Film koji inspirisao „Kuma“: Zaboravljeni italijanski klasik koji je promenio gangsterski žanr

Kada je Fransis Ford Kopola 1972. godine snimio „Kuma“, adaptaciju romana Marija Puza, malo ko je mogao da pretpostavi da će taj film zauvek promeniti način na koji se prikazuju kriminal, moć i porodica na velikom platnu. „Kum“ je gangsterskom žanru dao novu težinu – više nije bio samo priča o kriminalcima, već o lojalnosti, tradiciji, porodičnim odnosima i moralnim kompromisima. Film je postao globalni fenomen, osvojio brojne Oskare i lansirao Al Paćina u zvezde, dok je Marlon Brando učvrstio svoj legendarni status.

Međutim, manje je poznato da je Kopola inspiraciju crpeo i iz jednog daleko skromnijeg, danas gotovo zaboravljenog italijanskog filma snimljenog čitavu deceniju ranije.

Zaboravljeni italijanski uticaj

Reč je o filmu „Mafioso“ iz 1962. godine, u režiji Alberta Latuade, jednog od važnih autora italijanskog posleratnog filma. Latuada je pripadao generaciji reditelja koji su se formirali u tradiciji neorealizma, ali su kasnije u svoj rad unosili i elemente satire, crne komedije i društvene kritike.

„Mafioso“ ja prvi pogled deluje kao jednostavna priča o povratku kući, ali iza toga krije slojevitu i ironičnu studiju o identitetu, pripadnosti i moći kriminalnih struktura. Glavni lik, Nino Badalamenti, radnik iz Milana, vraća se sa porodicom na Siciliju, gde ga prošlost i lokalni odnosi uvlače u svet mafije. Ono što počinje kao porodično putovanje, pretvara se u mračnu priču o pritisku zajednice i nemogućnosti da se pobegne od sistema moći.

U jednom trenutku, lokalni mafijaški šef od njega traži da izvrši ubistvo – zahtev koji pokreće niz događaja koji spajaju humor, apsurd i nasilje u jedinstven ton koji je bio neuobičajen za to vreme.

Film ispred svog vremena

Ono što je „Mafioso“ izdvajalo jeste upravo spoj crne komedije i kriminalne drame. Umesto romantizovanog ili jednodimenzionalnog prikaza mafije, Latuada je ponudio priču u kojoj se kriminal prikazuje kao deo svakodnevice, gotovo kao neizbežan društveni okvir.

Takav pristup bio je revolucionaran za početak šezdesetih godina i kasnije će postati temelj za čitav niz filmova koji su mafijaški svet prikazivali na mnogo složeniji način.

Veza sa „Kumom“

Kopola je, radeći na „Kumu“, pažljivo gradio svet koji je bio i realističan i mitski u isto vreme. Iako je osnovu priče preuzeo iz Puzovog romana, filmski ton – spor ritam, fokus na porodici, moralna dvosmislenost likova – delimično se naslanja i na tradiciju evropskog, posebno italijanskog filma.

Upravo „Mafioso“ se često navodi kao jedan od ranih filmova koji su pokazali da mafija nije samo organizovani kriminal, već i društveni sistem sa sopstvenim pravilima, hijerarhijama i „logikom časti“. Ta ideja kasnije je u „Kumu“ dobila svoju najpoznatiju i najuticajniju filmsku formu.

Iako „Mafioso“ nikada nije dostigao popularnost Kopolinog remek-dela, njegov uticaj je danas predmet filmskih analiza i retrospektiva. Zanimljivo je da je i Robert De Niro, jedan od ključnih glumaca u kasnijim delovima „Kuma“, govorio o filmu sa velikim poštovanjem, opisujući ga kao „sjajan“.

Danas se „Kum“ i dalje smatra jednim od najvažnijih filmova u istoriji kinematografije, ali njegova umetnička geneza pokazuje da ni najveći klasici ne nastaju u vakuumu. Iza njih često stoje manji, zaboravljeni filmovi koji su prvi otvorili teme, tonove i ideje koje će kasnije postati globalno prepoznatljive.

U tom smislu, „Mafioso“ ostaje tih, ali važan trag u istoriji filma – dokaz da ponekad upravo zaboravljeni naslovi postavljaju temelje za remek-dela koja će obeležiti čitave epohe.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik/Magnific, Mafioso trailer printscreen