• Kada danas pogledate na svoju karijeru, u kom trenutku ste shvatili da više ne gradite samo posao, već i sopstveni stil liderstva?

Ne bih mogla da izdvojim jedan dramatičan trenutak koji me je doveo do tog saznanja. To je više bio proces. U jednom trenutku primetite da kolege ne dolaze samo po odgovor, već po način razmišljanja. Da žele da čuju kako posmatrate situaciju, kako merite rizik i kako ostajete smireni kada stvari postanu komplikovane. Tada shvatite da liderstvo nije titula, već energija koju unosite u tim.

Irena Trifunović

• Koji je vaš profesionalni potez delovao rizično ili nelogično, a kasnije se pokazao kao prelomna tačka?

Jedna od odluka koja je u tom trenutku delovala pomalo nelogično bila je prelazak iz sveta internih komunikacija u eksterne komunikacije. U kompaniji Carlsberg Srbija radila sam na internim komunikacijama, što je bilo dragoceno iskustvo, jer vas nauči koliko je kultura kompanije zapravo temelj svake strategije. Međutim, u jednom trenutku sam osetila potrebu da izađem iz tog okvira i da se više bavim odnosom brenda sa javnošću. Prelazak u auto-industriju, u kompaniju Opel, značio je upravo to – ulazak u potpuno drugačiji komunikacioni kontekst, gde je fokus bio na eksternim komunikacijama, reputaciji brenda i odnosima sa medijima. To je bio korak koji je na početku delovao kao veliki zaokret, jer sam praktično promenila perspektivu iz koje posmatram komunikacije. Ispostavilo se da je upravo ta promena bila jedna od ključnih tačaka u mojoj karijeri. Više od 15 godina rada u eksternim komunikacijama naučilo me je kako se gradi dugoročna reputacija, kako se upravlja percepcijom brenda i koliko je važno razumeti širu sliku tržišta i javnosti.

U stvari, tek kada prođete oba sveta – i interni i eksterni – počnete da razumete komunikacije u potpunosti. Jedno bez drugog ne funkcioniše. Interna kultura oblikuje autentičnost brenda, a eksterna komunikacija je način na koji tu autentičnost delite sa svetom.

Zato danas na taj prelazak ne gledam kao na rizik, već kao na jedan od onih trenutaka kada intuitivno napravite korak koji kasnije postane temelj svega što radite.

• U komunikacijama se često očekuje da sve držite pod kontrolom, čak i kada je interno haotično. Kako izgleda to kada nosite takvu vrstu pritiska i šta vas je naučilo o vama samima?

Komunikacije su zanimljiva profesija jer vi često morate da budete najmirnija osoba u prostoriji upravo kada je situacija najnapetija. Naučila sam da je najveća snaga u tim trenucima – jasnoća. Ne morate uvek imati sve odgovore, ali morate znati kako da postavite okvir u kojem će tim moći da razmišlja i reaguje racionalno. Takve situacije su me naučile da je mir, zapravo, veština koja se gradi iskustvom.

• Šta je najteže u trenutku kada više niste samo koleginica koja rešava problem, već osoba od koje tim očekuje mirnoću, pravac i odgovor čak i kada ga nemate odmah?

Najveći izazov dolazi u trenutku kada više niste samo koleginica koja rešava problem, već osoba od koje tim očekuje pravac. U takvim situacijama shvatite da liderstvo nije u tome da uvek imate rešenje, već da vodite proces razmišljanja. Nekada je najiskrenije reći: još nemamo sve odgovore, ali znamo u kom smeru idemo. Paradoksalno, upravo takva transparentnost često gradi najviše poverenja.

Irena Trifunović foto: Stefan Burmazević

• Žene u biznisu često balansiraju između odlučnosti i očekivanja drugih – da ih ne dožive kao „suviše teške” ili „mnogo blage”, a da pritom ne budu potcenjene. Kako je taj balans izgledao u vašem slučaju i kada ste prestali da se prilagođavate tuđim očekivanjima?

Žene u biznisu često balansiraju između percepcije da su previše odlučne ili previše blage. Mislim da većina nas prođe kroz fazu u kojoj pokušava da pronađe „pravu meru”. Vremenom sam shvatila da je jedini održiv balans autentičnost. Kada prestanete da pokušavate da se uklopite u stereotipe i počnete da gradite sopstveni stil komunikacije, ljudi počinju da vas doživljavaju mnogo jasnije.

• Postoji li neka odluka, greška ili period iz vaše karijere koji tada nije delovao kao uspeh, ali vam je kasnije doneo najvažniju profesionalnu lekciju?

Naravno da je bilo projekata ili perioda koji u tom trenutku nisu izgledali kao uspeh. Ali upravo vas takvi trenuci nauče strpljenju i dugoročnoj perspektivi. Komunikacija nije samo kampanja ili strategija – to je odnos koji se gradi vremenom. Kada to shvatite, počnete drugačije da posmatrate i izazove i uspehe.

• Da vam se danas na vratima pojavi mlađa verzija vas, sa istim strahovima i sumnjama, šta biste joj rekli da slobodno preskoči, a zbog čega da se uopšte ne nervira?

Rekla bih joj dve stvari. Prvo, da ne čeka savršen trenutak – on gotovo nikada ne dolazi. Drugo, da se mnogo manje brine o tome kako će neki potez izgledati spolja, a mnogo više o tome da li je u skladu sa njenim vrednostima. Karijera nije linearna priča i ne mora svaki korak da izgleda savršeno. Ono što na kraju pravi razliku jesu doslednost, radoznalost i spremnost da učite iz svake situacije.