Od porodične vizije do sistema: 25 godina vrtića Trešnjober

Četvrt veka postojanja u obrazovanju nije samo broj godina – to je kontinuitet ideje, ljudi i poverenja koje se gradi svakog dana. Upravo takvu priču nosi Trešnjober, predškolska ustanova koja je iz jedne jasne pedagoške vizije prerasla u stabilan sistem sa pet lokacija i timom od gotovo stotinu ljudi. U vremenu kada se obrazovanje često posmatra kroz kapacitete i brzinu rasta, Trešnjober ostaje primer da kvalitet, doslednost i dugoročno razmišljanje mogu biti temelj i dobrog obrazovanja i održivog biznisa. O razvoju ovog koncepta, izazovima u sektoru privatnog predškolskog obrazovanja, ali i o tome kako se vodi tim u kojem je ljudski faktor presudan, razgovaramo sa dr Jelenom Krstović, koja danas stoji iza daljeg rasta i razvoja Trešnjobera, nastavljajući porodičnu priču započetu pre 25 godina.

Trešnjober je nastao iz jedne vrlo jasne ideje – da deca u ranom detinjstvu zaslužuju obrazovno okruženje koje podjednako razvija znanje, radoznalost, emocije i samopouzdanje. Pre 25 godina tu ideju je na bazi svog bogatog iskustva, stručnog znanja i vizije razvila Ljiljana Proković, diplomirani specijalni pedagog, Jelenina majka. Tada u Srbiji nije bilo mnogo prostora za autorske pedagoške koncepte u predškolskom obrazovanju, i zato su želeli da naprave mesto koje će biti drugačije – vrtić u kojem se dete posmatra celovito i mesto u kojem se postavljaju temelji ličnosti i ljubavi prema učenju.

• Trešnjober ove godine obeležava 25 godina rada. Kada pogledate razvoj od prvog vrtića do sistema sa pet lokacija i skoro sto zaposlenih, šta smatrate ključnim odlukama koje su omogućile da ovaj projekat preraste u stabilan obrazovni biznis?

Najvažnija odluka bila je da rast nikada ne ide ispred kvaliteta. U obrazovanju je vrlo lako proširiti kapacitete, ali je mnogo teže očuvati standard rada i kulturu organizacije. Zato smo svako novo otvaranje vrtića planirali veoma pažljivo – tek kada smo bili sigurni da imamo stabilan tim, jasno definisan program i organizaciju koja može da iznese taj rast. Druga važna odluka bila je kontinuirano ulaganje u ljude. U sektoru obrazovanja zgrade i infrastruktura jesu važni, ali ono što zaista pravi razliku su vaspitači i stručni saradnici. Treći element je doslednost konceptu. Trešnjober je tokom svih ovih godina razvijao sopstveni Trešnjober program i nije pokušavao da prati kratkoročne trendove. Ta stabilnost i jasna filozofija rada vremenom su postali i naš najjači brend.

• Vrtići su sektor u kojem roditelji poveravaju ono što im je najvažnije – svoju decu. Kako se tokom godina gradi i čuva poverenje roditelja, koje je verovatno najvažniji kapital jednog vrtića?

Poverenje se u ovom sektoru ne gradi kampanjama, već iskustvom. Roditelji vrlo brzo prepoznaju da li je okruženje u kojem je njihovo dete zaista podsticajno, sigurno i pažljivo vođeno. Posle bezbednosti dece koja je na prvom mestu, za nas je transparentnost uvek bila važna. Roditelji moraju da imaju osećaj da su deo zajednice i da imaju uvid u način na koji vrtić funkcioniše. Drugi važan element je kontinuitet kvaliteta. Jedan dobar program ili jedna dobra godina nisu dovoljni – poverenje se gradi kroz doslednost. I treće, odnos sa porodicama mora biti partnerski. Mi ne posmatramo roditelje kao klijente, već kao saradnike u razvoju deteta.

• Trešnjober razvija autorski program zasnovan na holističkom pristupu razvoju deteta. Kako se takav pedagoški koncept pretvara u održiv poslovni model koji može da raste, a da ne izgubi kvalitet?

Pedagoški koncept mora biti jasno definisan, ali i dovoljno fleksibilan da se razvija zajedno sa novim saznanjima o razvoju deteta. U Trešnjobru smo godinama gradili program koji podjednako razvija kognitivne, motoričke i socio-emocionalne veštine.. Da bi ovakav model bio održiv, ključna je standardizacija kvaliteta – način rada, obuke zaposlenih i pedagoški standardi moraju biti jasno postavljeni. Na to se nadovezuje jasan poslovni model i sistem upravljanja, koji stvara prostor da se pedagoški rad odvija bez problema. Poslovni procese integrisali smo u nekoliko ključnih kategorija, koje omugućavaju nesmetan rast i razvoj, ali i stabilnost i održivost poslovanja. Uspešni poslovni rezultati iz godine u godinu oslikavaju ovu sinergiju.

• Danas vodite tim od gotovo 100 zaposlenih. Koliko je upravljanje ljudima u obrazovanju specifično?

Imam iskustva i u vođenju znatno većih timova, ali u obrazovanju je ljudski faktor apsolutno presudan. Kvalitet ustanove ne može biti veći od kvaliteta ljudi koji u njoj rade. Zato je upravljanje timom u ovom sektoru mnogo više od klasičnog menadžmenta. Potrebno je graditi profesionalnu zajednicu u kojoj se ljudi osećaju cenjeno, podržano i motivisano. Veliki deo naše energije usmeren je na profesionalni razvoj zaposlenih – edukacije, mentorstvo i razmenu iskustava. Kada imate tim koji veruje u zajedničku misiju, organizacija dobija stabilnost koju je teško postići na druge načine. Stoga su Trešnjober ustvari ljudi koji u njemu svakodnevno rade i rastu sa njim.

• Privatni vrtići u Srbiji poslednjih godina doživljavaju snažan rast. Koji su najveći izazovi u ovom sektoru danas?

Najveći izazov je očuvanje kvaliteta u uslovima brzog rasta sektora. Potražnja za mestima u vrtićima je velika, ali kvalitet predškolskog obrazovanja zahteva ozbiljna ulaganja – u prostor, u program i pre svega u ljude. Drugi izazov je regulatorni okvir, koji se stalno razvija i zahteva od ustanova visok nivo profesionalne organizacije. Uvođenjem subvencija Grada Beograda za roditelje dece koja borave u privatnim predškolskim ustanovama, pre desetak godina, značajno je povećan obuhvat dece u vrtićima u Beogradu. Otvoren je veliki broj novih predškolskih ustanova (sa 90 na više od 400), neke su se u međuvremenu zatvorile, rodila se i lojalna i nelojalna konkurencija. Sve su to svakodnevni izazovi poslovanja, ali sa jasnom strategijom, oni se prevazilaze. Praksa evropskih zemalja jeste da je sledeći korak možda javno-privatno partnerstvo, sa ciljem što bolje kontrole kvaliteta pedagoškog rada i optimizacije sveukupnog poslovanja vrtića. Treći izazov su očekivanja roditelja, koja su danas mnogo veća nego pre dvadeset godina. Roditelji su informisaniji, žele aktivnu komunikaciju i očekuju vrtić koji će biti partner u razvoju njihovog deteta.

• Trešnjober je porodični biznis koji traje četvrt veka. Koje vrednosti pomažu da takva organizacija ostane stabilna?

Porodični biznis može biti velika prednost kada postoji jasna vizija i usvojen sistem vrednosti i poslovanja. U našem slučaju to su pre svega odgovornost, dugoročno razmišljanje i doslednost misiji, ali i znanje i iskustvo u svakom segment ovog biznisa. Važna je podela posla i pristup sa jasno definisanim standardima i zadacima svakog od osnivača. Porodične organizacije često imaju jači osećaj kontinuiteta – odluke se ne donose samo za sledeću godinu, već za decenije koje dolaze. Mislim da je upravo taj dugoročni pogled omogućio Trešnjoberu da raste stabilno, bez naglih i rizičnih poteza.

• Nakon 25 godina rada, kako vidite narednu fazu razvoja Trešnjobera?

Posle 25 godina najvažnije pitanje nije koliko brzo možemo da rastemo, već kako uz rast, možemo da unapredimo kvalitet onoga što već radimo. U narednom periodu želimo da nastavimo razvoj našeg autorskog programa i da dodatno investiramo u profesionalni razvoj tima. Razvoj novih lokacija je uvek aktuelan, pa naš petogodišnji plan razvoja prepoznaje čak 5, 6 novih vrtića, koje već razvijamo. Razmatramo i mogućnosti novih obrazovnih inicijativa koje bi mogle da prošire uticaj Trešnjobera, ali uz isti princip koji nas vodi od početka – rast ima smisla samo ako prati kvalitet i standard sveukupnog poslovanja. Stoga smo prepoznati i od strane strateških partnera, što može biti jedan od pravaca daljeg razvoja Trešnjobera. Naš cilj je da Trešnjober i u narednim decenijama ostane mesto u kojem deca razvijaju radoznalost, samopouzdanje i ljubav prema učenju, u sigurnom i podsticajnom ambijentu.

Izvor: BIZLife

Foto: Goran Nikolašević