Ko u Evropi najviše daje u dobrotvorne svrhe? Dve komšijske države su pri vrhu
Gotovo šest od deset Evropljana doniralo je novac u dobrotvorne svrhe tokom 2025. godine, bilo kroz pomoć ljudima kojima je potrebna, donacije humanitarnim organizacijama ili davanja verskim institucijama. Ipak, kada se posmatra koliko građani izdvajaju u odnosu na svoje prihode, Evropa zaostaje za ostatkom sveta.
To pokazuje najnoviji World Giving Report, koji je objavila Charities Aid Foundation (CAF). Istraživanje je obuhvatilo 60.443 ljudi iz 105 zemalja, a ispitanici su odgovarali na pitanja o svojim donacijama tokom 2025. godine.
Rumunija na vrhu EU
Među evropskim zemljama posebno se izdvajaju Irska i Rumunija, ali rezultati zavise od toga šta se tačno računa kao donacija.
Kada se posmatraju isključivo donacije humanitarnim organizacijama, najveći udeo građana koji su donirali zabeležen je u Irskoj i Holandiji. U obe zemlje više od polovine građana davalo je novac u dobrotvorne svrhe, dok je Rumunija takođe bila među zemljama sa najvišim prosečnim izdvajanjem.
Međutim, kada se u obzir uzmu sve vrste novčanih davanja, donacije humanitarnim organizacijama, direktna pomoć ljudima kojima je potrebna i davanja u verske svrhe, Rumunija izbija na prvo mesto među članicama EU.
Rumuni su tokom 2025. godine u proseku izdvajali 0,9 odsto svojih prihoda, dok je Hrvatska bila druga sa 0,8 odsto, a Irska treća sa 0,7 odsto.
Zanimljivo je da su prosečne donacije u tri najveće evropske ekonomije- Nemačkoj, Francuskoj i Italiji, iznosile svega 0,4 odsto prihoda.
Evropa zaostaje za ostatkom sveta
Iako se najveći broj evropskih zemalja nalazi među ekonomijama sa visokim prihodima, kontinent je prema ovom kriterijumu najmanje darežljiv.
Evropljani su u proseku izdvajali 0,6 odsto svojih prihoda, dok je svetski prosek bio jedan odsto.
Nijedna članica Evropske unije nije se našla među deset najdarežljivijih zemalja sveta.
Van EU, posebno se izdvaja Ukrajina, gde je 61 odsto građana tokom 2025. godine doniralo novac, a prosečna izdvajanja dostigla su 1,2 odsto prihoda.
Na globalnom nivou, prvo mesto zauzela je Nigerija, gde su građani u proseku izdvajali čak 2,8 odsto prihoda za humanitarne, verske svrhe ili direktnu pomoć ljudima.
Osam od deset najdarežljivijih zemalja sveta nalazi se u Africi, dok su preostale dve u Aziji. U tim zemljama je čak 80 odsto stanovništva doniralo novac, a prosečna izdvajanja iznosila su 2,1 odsto prihoda.
Na suprotnom kraju nalazi se Japan, gde su donacije u proseku iznosile svega 0,2 odsto prihoda.
Kompanija Viktorije Bekam prvi put ostvarila profit nakon 18 godina poslovanja
Novac nije jedini način da se pomogne
Istraživanje pokazuje i da razlog zbog kojeg ljudi ne doniraju često nije nedostatak želje, već novca.
Oko 39 odsto onih koji nisu donirali navelo je da jednostavno nisu mogli to da priušte. To je bio najčešći razlog, posebno među stanovnicima zemalja sa visokim prihodima, gde je 44 odsto ispitanika navelo upravo finansijske mogućnosti kao prepreku.
Drugi najčešći odgovor bio je da ljudi radije pomažu na druge načine. Deo njih donira stvari, volontira ili učestvuje u prikupljanju novca.
Istraživanje je pokazalo i zanimljivu vezu između osećaja pripadnosti lokalnoj zajednici i spremnosti na doniranje. U zemljama u kojima više od 80 odsto stanovništva oseća snažnu povezanost sa svojom zajednicom, ljudi u proseku doniraju čak tri puta više nego u zemljama gde takav osećaj ima manje od polovine stanovništva.
Kada je reč o tome kome Evropljani najčešće daju novac, deca i mladi su bili najzastupljeniji – njih je podržalo 29 odsto građana koji su donirali.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Unsplash
