Producenti su bili Steven Spielberg i Tom Hanks, dok su pojedine epizode inspirisane stvarnim iskustvima pripadnika Easy Company.
„Braća po oružju“ premijerno je prikazana 2001. godine i do danas se često navodi među najznačajnijim televizijskim ratnim dramama.
3. „Preostali“
Šta bi se dogodilo kada bi dva odsto svetske populacije jednog dana jednostavno nestalo?
„Preostali“ ne pokušavaju da daju jednostavan odgovor na to pitanje. Umesto toga, serija je mnogo više zainteresovana za ljude koji su ostali iza tog neobjašnjivog događaja.
Radnja počinje tri godine nakon nestanka, a kroz tri sezone prati različite likove koji pokušavaju da nastave život dok se istovremeno suočavaju sa gubitkom, religijom, traumom i pitanjem šta se zapravo dogodilo.
Seriju su kreirali Damon Lindelof i Tom Perrotta, a njena posebnost je u tome što misterija nije jedini pokretač priče. Fokus se postepeno prebacuje na odnose među likovima i njihove različite načine da pronađu smisao u događaju koji nema racionalno objašnjenje.
„Preostali“ su zbog toga više psihološka drama nego klasična misterija, uz povremene nadrealne i veoma mračne momente.
2. „Sopranovi“
Pre nego što su televizijske serije postale prepune moralno složenih glavnih junaka, Tony Soprano već je bio jedan od njih.
Glava mafijaške porodice iz Nju Džerzija na početku serije počinje da posećuje psihoterapeutkinju nakon što doživi napade panike. Od tog trenutka gledamo dva paralelna života: čoveka koji pokušava da zadrži kontrolu nad kriminalnom organizacijom i oca i supruga koji pokušava da funkcioniše u sopstvenoj porodici.
James Gandolfini je Tonyju Sopranu dao jednu od najpoznatijih televizijskih uloga, dok je kreator David Chase kroz šest sezona postepeno gradio priču bez potrebe da glavnog junaka predstavi kao jednostavno dobrog ili lošeg čoveka.
Kombinacija mafijaške priče, porodične drame i psihoterapije učinila je „Sopranove“ jednom od serija koje su promenile način na koji se pišu dugometražne televizijske priče.
1. „Žica“
Baltimore je u „Žici“ mnogo više od mesta u kojem se odvija radnja. Grad je praktično jedan od glavnih likova.
Serija Davida Simona počinje kao priča o policijskoj istrazi protiv narko-mreže, ali se sa svakom sezonom širi na novu instituciju i deo društva. Kriminal i policija postepeno ustupaju prostor politici, školstvu, sindikatima i medijima.
Zbog toga se „Žica“ ne oslanja na klasičnu podelu na dobre i loše momke. Umesto toga, pokazuje kako ljudi funkcionišu unutar sistema i kako institucije često određuju njihove odluke više nego što oni sami mogu da ih promene.
Simon je prethodno radio kao novinar i policijski reporter, dok je na seriji sarađivao i sa Edom Burnsom, bivšim policajcem i nastavnikom. Njihova iskustva doprinela su izrazito realističnom prikazu grada, policije i kriminala.
„Žica“ je završena posle pet sezona, ali se njen uticaj na televizijsku dramu i dalje oseća. Za Collider upravo doslednost kojom serija razvija svoju priču i širi sliku Baltimorea predstavlja jedan od razloga zbog kojih se našla na vrhu njihove liste.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZlife
Foto: Unsplash/Kevin Woblick
