Australija zabranila pesme generisane veštačkom inteligencijom na muzičkim listama

Australija je odlučila da povuče jasnu granicu između muzike koju stvaraju ljudi uz pomoć veštačke inteligencije i muzike koju praktično u potpunosti stvara AI. Od ove nedelje, pesme koje su većinski ili u potpunosti generisane veštačkom inteligencijom više neće moći da se nađu na zvaničnim australijskim muzičkim listama.

Nova pravila uvela je Australasian Recording Industry Association (ARIA), organizacija koja vodi zvanične muzičke liste u Australiji. Prema izmenjenom pravilniku, snimci koji koriste generativnu veštačku inteligenciju i dalje mogu da budu rangirani, ali samo ako su „u značajnoj meri ljudski napravljeni“ i ako ne postoje sumnje u manipulaciju strimovima ili pozicijama na listama.

Drugim rečima, AI nije potpuno izbačen iz muzičke industrije. Muzičari mogu da ga koriste kao pomoćni alat u procesu stvaranja, produkcije, miksovanja ili masteringa. Problem nastaje kada veštačka inteligencija preuzme glavni deo kreativnog procesa.

Obrada Madonninog hita pokrenula raspravu

Nova pravila dolaze nakon kontroverze oko obrade pesme „Like a Prayer“ koju je objavio australijski DJ i producent Josh Fawaz.

Njegova verzija Madoninog hita postala je najemitovanija pesma na australijskim radio-stanicama, a našla se i visoko na ARIA listama. Međutim, pesma je izazvala pažnju muzičke industrije nakon pitanja o tome da li su u njenom stvaranju korišćeni AI-generisani vokali i bubnjevi.

Fawaz je kasnije na Spotifyju dodao oznake da su vokali i bubnjevi generisani uz pomoć veštačke inteligencije. Prema podacima ABC, pesma je dostigla četvrto mesto na dve ARIA liste, dok je na australijskoj listi radio-emitovanja jedno vreme bila na prvom mestu.

Upravo ovaj slučaj otvorio je pitanje koje će muzička industrija sve teže moći da izbegava: ako AI generiše vokal i ključne delove instrumentalne produkcije, da li takva pesma i dalje predstavlja rad izvođača?

Od ove nedelje ChatGPT dobija reklame

AI nije zabranjen, ali čovek mora da bude u centru

ARIA ne pokušava da zabrani muzičarima korišćenje veštačke inteligencije. Naprotiv, nova pravila prave razliku između AI kao alata i AI kao glavnog autora.

Pesma može da koristi tehnologiju, ali mora da ostane pretežno ljudsko delo. Nova pravila se oslanjaju i na međunarodne standarde muzičke industrije, koji nastoje da uvedu jasniju razliku između AI-generated i AI-assisted muzike.

To znači da upotreba AI alata za određene faze produkcije sama po sebi neće izbaciti pesmu sa liste. Ključno pitanje biće koliko je veštačka inteligencija učestvovala u stvaranju samog muzičkog dela.

ARIA će imati mogućnost da odbije pesmu, ukloni je sa liste, promeni njenu poziciju ili čak povuče već dodeljeno priznanje. Izvođači i njihovi predstavnici moći će da ospore odluku i dostave dokaze o načinu nastanka snimka.

Spor oko AI mnogo je veći od muzičkih lista

Odluka Australije dolazi u trenutku kada se kreativne industrije širom sveta suočavaju sa pitanjem koliko daleko AI može da ode u stvaranju sadržaja.

Muzičari posebno upozoravaju na korišćenje njihovih snimaka za obuku AI modela bez njihove dozvole. Problem nije samo u tome ko je autor pesme, već i u tome na čijem radu su AI sistemi učeni i ko od novog sadržaja ostvaruje prihod.

Istovremeno, veštačka inteligencija već je postala deo svakodnevnog rada brojnih muzičara. Koristi se za produkciju, miks, mastering, obradu zvuka i druge faze stvaranja muzike. Zbog toga potpuna zabrana tehnologije verovatno nije realna, ali sve je veći pritisak da se jasno označi kada je AI korišćen i u kojoj meri.

Australija je sada odlučila da napravi jednu od najjasnijih granica do sada: AI može da bude alat, ali pesma koja pretenduje na mesto na zvaničnoj listi mora prvenstveno da bude ljudsko delo.

Izvor: BIZLife

Foto: Magnific/scaliger99