Kristijan Iličić je obišao ceo svet, ali Avganistan mu je promenio život
Malo je ljudi sa ovih prostora koji mogu da kažu da su obišli sve države sveta. Još manje je onih koji su tokom tog puta uspeli da izgrade karijeru, zajednicu pratilaca i prepoznatljiv stil pripovedanja koji prevazilazi klasične turističke razglednice. Travel bloger Kristijan Iličić je upravo jedan od njih.
Posle dve decenije putovanja, bezbroj granica, hiljada pređenih kilometara i iskustava koja ne mogu da se pronađu u turističkim vodičima, danas na putovanja gleda drugačije nego kada je tek počinjao. U razgovoru za magazin BIZLife govorio je o destinaciji koja mu je promenila život, najvećim zabludama o travel influenserima, uticaju društvenih mreža na način na koji doživljavamo svet, ali i o mestu na koje bi se vraćao do kraja života.
Jedan od najvažnijih trenutaka na tom putu dogodio se onda kada je, uprkos svim upozorenjima, odlučio da otputuje u Avganistan. Upravo tamo, kaže, shvatio je koliko se stvarnost razlikuje od slike koju često stvaraju mediji i predrasude.
Kristijan Iličić
„Bio sam negde na polovini svojih putovanja, proputovao do toga časa stotinak država i još nisam bio potpuno svestan toga da postoji jedan svet u kojem živimo mi, normalni ljudi, sa svojim svakodnevnim životima i borbama, i onaj drugi svet koji nam prikazuju mediji i koji je naslikan kroz neke zadate narative. Pre svega sam slučajno zašao iza te zavese zabluda. Bilo je to u doba korone, kad se zaista na mnoga mesta nije moglo putovati. Odlučio sam da idem u Avganistan. Još dok sam bio na putu za Kabul, nisam bio potpuno siguran da je pametno to što radim, jer je Avganistan, prema svemu što sam čuo i čitao, bio najopasnija država na svetu, prepuna naoružanih fanatika koji jedva čekaju da ti dođu glave. Kako sam se samo prevario! Naišao sam na toliku susretljivost i blagost, na dobrodušnost i neverovatnu gostoljubivost. Nisam bio u nekom sanjivom stanju, i ja i moji domaćini bili smo svesni okolnosti u kojima žive Avgani, ali tako loše, tako crno oslikati ceo jedan narod zbog šake fanatika bilo je, zapravo, vrlo bezobrazno. Iznenadio sam se, bio sam ljut, bio sam oduševljen, bio sam preplavljen hiljadama emocija. Zaljubio sam se u tu zemlju. To mi je putovanje promenilo putanju, promenilo sve.”
Danas, nakon što je ispunio cilj da obiđe sve države sveta, njegov odnos prema putovanjima i kreiranju sadržaja značajno se promenio. Kaže da više ne oseća potrebu da svaki trenutak pretvori u objavu ili video, već da destinacije doživljava dublje i ličnije.
Prioritet je nekada bio tempo, sada je prisutnost
Dok su nekada prioriteti bili tempo i produkcija sadržaja, danas su u prvom planu iskustvo, prisutnost i vreme provedeno na samoj destinaciji. Ipak, autentičnost ostaje zajednička nit svih njegovih putovanja.
„Danas putujem manje i drugačije. Sada biram lokacije kojima pre nisam mogao potpuno da se posvetim, ili one koje su mi iz nekih drugih razloga bile nedostupne, a sada više nisu. Proputovao sam sve države sveta i to je, definitivno, ostavilo traga na meni. Gledam na život drugačije, gledam na putovanja drugačije. Manje sam fokusiran na to da svaki dan donesem neki novi ludi sadržaj, a više na to da svaku destinaciju proživim bez nužno uključenog telefona. Sva su moja putovanja bila autentična, kao što su i danas, no manje sam opterećen time da baš sve snimim i prikazujem.”
Sa popularnošću društvenih mreža razvile su se i brojne predrasude o ljudima koji žive od putovanja. Mnogi i dalje veruju da je reč o neprekidnom odmoru, egzotičnim plažama i životu bez obaveza. Međutim, iza fotografija i snimaka krije se mnogo više organizacije, rada i neizvesnosti nego što se na prvi pogled čini.
Iličić ističe za magazin BIZLife da publika uglavnom vidi samo završni proizvod, dok proces koji mu prethodi ostaje nevidljiv.
„Najveća je zabluda da je to jedan veliki godišnji odmor. Istina je i da influenseri nastoje da svoja putovanja prikažu u najboljem mogućem svetlu, da budu uvek nasmejani i da uživaju u svakoj destinaciji, pa je nekako i logično da ljudi to pomisle. Međutim, ako bi samo na trenutak zastali i promislili sve do kraja, ako bi, recimo, sebe stavili u tu situaciju i prošli u mislima korak po korak šta je potrebno da se javite s neke peščane plaže na nekoj dalekoj destinaciji, mnogima bi već samo to smanjilo atraktivnost tog posla za pedeset posto. Ipak, moraš odnekuda da izmisliš novac za to, a s tim je povezana druga velika zabluda – da putuju samo oni koji su bogati, kojima je ’tata nešto ostavio’, kojima neko finansira putovanje. Dakle, moraš da smisliš s kojim novcem ćeš putovati, koliko ćeš dugo putovati i jesi li spreman da se odvojiš od te svote kako bi stvarao sadržaj koji će ljudi možda voleti, a možda i neće. Nakon toga, moraš osmisliti svoje rute, rezervisati karte, hotele ili neke jeftinije smeštaje, moraš da osmisliš gde ćeš sve biti, šta ćeš snimiti, koju poruku želiš poslati, moraš se snalaziti s lokalnim prevozima, sa lokalnim ljudima… Mnoge zemlje su vrlo haotične, često se može dogoditi da vas prilike skrenu sa zacrtane rute. Morate biti i snalažljivi da se iskopate iz toga. Zatim, snimanje, skidanje materijala, pa smišljanje šta će uz njih ići kao poruka, tekst…”, rekao je Kristijan i dodao:
„Većina travel blogera ipak radi nešto i u svojoj matičnoj zemlji. Dakle, stalno si onlajn, vodiš posao iz daljine da bi se mogao dalje finansirati. Veliki umor i hronična neispavanost, neprekidno u džet-legu, neprekidno na putu, u ovim i onim smeštajima… A sve to, na kraju, i ne mora da se isplati, ne uspe svako ko krene na put i odluči da bude travel bloger. A i oni koji su uspeli nisu uspeli preko noći. To su godine i godine putovanja. Dakle, nije to baš jedan veliki godišnji odmor. To je ozbiljan posao kojem se morate potpuno predati ako želite uspeti. Naročito kad putujete, recimo, Afrikom, Bliskim istokom… Nije to za svakoga. Morate zaista da volite da putujete. I morate da se pripremite da putujete i sami da biste mogli da izgradite samopouzdanje na tom putu. Nakon toga, možete da priuštite i mnogo više i u društvu koje vam odgovara.”
Najveći izazovi tokom putovanja
Nije svaki put prošao bez izazova. Iako kaže da nikada nije imao situaciju u kojoj je putovanje potpuno propalo, bilo je trenutaka kada su okolnosti ozbiljno otežavale planove.
Posebno pamti period pandemije i komplikacije sa testiranjima i prelascima granica tokom putovanja po Africi, kada je razmatrao da odustane i vrati se kući ranije nego što je planirao.
„Ne mogu da se setim da je nešto zaista totalno propalo, jer sam uvek nekako uspevao da se snađem i da se izvučem iz svake situacije. Sećam se u ono vreme maltretiranja s kovid testovima kad sam putovao po Africi. Situacije su bile apsurdne, toliko sam zapinjao po svim granicama i stalno nešto plaćao da mi je u jednom trenutku pukao film i odlučio sam da se ranije vratim kući, pa da putovanje Afrikom nastavim u nekom boljem trenutku.”
Kada je reč o izboru destinacija, više ga ne vodi spisak država koje želi da precrta. Nakon što je ostvario cilj koji je godinama delovao gotovo nemoguće, fokus se pomerio ka iskustvima koja imaju lični značaj i donose novu perspektivu.
Od Antarktika do Sirije, kaže da danas putuje tragajući za dubljim smislom i novim izazovima.
„Nekad me je vodila želja da proputujem sve države sveta i birao sam prema tome gde još nisam bio, tražio sam atrakcije u tim državama. Sada nastojim da pomerim te granice i da prikažem i neku drugu dimenziju putovanja.”
Društvene mreže su, smatra, u velikoj meri promenile način na koji ljudi doživljavaju putovanja. S jedne strane, otvorile su vrata mnogim destinacijama i inspirisale ljude da istražuju svet, ali su istovremeno stvorile i iskrivljenu sliku stvarnosti.
Idealizovane fotografije i pažljivo birani kadrovi često ostavljaju utisak da je svako putovanje savršeno, iako realnost uglavnom izgleda drugačije.
„Ipak, društvene mreže su popularizovale putovanja, srušile mit da se do nekih destinacija ne može doći ako se čovek malo ne potrudi, obogatile su život onima koji su znali pravilno da iščitavaju te priče i storije. Ohrabrile su ljude da naprave iskorak iz svoje svakodnevice”, rekao nam je Kristijan.
Bezbroj nezaboravnih trenutaka
Posle toliko godina na putu, teško mu je da izdvoji samo jedan nezaboravan trenutak. U sećanju su ostali brojni susreti, avanture i situacije koje su oblikovale njegov pogled na svet.
Od fudbala sa decom u Avganistanu do vulkana na Vanuatuu, svaki od tih trenutaka predstavlja deo mnogo veće priče.
„Nakon dvadeset godina putovanja, teško mogu da izdvojim samo jedan trenutak. Život je, zapravo, niz trenutaka koje pamtite.”
Mladima koji žele da grade karijeru kroz putovanja poručuje da ne traže prečice. Autentičnost, istrajnost i spremnost da izađu iz zone komfora, prema njegovim rečima, važnije su od broja pratilaca ili savršene opreme.
„Budite autentični, prikazujte stvari kakve zaista jesu (ili pronađite neki svoj ugao koji je originalan, ali nemojte da varate ljude).”
I dok se njegov način putovanja menjao kroz godine, jedna stvar je ostala ista – želja da upozna svet izvan stereotipa i unapred stvorenih slika. Zato ne čudi što na pitanje kojoj bi se destinaciji vraćao do kraja života ne bira egzotična letovališta ili najpopularnije svetske gradove. Odgovor je isti kao i pre nekoliko godina.
„Verovatno Avganistan. Za to postoje konkretni razlozi, o kojima u ovom trenutku još ne mogu da govorim. Ali biće prilike”, zaključio je Kristijan za magazin BIZLife.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife magazin/Jana Desovski
Foto: Andrej Misirlić
