Šta Vas čini investitorom i kako investirati u eri globalnih turbulencija?

Pre nekoliko dana jedan prijatelj postavio mi je naizgled jednostavno pitanje: „Da li da uložim u S&P 500?“ Takva pitanja ljudi obično postavljaju očekujući konkretan odgovor – „da“ ili „ne“, „sad“ ili „kasno je“. Međutim, iza tog pitanja krije se mnogo dublja dilema savremenog čoveka: kako sačuvati i uvećati kapital u svetu koji deluje sve nestabilnije, fragmentisanije i manje predvidivo.

Piše: Boran Kerim

Poslednjih deset godina stvorilo je jednu opasnu iluziju o investiranju. Društvene mreže, finansijski influenseri i konstantna medijska proizvodnja „sledeće velike prilike“ učinili su da tržišta kapitala počnemo da posmatramo kao igru brzog prepoznavanja pobednika. Kao da je suština investiranja pronaći sledeću Nvidiu, sledeći Bitcoin ili sledeću tehnološku revoluciju pre svih drugih.

Međutim, istorija kapitala nikada nije funkcionisala na taj način.

Kada danas pogledamo unazad, lako je zaključiti da je sve bilo očigledno. Da je rast američkog tržišta bio neminovan. Da je AI revolucija morala da eksplodira. Da je Bitcoin morao postati globalni finansijski fenomen. Ali upravo je to najveća optička varka retrospektive — prošlost uvek deluje logičnije nego što je zaista bila u trenutku kada se odvijala.

Godine 2015. svet nije izgledao ni približno ovako kako izgleda danas. Evropska ekonomija još se oporavljala od dužničke krize. Kina je usporavala rast i prvi put ozbiljno otvarala pitanje održivosti svog ekonomskog modela. Kamate centralnih banaka bile su na istorijskim minimumima, a globalizacija je još uvek delovala kao nepovratan proces. Malo ko je mogao da predvidi pandemiju, rat u Evropi, energetsku krizu, ubrzanu fragmentaciju međunarodne trgovine ili činjenicu da će poluprovodnici postati jedno od ključnih geopolitičkih pitanja XXI veka.

I upravo tu dolazimo do suštine problema. Investiranje nikada nije bilo samo pitanje ekonomije.

Kapital je kroz istoriju uvek pratio geopolitičku stabilnost, tehnološku dominaciju i sposobnost država da kontrolišu resurse, trgovinske puteve i finansijske tokove. Holandska Istočnoindijska kompanija nije postala najmoćnija kompanija svog vremena zato što je imala bolji marketing, već zato što je iza nje stajala pomorska, vojna i trgovinska dominacija jedne države. Britanska imperija nije izgradila finansijski centar u Londonu samo zahvaljujući bankarstvu, već kroz kontrolu globalnih ruta, osiguranja, industrijske proizvodnje i kolonijalne trgovine. Američko tržište kapitala nije postalo dominantno samo zbog korporativne efikasnosti, već zato što je iza njega stajala politička, vojna, tehnološka i monetarna moć Sjedinjenih Država.

Geopolitika i ekonomija nikada nisu bile odvojene discipline. One su oduvek bile lice i naličije istog Sistema, posmatranog kroz prizmu te dve komponente.

Ratovi su menjali industrije, gasili profesije i stvarali nove klase bogatstva mnogo pre nego što su postojale moderne berze. Promene trgovinskih ruta rušile su čitave gradove i stvarale nove centre moći. Energetske tranzicije menjale su poredak država. Tehnološke revolucije preraspodeljivale su kapital između kontinenata.

Zato je opasno kada savremeni investitori pokušavaju da tržišta posmatraju izolovano od sveta u kojem ta tržišta funkcionišu.

Danas se često govori da „geopolitika ponovo postaje važna“. Istina je da geopolitika nikada nije prestala da bude važna. Samo je period nakon Hladnog rata stvorio iluziju da živimo u trajno stabilnom i ekonomski racionalnom svetu. Niske kamate, relativno predvidiv međunarodni poredak i ubrzana globalizacija omogućili su generacijama investitora da poveruju kako tržišta dugoročno funkcionišu gotovo autonomno od politike.

Taj period je završen.

Ulazimo u eru u kojoj će kapital sve više pratiti energetsku bezbednost, tehnološki suverenitet, kontrolu podataka, pristup retkim resursima i političku stabilnost država. Veštačka inteligencija, poluprovodnici, energetika, lanci snabdevanja i monetarna politika više nisu samo ekonomske teme. To su pitanja nacionalne strategije i bezbednosti.

U takvom svetu, najveća zabluda modernog investiranja možda nije pogrešan izbor akcije — već nedovoljno razumevanje vremena u kojem živimo.

Ljudi često veruju da je investiranje prvenstveno test inteligencije. Međutim, dugoročno gledano, investiranje je mnogo više test psihološke stabilnosti i sposobnosti razumevanja istorijskih ciklusa. Većina ljudi ne gubi novac zato što nema informacije, već zato što ne može emocionalno da izdrži neizvesnost.

Svi bi danas da im ponudite kupili Nvidiu iz 2015. godine. Malo ko iskreno postavlja pitanje da li bi zaista ostao u toj investiciji tokom perioda u kojima je tržište brutalno kažnjavalo tehnološki sektor, ili tokom trenutaka kada je budućnost AI industrije još uvek bila potpuno neizvesna.

To je suštinska razlika između teorijskog i stvarnog investiranja.

Zbog toga ozbiljan portfolio nikada nije pitanje euforije i trenutne inspiracije, već strukture i dugoročnog planiranja. Nije zasnovan na ideji da će jedan instrument rešiti budućnost investitora, već na razumevanju da svet prolazi kroz cikluse koje nijedna generacija ne može potpuno predvideti.

Možda je upravo zato najvažnija investiciona osobina budućnosti sposobnost da čovek ostane racionalan i smiren u odlukama, dok se svet oko njega ubrzano menja.

Jer tržišta nikada nisu bila samo brojke na ekranu.

Tržišta su odraz civilizacije, moći, tehnologije, straha, ratova, inovacija i ljudskog poverenja u budućnost.

A upravo se na tom preseku danas donose najvažnije odluke o kapitalu.

O autoru: 

Boran Kerim je makro strateg i geoekonomski analitičar specijalizovan za preseke globalne ekonomije, tržišta kapitala i geopolitike. Kao osnivač i CEO kompanije BSK Consulting, savetuje kompanije, investitore i privatne klijente u donošenju strateških odluka u periodu dubokih globalnih promena. Njegov rad fokusiran je na razumevanje načina na koji geopolitički događaji, monetarna politika, energetske tranzicije, tehnološke promene i globalni tokovi kapitala utiču na poslovanje kompanija, investicione strategije i dugoročnu ekonomsku stabilnost.

Izvor: BIZLife

Foto: Andrija Jurasin, Magnific/user8285578