Ovo su najtajanstvenija mesta na Zemlji na koja nijedan čovek nikada nije kročio

Od Severnog pola do vrha Mont Everesta, moglo bi se pomisliti da su hrabri istraživači već osvojili svaki kutak naše planete. Međutim, iznenadili biste se koliko mesta na Zemlji još uvek nije posetio nijedan čovek. Od neprohodnih srca drevnih šuma do zaleđenih vrhova svetih planina, ovo su poslednje istinski netaknute lokacije na planeti. A u skrivenim dubinama pećina možda se kriju stotine kilometara netaknute teritorije koje tek čekaju da budu otkrivene.

Neka od tih mesta, poput zastrašujućeg vrha Gangkhar Puensum, najviše neosvojene planine na svetu, ostala su netaknuta iz verskih i duhovnih razloga. Druga, poput smrtonosnih dubina podvodnog grebena Gakel (Gakkel Ridge) u Arktičkom okeanu, jednostavno su previše nepristupačna i opasna da bi ih ljudi dosegnuli. U međuvremenu, u poslednjim pravim divljinama Zemlje, na Antarktiku i u Sibiru, i dalje postoje ogromna, neistražena područja, uprkos decenijama istraživačkih ekspedicija.

U nastavku otkrivamo gde se kriju neka od najtajanstvenijih mesta na Zemlji.

Zemlja Meri Bird (Marie Byrd Land), Antarktik

Smeštena u zapadnom delu Antarktika, Zemlja Meri Bird jedno je od retkih područja na svetu koje ima status terra nullius – teritorije koja ne pripada nijednoj državi.

Ova ledena prostranstva zauzimaju oko 1,61 milion kvadratnih kilometara, a naučnici procenjuju da je čak 99,6 odsto tog područja potpuno netaknuto ljudskim prisustvom. Poređenja radi, za ceo Antarktik taj procenat iznosi oko 32 odsto.

Zbog ogromne površine, približno veličine Aljaske, i ekstremnih uslova, najveći deo ove regije nikada nije istražen. Ipak, oblast ima ogroman naučni značaj. Ovde se nalazi glečer Tvejts (Thwaites Glacier), jedan od najvažnijih glečera na planeti, čije bi topljenje moglo značajno doprineti porastu nivoa mora širom sveta.

Kompleks severnih šuma, Mjanmar

Prostire se na više od 30.000 kvadratnih kilometara i predstavlja jednu od poslednjih velikih divljina na Zemlji. Ova gusta planinska prašuma na severu Mjanmara, uz granicu sa Indijom i Kinom, jedno je od najvećih očuvanih šumskih područja jugoistočne Azije.

Naučnici procenjuju da ovde živi oko 6.000 biljnih i životinjskih vrsta, od kojih se čak 1.500 ne može pronaći nigde drugde na svetu. Iako je oblast oduvek bila teško pristupačna, nakon političkih sukoba šezdesetih godina prošlog veka Mjanmar je gotovo potpuno zatvorio ovo područje za istraživače.

Zbog toga duboki delovi šume i danas ostaju neistraženi.

Zašto je Antarktik postao omiljena destinacija bogatih i slavnih?

Gangkhar Puensum, Butan

Sa visinom od 7.550 metara, Gangkhar Puensum je najviša planina na svetu na koju se niko nikada nije popeo. Iako su vremenski uslovi izuzetno surovi, a teren slabo mapiran, razlog zbog kojeg vrh ostaje neosvojen nije priroda.

Stanovnici Butana veruju da su planinski vrhovi domovi božanstava i da su sveti. Osamdesetih godina bilo je nekoliko pokušaja uspona, ali su se planinari svaki put vraćali iz poštovanja prema lokalnoj tradiciji. Vlada Butana je 1994. zabranila penjanje iznad 6.000 metara, a od 2003. godine potpuno zabranila planinarenje u zemlji.

Zbog toga bi Gangkhar Puensum mogao zauvek ostati neosvojen.

Mačapučare (Machapuchare), Nepal

Planina poznata i kao „Riblji rep“ zbog karakterističnog dvostrukog vrha uzdiže se na 6.993 metra u području zaštićenog parka Anapurna. Prema verovanju naroda Gurung, ovo je dom boga Šive, jednog od najvažnijih božanstava hinduizma.

Zbog toga planina gotovo nikada nije bila dodirnuta ljudskom nogom. Britanska ekspedicija je 1957. godine stigla na svega 150 metara od vrha, ali se vratila jer je kralju Nepala obećala da neće kročiti na sam vrh.

Od tada nije izdata nijedna nova dozvola za uspon.

Summa Ri, granica Pakistana i Kine

Za razliku od prethodnih planina, Summa Ri nije neosvojena iz verskih razloga. Sa visinom od 7.312 metara, ovo je najviša planina na svetu na koju je dozvoljeno penjanje, ali na koju niko nikada nije uspeo da se popne.

Razlog je gotovo potpuna nepristupačnost. Nalazi se u politički osetljivom području bez puteva, staza i baznih kampova, dok ledenici, duboke pukotine i česte lavine dodatno otežavaju svaki pokušaj uspona.

Nyainqêntanglha East, Tibet

Ovaj planinski venac, često nazivan i „Alpi Tibeta“, proteže se oko 600 kilometara. Za razliku od evropskih Alpa, ovde je većina vrhova potpuno netaknuta.

Od 164 planinska vrha viša od 6.000 metara, čak 159 nikada nije osvojeno. Poslednjih godina nekoliko ekspedicija pokušava da istraži ovo područje, ali ogromni delovi planinskog lanca i dalje ostaju bez ljudskih tragova.

Gakelov greben (Gakkel Ridge), Arktički okean

Još misteriozniji od planina jesu duboki delovi okeana. Američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu procenjuje da je mapirano svega 28,7 odsto morskog dna, dok je ljudi neposredno videlo samo 0,001 odsto.

Jedno od najnepristupačnijih mesta je Gakelov greben, podvodni vulkanski lanac dug oko 1.800 kilometara, koji se proteže kroz Arktički okean. Nalazi se na dubinama između 4.600 i 5.100 metara, a tokom cele godine prekriven je gotovo neprobojnim ledom.

Tek prošle godine kineska ekspedicija uspela je da pošalje ljudsku posadu u ovaj rov, ali je istražen samo njegov mali deo.

Cenote na Jukatanu, Meksiko

Geolog i istraživač pećina Kris Lojd kaže da su pećine među retkim mestima na planeti koja su i dalje zaista nepoznata. Na poluostrvu Jukatan nalazi se oko 7.000 cenota – prirodnih krečnjačkih vrtača i pećinskih sistema koji su poplavljeni pre oko 10.000 godina.

Za posetioce je otvoreno samo 142, što znači da je čak 98 odsto ovih sistema i dalje neistraženo. Stručnjaci procenjuju da se ispod površine krije još oko 1.000 kilometara neotkrivenih prolaza.

Moguće je da su neke od tih pećina nekada bile naseljene u praistoriji, pre nego što ih je prekrila voda.

Hang Son Doong, Vijetnam

Pored meksičkih cenota, najveća misterija među pećinama jeste Hang Son Doong, najveća pećina na svetu. Do sada mapirani delovi imaju zapreminu od oko 38,5 miliona kubnih metara i protežu se na više od 9,4 kilometra.

Uprkos decenijama istraživanja, speleolozi i danas otkrivaju nove tunele i ogromne podzemne dvorane. Još 2019. godine pronađene su nove komore koje su povećale poznatu zapreminu pećine za dodatnih 1,6 miliona kubnih metara. Iako je glavni prolaz detaljno istražen, stručnjaci veruju da veliki broj podzemnih reka i bočnih prolaza još uvek nije mapiran – niti je ikada video čovek.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife

Foto: ChatGPT