Bojan je napravio mapu svih saobraćajnih nezgoda u Srbiji – i internet je „eksplodirao“

Podaci o saobraćajnim nezgodama godinama su javno dostupni, ali retko ko ih je pretvorio u nešto što ljudi zaista mogu da razumeju i koriste. Bojan Dedić je među onima koji su u tome uspeli – bez velike pompe, ali sa jasnom idejom da tehnologija može da posluži svakodnevnim potrebama. Njegov projekat saobracajke.net brzo je privukao pažnju, jer na jednostavan način pokazuje ono što nas sve zanima: gde se nezgode dešavaju i kako da ih izbegnemo. U razgovoru otkriva kako je sve počelo, šta stoji iza podataka koje gledamo na mapi i zašto veruje da i pojedinac može da napravi alat koji ima širi društveni značaj.

Bojan ima 33 godine, programiranjem se bavi deset godina, a u slobodno vreme razvija web i mobilne aplikacije koje smatra zanimljivim ili društveno korisnim.

„Izdvojio bih da sam prvi koji je uspeo da vektorizuje srpski rečnik; jedan od primera upotrebe je i igra „Toplo-hladno“. Diskord zajednici sam poznat i kao developer Kefalica bota, a od skoro mogu da se pohvalim i sa „Saobraćajkama“, počinje on priču.

Kako je nastao sajt saobracajke.net?

Zanimalo nas je kako je nastala ideja za sajt saobracajke.net i šta ga je inspirisalo da napravi interaktivnu mapu saobraćajnih nezgoda.

„Sve je krenulo od Portala otvorenih podataka. Iz radoznalosti sam istraživao šta je građanima dostupno od informacija, a što naše institucije daju da se slobodno koristi. Kada sam naišao na skup podataka o saobraćajnim nezgodama, odmah mi je palo na pamet da bi bilo jako zanimljivo to vizualizovati na nekoj interaktivnoj mapi, koristilo bi mnogima, a ne iziskuje previše vremena da se napravi. Naziv se nekako sam nametnuo, želeo sam da bude jedna, narodna reč koja tačno opisuje sadržaj sajta“, objašnjava on.

Portal otvorenih podataka Srbije je portal na kom razne državne institucije i uprave objavljuju podatke u cilju analize, statistike i transparentnosti podataka. Jedan od tih skupova bio je i ovaj: „Podaci o saobraćajnim nezgodama po policijskim upravama i opštinama“, u kome su izlistane sve saobraćajne nezgode po godini, sa geo-lokacijama.

Redovno ažuriranje

„Podaci se na portalu otvorenih podataka ažuriraju jednom mesečno, i to oko 20. u mesecu za prethodni mesec. Dakle, 20. februara, dobili smo podatke za januar. Ja ću se truditi da ispratim njihovo ažuriranje sa svojim, ali može da se desi da kasnim koji dan zbog nedostatka vremena, nadam se da mi korisnici neće zameriti“, ističe.

Bojan priznaje da je imao malo problema sa obradom podataka – gramatičke greške i formatiranje je uspeo da ispravi, ali postoji na desetine slučajeva kada geo-lokacija ne odgovara podacima iz izveštaja, to jest kada u izveštaju piše da se nezgoda desila na teritoriji jedne opštine, a geo-lokacija pokazuje skroz nešto suprotno ili, štaviše, ne bude u Srbiji uopšte.

„To nisam uspeo da ispravim, jer jednostavno ne znam šta je istina. Što se tiče izrade same web aplikacije, tu nisam imao previše problema, jer sam bio na „svom terenu“. Možda je posao bio malo dosadan, jer tad nisam znao za neke AI alate koji su trenutno popularni; sada bih verovatno malo drugačije radio“, priča on i priznaje da se dugo opirao korišćenju veštačke inteligencije.

Samo pozitivne reakcije

„Dobio sam samo reči hvale. I sam sam iznenađen, nisam očekivao da će ovako “eksplodirati”, broj poseta je išao i do 90 000 dnevno. Dobijao sam na desetine poruka u tim prvim danima i sad povremeno dobijem po neku. Jedna firma je čak odlučila i da mi pokloni tastaturu i miš za moj doprinos, nisam mogao to da prihvatim, ali hvala im kao da jesam“, ističe on.

Bojan ovde ne staje.

„U međuvremenu sam uspeo da pronađem još informacija o nezgodama, tako da sad korisnici mogu i da vide detalje o vozilima koja su učestvovala u nezgodi, detalje o putnicima i svim uzrocima nezgode. Takođe su tu i novi filteri. Dok sam razvijao aplikaciju, zamislio sam prosečnog korisnika kao nekoga ko želi da koristi sajt kao arhiv, a pojedinačne nezgode kao reference, da li u nekom dokumentu, članku ili prepisci sa svojim prijateljima preko interneta. Zato je prva stvar koju sam dodao na sajtu bila linkovanje direktno do saobraćajne nezgode. Međutim, ispostavilo se vrlo brzo da je to stvar koja je bila najmanje potrebna korisnicima. Oni uglavnom žele da vide gde su crne tačke u gradu i kuda je najbezbednije voziti, ali postoje i oni koji žele da izvuku neke statistike za svoje istraživačke radove ili druge potrebe“, objašnjava naš sagovornik.

Bojanov trud je dokaz da pojedinac može da napravi alat od javnog značaja, međutim, realnost je, kaže, da se developeri uglavnom odlučuju da ulože svoje vreme i trud u neki projekat koji će im potencijalno doneti neki profit, nego u nešto što će biti opšte korisno i neprofitabilno.

„Tu važnu ulogu imaju i institucije, jer za određene inicijative moraju postojati podsticaji ili subvencije. Verujem da postoji mnogo kvalitetnih ideja od javnog značaja čija realizacija zahteva mesece rada. Iskusni developeri često nemaju prostora da toliko vremena ulože bez finansijske podrške, a oni manje iskusni u potrazi za poslom i projektima za portfolio u glavnom to ne odrade kako treba. Manji projekti poput saobracajke.net će se verovatno i ubuduće pojavljivati sporadično“, jasn je Bojan.

U planu mu je da napravi posebnu stranicu gde će izlistati sve statistike vezane za saobraćajne nezgode, ali sa nama deli nekoliko ekskluziva – najviše zabeleženo promila alkohola u krvi je 9.

Modeli automobila koji su uzrokovali saobraćajnu nezgodu

„GOLF“ 6854

„PUNTO“ 4178

„PASSAT“ 3909

„ASTRA“ 3005

„CLIO“ 2903

„MEGANE“ 2441

„POLO“ 2316

„206“ 2273

„FOCUS“ 2257

„307“ 2037

Lokacije sa najviše saobraćajnih nezgoda

Kružni tok Slavija

Kružni tok Trg Oslobođenja

Bul. Mihajla Pupina/Omladinskih Brigada

„Bitno je napomenuti da ove lokacije ne znače nužno da su ovo crne tačke, jer se ne uzima u obrzir protok vozila i težina nesreće. Kod kružnih tokova su uglavnom manje materijalne štete“, zakjučuje on.

Izvor: BIZLife/Gorica Mitrović

Foto: Printscreen:Youtube/Saobracajke.net