Zamislite da komunikacija sutra nestane iz vaše kompanije
Prošle godine sedela sam na sastanku sa generalnim direktorom jedne firme. Razgovarali smo o internim komunikacijama – tačnije, o procesu koji sam predložila da uvedu kako bi se važne informacije kroz kompaniju kretale jasnije, brže i sa manje šuma.
Piše: Tijana Bejatović, Culture & Comms Consultant @ topIC
U jednom trenutku rekao je: „Tijana, da li nam je zaista neophodna još jedna procedura? Ljudi već imaju previše procedura. Zar nije dovoljno da jednostavno komuniciramo?”
Pošteno pitanje i, iskreno, pitanje koje sam čula verovatno stotinu puta tokom karijere, jer zašto da komplikujemo stvari kada ljudi mogu jednostavno da razgovaraju? Nažalost, ne mogu.
Ali umesto da krenem da objašnjavam razloge, posledice, procese i modele, postavila sam mu jedno pitanje: „Možete li da zamislite šta bi se dogodilo kada bi komunikacija potpuno nestala iz vaše firme?” Nasmejao se. „Ljudi bi verovatno samo nastavili da rade svoj posao.” „Slažem se. Ali koliko dugo i kako?”, pitala sam. I tu je nastala tišina.
Ne zato što nije znao odgovor. Naprotiv, bio je dovoljno iskusan da vrlo brzo zamisli sve moguće scenarije i situacije. Zamislite samo jedan običan radni dan bez komunikacija. Menadžment donese odluku o novom prioritetu, ali niko ne dobije tu informaciju i nastavi da gura stare prioritete. Prodaja se obaveže na nove uslove nekom kupcu, a operacije nastave po starom. HR ima nove benefite za zaposlene, ali niko ih ne koristi jer ne zna da postoje. Ukratko, ovaj direktor je bio u pravu. Posao se i dalje obavlja, ljudi su i dalje zauzeti, sastanci se i dalje održavaju, ali firma polako počinje da se kreće u deset različitih pravaca istovremeno i tu nastaje haos.
Često se kod nas na tržištu susrećem sa pretpostavkom da će se komunikacija nekako desiti sama od sebe, da će menadžeri preneti iste poruke, da će ljudi nekako razumeti sve sami. Nažalost, organizacije ne funkcionišu tako.
Komunikacija u kompanijama je kao struja. Dok svetlo i vaj-faj rade, niko ne razmišlja o struji, ali onog momenta kad nestane – struja je tema broj jedan. Dakle, komunikaciju primećujemo i njom se bavimo uglavnom kada nastane problem ili kriza. Komunikacija će se uvek desiti, pitanje je samo da li ćete njome upravljati vi ili glasine i pretpostavke.
Posao internih komunikacija jeste da obezbede zajedničko razumevanje svega onoga što je ključno za biznis. Informaciju možete poslati jednim klikom, ali razumevanje se gradi mnogo sporije – kroz kontekst, objašnjenja, razgovore, ponavljanje, doslednost. Za to su vam potrebni sistem i proces.
Bez toga svaka osoba u kompaniji počinje da pravi svoju verziju stvarnosti, a kada imate 500 zaposlenih i 500 verzija stvarnosti, više nemate kompaniju, već kolekciju individualnih interpretacija koje slučajno primaju platu od istog poslodavca.
Zato me uvek zabavlja kada neko kaže da su interne komunikacije „soft tema”. Ne postoji ništa „soft” u činjenici da različiti timovi imaju različite prioritete, ili da zaposleni ne razumeju odluke menadžmenta, ili da kompanija skupo plaća izgubljene sate, prilike, duplirani posao i pretpostavke zaposlenih. U ovim poslovnim troškovima teško da je bilo šta „soft”.
A kako se završio moj sastanak? Probno smo uveli proceduru, a šest meseci kasnije drastično je smanjena količina ad hok informacija, menadžeri su dobijali informacije ranije, a ljudi su manje vremena trošili pokušavajući da protumače šta je neko hteo da kaže, a više na posao koji zapravo treba da urade.
Kada zanemarujete interne komunikacije, komunikacija i dalje postoji, ali ne postoji kontrola nad njom. A onog trenutka kada glasine, pretpostavke i različita tumačenja počnu da upravljaju načinom na koji ljudi razumeju posao, vaš problem sa komunikacijom prerasta u nešto mnogo veće – problem sa efikasnošću i upravljanjem kompanijom.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife magazin
Foto: Wannabe Media, Magnific/The Yuri Arcurs Collection
