30 ispod 30, Luka Ćurčić: Radoznalost je važna
Luka Ćurčić je koosnivač i izvršni direktor kompanije Marble IT, koju vodi od njenog osnivanja. Njegov profesionalni put započeo je još tokom srednjoškolskih dana, kada je sa prijateljem razvijao video-igre. Već 2015. godine njihova igra Soulless: Ray of Hope pronašla je izdavača u Kanadi i ostvarila zapažen međunarodni uspeh, okupivši desetine hiljada igrača širom sveta i postavivši temelje prve uspešne kompanije koju su izgradili neposredno nakon punoletstva.
Nakon prodaje intelektualne svojine igre, odlučio je da se posveti obrazovanju, ali ga preduzetništvo nije dugo držalo po strani. Već tokom prve godine studija, zajedno sa prijateljem osniva Marble IT, kompaniju specijalizovanu za razvoj softverskih proizvoda i video-igara za klijente širom sveta. Ubrzo donosi odluku da napusti fakultet i u potpunosti se posveti razvoju kompanije, koja je za kratko vreme porasla sa 13 na više od 50 zaposlenih. Nakon perioda intenzivnog rasta, svesno je promenio razvojni pravac kompanije, opredelivši se za manji, visoko specijalizovan tim umesto korporativnog modela. Danas Marble IT čini oko dvadeset vrhunskih stručnjaka, uz široku mrežu partnera i saradnika, sa kojima razvija softverske proizvode i video-igre za klijente širom sveta
Po čemu vas ljudi najčešće prepoznaju u poslovnom okruženju, a šta vide samo oni koji vas poznaju i van kancelarije?
‒ Na poslu me odlikuje upornost ili, kako mi to kažemo, „količina cimanja”. Oni koji me poznaju van kancelarije znaju koliko volim video-igre i filmove. Ono što je zajedničko i jednoj i drugoj strani jeste to što obe vide koliko volim da sedim za ekranom.
Kada niste na poslu, gde najčešće pronalazite inspiraciju, energiju i mir?
‒ Najčešće je to u drugim svetovima: igrama, knjigama ili filmovima. Ono što je ređe, ali uglavnom delotvornije, jeste putovanje. Drugačiji ritam tokom odmora promeni moju moždanu hemiju, a mir mora ili prirode donosi mi novu energiju i inspiraciju.
Koju osobinu iz privatnog života smatrate najzaslužnijom za svoj poslovni uspeh?
‒ Rekao bih da je to otvoren um ili neka vrsta kognitivne empatije. Izuzetno mi je prirodno da sve posmatram iz više uglova, što pomaže u rešavanju problema i komunikaciji. A kada su te dve stvari – što mi Novosađani kažemo – lagane, onda se brže stvara vrednost, što verujem da je glavni cilj svakom vlasniku biznisa.
Koju ste važnu lekciju naučili pre tridesete, a voleli biste da ste je znali već sa dvadeset godina?
‒ Kada si u poziciji da donosiš odluke koje utiču na mnogo više ljudi nego što možeš da nabrojiš na prste, moraš da prihvatiš da neće svi biti zadovoljni. I to nije tvoja odgovornost. To je prirodno i sasvim u redu. U poslu je fokus na donošenju dobre odluke, dok je odgovornost za suočavanje sa emocijama koje ta odluka izazove na svakom pojedincu. Naravno, to ne znači da empatija i podrška izostaju. Ali fokus mora da bude na donošenju dobrih odluka, a ne odluka koje će svakog učiniti srećnim.
Šta smatrate najvećim doprinosom svoje generacije poslovnom svetu?
‒ Šta god ovde da kažem, biće generalizacija, pa treba uzeti sa rezervom. Ipak, rekao bih da je to direktnost. Imam utisak da, zahvaljujući velikoj količini informacija koje prođu kroz prosečan mladi mozak, nove generacije imaju opširniji pregled sveta, gde vrlo dobro razumeju kako funkcionišu sistemi, institucije, društvo itd. Uz sve veći rad na sebi i mentalnoj higijeni, lakše prepoznaju šta im odgovara, a šta ne odgovara. Zato im nije teško da kažu kada im se nešto ne dopada ili kada smatraju da nešto nema smisla, kao ni da naprave promenu koja je više u skladu sa njihovim uverenjima. Sve to u praksi dovodi do veće direktnosti, što meni izuzetno odgovara, jer i sam volim tako da komuniciram. Posmatrano šire, verujem da nove generacije donose spremnost da se stvari rade manje tradicionalno i da se preispituju ustaljene norme.
Koju životnu lekciju primenjujete podjednako i u poslu i van njega?
‒ Radoznalost je jedna od najvažnijih životnih vrednosti. Verujem da je upravo ona esencijalna da se održi kontakt sa svojim unutrašnjim detetom, koje sve želi da zna. Dosta vrednosti sam dobio iz toga što me sve zanima.
Šta biste voleli da pročitate o sebi u BIZLifeu za deset godina?
‒ Ne volim baš da čitam o sebi, ali ako bi neko nešto napisao, voleo bih da to bude o nekoj novoj i kul video-igri koju sam stvorio do tada.
Zašto ste odlučili da ostanete i radite u Srbiji?
‒ Iako sam u ranijim godinama imao ambicije i želje za potencijalnim životom van Srbije, ubrzo sam shvatio da mi ovakav biznis omogućava da sarađujem sa klijentima i partnerima širom sveta, a da pritom ostanem ovde. Tako sam u Srbiji ispunio želju za multikulturalnim okruženjem i većim svetskim prilikama.
Sa druge strane, Srbija ima talentovane, edukovane i kvalitetne ljude. Problem koji uviđam jeste da malo tih ljudi stvara neke svoje priče, iz raznih razloga. Pored administrativnih i birokratskih prepreka koje preduzetništvo nosi sa sobom, verujem da veliku ulogu u tome ima i kultura u kojoj smo svi ovde odrasli. Hteo sam da dokažem sebi da se može i odavde, a kada sam dokazao, voleo bih da nekako tim primerom i utičem na stvaranje lepog, zdravog i pametnog ekosistema na našem terenu, kako bismo iskoristili potencijal koji imamo.
Šta radite kad ne radite?
– Sviram
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZlife magazin
