Između nauke i humanosti: „Vrhunska medicina ne nastaje slučajno”

Nakon godina rada u nemačkom zdravstvenom sistemu, dr Branko Krajnović, jedan od vodećih stručnjaka iz oblasti spinalne hirurgije, danas svoje međunarodno iskustvo i principe savremene medicine primenjuje u Srbiji.

U razgovoru za magazin BIZLife govori o razlikama između dobre i vrhunske medicine, ulozi sistema u kvalitetu lečenja, izazovima moderne spinalne hirurgije, kao i o tome zašto budućnost medicine ne može postojati bez humanosti.

dr Branko Krajnović

• Veliki deo svoje karijere proveli ste u Nemačkoj, zdravstvenom sistemu poznatom po izuzetno visokim standardima. Koje ste najvažnije principe preneli iz tog iskustva?

‒ Nemački zdravstveni sistem je organizovan tako da pacijent prolazi jasno definisan i strukturiran put lečenja. Jedan od ključnih principa jeste snažna uloga primarne zdravstvene zaštite. Pacijenti ne odlaze direktno u tercijarne ustanove, već lekar opšte prakse predstavlja centralnu tačku sistema i usmerava dalji tok dijagnostike i terapije. Drugi važan element jeste kontinuirano unapređenje kvaliteta kroz jasno definisane protokole lečenja. Medicina se razvija velikom brzinom i upravo zato se protokoli redovno revidiraju u skladu sa novim naučnim saznanjima. To omogućava da pacijenti dobiju najviši mogući standard zdravstvene zaštite.

Verujem da upravo sistematičnost, disciplina i stalno unapređenje procesa predstavljaju osnovu vrhunske medicine.

• Spinalna hirurgija nosi ogromnu odgovornost. U vašim rukama često nije samo nečije zdravlje, već sposobnost osobe da funkcioniše, kreće se ili živi bez bola. Da li iskustvo ikada promeni način na koji se nosi teret takve odgovornosti?

‒ Mislim da je to nemoguće. Svaka operacija predstavlja spoj nauke, iskustva i preciznog planiranja. Mi planiramo proceduru, rehabilitaciju i očekivane rezultate, ali medicina nikada nije potpuno predvidiva. Svaki pacijent ima jedinstven biološki odgovor.

Odgovornost se ne završava samom operacijom. Jednako je važno dugoročno praćenje pacijenta i razumevanje svih promena koje određeni zahvat donosi organizmu. Posebno važnim smatram postavljanje realnih očekivanja. Nekada imamo pacijente sa veoma kompleksnim stanjima kod kojih idealan rezultat nije uvek moguć. Upravo zato je otvorena komunikacija ključna. Pacijent mora razumeti šta medicina može da postigne, koji su ciljevi terapije i kako zajedno gradimo put oporavka.

Kada pacijent razume proces, poverenje raste, a rezultati lečenja često budu značajno bolji.

• Bolovi u kičmi često se doživljavaju kao isključivo fizički problem. Međutim, oni utiču na san, emocije, odnose i kvalitet života. Koliko je važno da lekar razume i tu širu dimenziju bolesti?

‒ Bolesti kičme veoma često imaju snažan uticaj na čitav život pojedinca. Savremena medicina sve više prepoznaje povezanost fizičkog i psihološkog aspekta zdravlja. Hroničan bol može promeniti kvalitet sna, nivo energije, emocionalno stanje, pa čak i socijalne odnose.

Zato je važno da pacijent razume uzrok problema. Naravno, postoje genetski faktori, povrede ili određena oboljenja koja ne možemo kontrolisati. Međutim, veliki broj problema povezan je i sa stilom života. Kada pacijent razume šta je dovelo do problema, postaje aktivan učesnik sopstvenog lečenja.

Promene životnih navika, redovna fizička aktivnost, odgovorniji odnos prema telu i prevencija – elementi su koji dugoročno prave najveću razliku.

• Nakon iskustva u nemačkom sistemu, kako danas posmatrate razliku između dobre i vrhunske medicine?

‒ Razlika se gotovo uvek nalazi u detaljima. Vrhunska medicina nikada nije rezultat rada pojedinca. Ona nastaje kroz posvećenost čitavog tima. Potrebno je razumeti ne samo dijagnozu već i razloge zbog kojih je do određenog stanja došlo. Potrebno je edukovati pacijenta, uključiti ga u proces i omogućiti mu da razume svoje telo. Često kažem da telo poseduje izuzetnu sposobnost oporavka ukoliko mu damo prave uslove. Kada pacijent postane saveznik sopstvenog zdravlja, tada rezultati postaju daleko kvalitetniji.

• Mlade generacije lekara danas odrastaju u vremenu veštačke inteligencije, ogromne dostupnosti informacija i društvenih mreža. Da li postoji rizik da medicina izgubi deo humanosti?

‒ Razvoj veštačke inteligencije i dostupnost informacija predstavljaju istovremeno ogromnu priliku i veliki izazov. Pacijenti danas mogu doći do gotovo bilo koje informacije za nekoliko sekundi. To može biti korisno, ali istovremeno može dovesti do ozbiljnih pogrešnih zaključaka.

Često se dešava da pacijenti, na osnovu pojedinačnih iskustava sa interneta, zaključe da je određena procedura idealna upravo za njih. Medicina, međutim, ne funkcioniše po principu univerzalnih rešenja. Svaki pacijent je drugačiji.

Veštačka inteligencija će, nesumnjivo, menjati medicinu, unapređivati dijagnostiku i procese rada, ali iskustvo, kliničko razmišljanje i ljudski odnos prema pacijentu ostaju nezamenljivi.

Tehnologija može biti izuzetno moćan alat, ali lekar mora ostati neko ko donosi konačnu odluku.

• Kada pogledate svoju dosadašnju karijeru, šta biste voleli da pacijenti i kolege prvo pomisle kada čuju ime Branko Krajnović?

‒ Svi mi, kao ljudi, ostavljamo određeni trag. Moja želja je da me na kraju profesionalnog puta pamte kao čoveka koji se iskreno borio za ljudsko zdravlje. Medicina nije samo profesija – ona je način života.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Stefan Jovanović/BIZLife; Zoran Đukanović