Zašto više nije dovoljno da lider ima sve odgovore?

Ubrzana primena veštačke inteligencije, geopolitičke tenzije, promene na tržištu rada i sve veća očekivanja zaposlenih iz korena menjaju način na koji kompanije danas posluju. Neminovno se menja i uloga lidera. Liderstvo nije samo strategija i ostvarivanje poslovnih rezultata. Liderstvo je sve više donošenje odluka u uslovima neizvesnosti, prepoznavanje rizika i izgradnja kompanija koje mogu brzo da se prilagođavaju promenama.

O tome za magazin BIZLife govori Sandra Vučurović, Co-CEO kompanije Marsh Srbija i liderka Mercer Marsh Benefitsa u Jadranskom regionu, koja otkriva koje će liderske veštine biti ključne u godinama pred nama i zašto su ljudi istovremeno najveća poslovna prilika i najveći rizik.

Sandra Vučurović

• Na nedavnim konferencijama govorili ste o liderstvu u eri neizvesnosti. Da li je današnje poslovno okruženje zaista toliko drugačije od onoga što su lideri poznavali pre deset ili petnaest godina?

‒ Još je Heraklit, pre više od dve hiljade godina, rekao da je promena jedina konstanta u životu. Međutim, ono što je karakteristično za današnjicu jeste brzina promena i način na koji se one međusobno prepliću i pojačavaju.

Kroz partnerstvo kompanije Marsh i Svetskog ekonomskog foruma i rad na Globalnom izveštaju o rizicima, kontinuirano pratimo kako se menja mapa globalnih rizika. Rizici danas nisu pojedinačni, izolovani izazovi. Oni su mreža povezanih rizika – od geopolitičkih tenzija, ekonomskih neizvesnosti i pritisaka, preko sajber pretnji, do klimatskih promena i ubrzane tehnološke transformacije, koja dubinski menja ne samo način rada već i stil života.

Nekada se od lidera očekivalo da ima odgovore na sva pitanja. A danas se očekuje da postavlja prava pitanja, da razume rizike, povezuje različite perspektive i dobro razume ljude sa kojima radi, njihove potrebe, očekivanja i težnje.

• Često ističete da upravljanje rizicima više nije defanzivna funkcija, već ključna liderska veština. Šta to konkretno znači za direktore i menadžere?

‒ To znači da se priroda rizika promenila. Nekada su rizici bili pretnje koje treba da se identifikuju i ublaže. Zaštita od rizika ostaje jedno od ključnih pitanja, ali podjednako važna postaje sposobnost da se u rizicima prepoznaju prilike, odnosno nove mogućnosti za razvoj.

To potvrđuju i istraživanja. Prema istraživanju naše sestrinske kompanije Oliver Wyman, koja se bavi konsaltingom u menadžmentu, čak 65 odsto izvršnih direktora disruptivne promene vidi kao priliku, a ne kao pretnju. To je velika promena u načinu razmišljanja top menadžmenta. Njima nije u fokusu kako da izbegnu rizik, nego kako da ga što bolje razumeju da bi donosili bolje odluke.

Zato smatram da upravljanje rizicima danas prevazilazi okvire jedne funkcije, ili nekoliko zaposlenih u jednoj kompaniji. Ono postaje sastavni deo liderskog razmišljanja.

• Veštačka inteligencija danas je među najvećim poslovnim prioritetima. Da li kompanije uspevaju da usklade brzinu tehnoloških promena sa spremnošću ljudi da ih prihvate?

‒ Izgleda da tehnologija sama po sebi nije izazov. Pravi izazov je sposobnost kompanija da je uspešno integrišu u svoje poslovanje. Jedno naše globalno istraživanje pokazalo nam je da 35 odsto izvršnih direktora smatra da njihova kompanija ima jasnu AI viziju, ali da se svega pet odsto zaposlenih s tim slaže. Dakle, transformacija nije toliko tehnološko koliko je lidersko pitanje.

Tehnologija može da se kupi i brzo implementira. Nekako je mnogo teže da se izgradi poverenje, da se objasni ljudima zašto se uvode promene i da im se pomogne da razviju nove veštine. Koliko je samo u prethodnom periodu bilo vesti o otpuštanju velikog procenta zaposlenih usled uvođenja AI-ja? Kako te informacije utiču na ljude širom sveta? Pre nekoliko dana bila je i jedna interesantna vest sa Istoka, iz Kine, koja, težeći da obezbedi socijalni mir, kažnjava kompanije koje otpuštaju zaposlene zbog primene AI-ja.

• U jednom trenutku ste pomenuli da danas prvi put pet generacija radi zajedno. Koliko to menja način vođenja ljudi?

‒ Prvi put na tržištu rada imamo pripadnike pet generacija, od kojih svaka ima drugačija iskustva, očekivanja, stil komunikacije i odnos prema poslu. Više ne postoji univerzalan način upravljanja ljudima. Nekima su prioritet stabilnost i dugoročna sigurnost, a nekima fleksibilnost, razvoj, svrha ili mogućnost da se njihov glas čuje.

Generacija Z je u našem istraživanju izjavila da bi radije imala AI šefa. To ne znači nužno da ova generacija želi robota kao izvršnog direktora. Pripadnici generacije Z žele osobine koje se nekako retko viđaju kod ljudi na visokim pozicijama: doslednost, transparentnost, empatiju, jasnu komunikaciju i fer odnos. Emocionalna inteligencija je ono što im najviše znači kod lidera. Žele da budu istinski viđeni, ne ceremonijalno, da im se lider obraća korišćenjem korporativnih fraza i floskula.

• Velika rezignacija je ustupila mesto fenomenu koji se naziva „Age of Bare Adequacy”. Šta nam taj trend govori o zaposlenima danas?

‒ Zaposleni su danas anksiozniji i manje inspirisani. Alarmantan je podatak da je samo 44 odsto zaposlenih motivisano, da napreduje i da se dobro oseća u svom radu, što je dramatičan pad u odnosu na prethodno istraživanje (pad sa 66 odsto). Potreba za ispunjenjem na poslu po važnosti je danas na drugom mestu, odmah iza plate, ali ipak ljudi ne odlaze da traže ispunjenje čak i ako su nezadovoljni na postojećem poslu. Ostaju u organizacijama, ali često rade samo onoliko koliko smatraju da je neophodno da bi zadržali radno mesto. U duhu one dobro poznate: „Ne mogu oni mene toliko malo da plate koliko ja mogu malo da radim.” Lideri imaju veliku odgovornost da stvore okruženje u kojem ljudi osećaju da mogu da doprinesu.

• Šta je danas važnije za dugoročan uspeh kompanije – tehnologija ili kultura?

‒ Rekla bih da je kultura. Piter Draker je davno rekao da kultura jede strategiju za doručak. Kompanija može da ima najbolju tehnologiju, vrhunsku strategiju, ali ako ima ljude koji ne razumeju pravac u kojem kompanija ide, koji ne veruju svojim liderima i ne osećaju da mogu da daju svoj doprinos, implementacija i razvoj će ići vrlo teško. Zato je posao koji radimo u Marshu izuzetno zanimljiv. Za nas su rizik, strategija i ljudi povezani elementi poslovanja, stoga smo objedinili ekspertizu kompanija Marsh, Mercer, Guy Carpenter, Oliver Wyman, pa tako možemo klijentima da pružimo širu perspektivu i podršku na jednom mestu – od upravljanja rizicima i osiguranja, preko ljudi i benefita, do strateškog savetovanja.

• Koje osobine će izdvojiti uspešne lidere?

‒ Duboko verujem da liderstvo treba da pređe iz kontrole u inspiraciju. Lider treba da poveže strategiju, ljude i tehnologiju, da gradi poverenje, otpornost i prilike za rast – ne samo svoje kompanije već i društva u celini.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Monika Pavlović