Regulatorni indeks Srbije: Javne rasprave kvalitetnije, ali primena propisa i dalje izazov

Iako je zabeležen napredak u uključivanju zainteresovane javnosti i privrede u pripremu relevantnih propisa, i dalje ostaje potreba da se unapredi planiranje zakonodavnih aktivnosti, primena zakona učini efikasnijom i smanji regulatorno opterećenje. To pokazuje novi Regulatorni indeks Srbije (RIS), koji NALED koristi za praćenje i ocenu šest ključnih faza u procesu donošenja i sprovođenja propisa važnih za poslovanje – u protekloj godini institucije su ostvarile 50 od mogućih 100 poena.

Prema izveštaju za 2025, koji je izrađen uz podršku švedske Vlade, najbolje ocenjena oblast je brzina reagovanja institucija, jer su ministarstva u 84% slučajeva odgovorila na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja.

Napredak u uključivanju javnosti

Uključivanje zainteresovane javnosti u pripremu propisa pokazuje napredak: RIS je analizirao 41 zakon od značaja za privredu i javne rasprave su organizovane u slučaju 16 novih zakona i 16 izmena i dopuna zakona. Ipak, sastav radnih grupa i kontakt podaci osoba kojima se privreda može obratiti nisu objavljivani, dok se javna slušanja u Narodnoj skupštini ne organizuju, zbog čega je preporuka RIS-a da se dalje radi na transparentnosti postupaka.

– Predvidivost poslovanja i dalje je jedan od ključnih izazova za privredu. Zato je  preporuka ovogodišnjeg RIS-a da se planovi Vlade usvajaju redovno i blagovremeno, kao i da se uspostavi sistemsko praćenje rokova za donošenje podzakonskih akata. U praksi često imamo nove zakone, dok su pravilnici i dalje stari, što stvara nesigurnost i nedoumice kod privrede kako se propisi primenjuju – rekla je programska direktorka NALED-a Jelena Bojović, i dodala da uz RIS koji se bavi regulatornim procesom, NALED objavljuje i Sivu knjigu – koja daje 100 konkretnih preporuka kako da se unaprede sami propisi kako bi se stvorili bolji uslovi za poslovanje.

Nedostatak radne snage i visoke takse najveći izazovi za male biznise na lokalu

Ažurnost sprovođenja zakona ostala je najslabije ocenjena oblast kao i prethodnih godina – od 210 podzakonskih akata koje je trebalo doneti tokom 2025, usvojeno je samo osam, odnosno 4%, dok se u proseku na usvajanje podzakonskih akata čekalo 727 dana.

Mišljenja o načinu primene propisa

Institucije ovaj nedostatak pokušavaju da nadomeste izdavanjem mišljenja o načinu primene propisa na zahtev privrede. Trinaest od 25 ministarstava koja su dostavila podatke izdalo je tokom 2025. ukupno 1.577 mišljenja o primeni zakonskih odredbi. Međutim, ova mišljenja uglavnom nisu javno dostupna niti pravno obavezujuća, pa ne mogu biti zamena za podzakonske akte, a kako bi se ovaj problem bar delimično rešio NALED-ova Siva knjiga predlaže uvođenje javnog elektronskog registra mišljenja institucija.

Na slabiju predvidivost donošenja propisa uticalo je to što drugu godinu za redom nije donet Plan rada Vlade, a gotovo tri petine svih donetih zakona nije se nalazilo ni u poslednjem dostupnom planu, što privredi otežava pripremu za nove obaveze i povećava troškove usklađivanja poslovanja. Ohrabruje to što je Plan rada Vlade za 2026. usvojen u propisanom roku, što će pozitivno uticati na rezultat narednog izdanja RIS-a.

Kvalitet pripreme propisa je, takođe, blago opao. Analize efekata formalno su izrađene za sva 44 zakona za koje su bile potrebne, ali je samo polovina ocenjena kao potpuna, dok je najveći pad zabeležen kod kvaliteta obrazloženja zakona, jer se razlozi za izmene često svode na prepisivanje predloženih odredaba.

Administrativno opterećenje privrede i dalje je visoko i iznosi 2,7% BDP-a, što ukazuje da se ona suočava sa značajnim troškovima, koje je potrebno smanjiti.

Izvor: BIZLife

Foto: Magnific/armmypicca