Kako je Vujošević gradio šampione kroz knjige

Vest o smrti Duška Vujoševića potresla je sportsku i širu javnost, ali iza njega nije ostala samo trenerska zaostavština, već i jedna tiha, ali snažna misija: ljubav prema knjizi.

Vujošević je bio trener koji je verovao da se šampioni ne grade samo na parketu, već i u mislima. Tokom priprema, svojim igračima nije davao samo zadatke za trening, već i – knjige. Smatrao je da čitanje razvija karakter, disciplinu i unutrašnju snagu, podjednako važnu kao i fizička spremnost.

Knjige koje su oblikovale šampione

Na njegovim listama često su se nalazili klasici i dela koja oblikuju duh:

Zen i samuraji – knjiga koja spaja istočnjačku filozofiju i ratnički kodeks, učeći o smirenosti, fokusu i unutrašnjoj ravnoteži.

Starac i more – priča o istrajnosti i borbi čoveka protiv sopstvenih granica.

Mobi Dik – epska potraga za smislom, opsesijom i sudbinom. Bašta sljezove boje – nežna, nostalgična slika detinjstva i sveta koji nestaje.

Posebno mesto u njegovom čitalačkom svetu zauzimao je Danilo Kiš, čiju je literaturu cenio zbog dubine i intelektualne snage.

Nezaobilazni Koprivica

Ali Vujošević nije ostao samo na klasici. Svojim igračima preporučivao je i savremene autore, poput Bože Koprivice, čije su knjige često bile deo “obavezne lektire” u njegovom timu:

Volej i sluh – o osećaju za igru, ritam i intuiciju.

Vreme reči – promišljanje jezika i komunikacije.

Tu su bili i Kiš, Borhes, Maradona – neobičan spoj književnosti i sporta.

Dribling 1001 noć – metafora igre kao umetnosti.

Samo bogovi mogu obećati – filozofska razmišljanja o granicama ljudskih očekivanja.

Njegov uticaj bio je toliki da je čak i jedna preporuka mogla da pokrene lavinu – knjiga Februar 33 doživela je nagli skok prodaje nakon što ju je pomenuo, što je samo još jedan dokaz da je bio svojevrsni “influenser” i van terena.

Legenda koja je od igrača pravila ljude, ovako je govorio Duško Vujošević

Istančan ukus i van književnosti

I van književnosti, njegov ukus bio je jednako istančan. Voleo je muziku autora kao što su Arsen Dedić, Azra, Haustor, Partibrejkers, Đorđe Balašević i Šaban Bajramović. Na filmu je cenio klasike poput Građanin Kejn, Kum i Lovac na jelene, ali i ruske epopeje kao što su Rat i mir i Soba i po.

Posebno je cenio rad reditelja Emira Kusturice, Živojina Pavlovića i Gorana Markovića. U vremenu kada se sve meri brzinom i rezultatima, Vujošević je podsećao da su znanje, kultura i unutrašnji razvoj ono što pravi razliku. Njegovi igrači možda jesu učili kako da pobeđuju – ali su, zahvaljujući njemu, naučili i kako da misle. Možda je to njegova najveća pobeda.

Izvor: BIZLife

Foto: Printscreen: Youtube/SportalRS