Serija koja je oduševila ceo svet i podsetila zašto smo voleli Vesteros

Da li uopšte postoji osoba koja nije gledala Game of Thrones? Iskreno, ne verujemo. Čak i ako ste jedan od onih upornih „kontraša“ koji su godinama odbijali da pritisnu play dok je trajala globalna histerija, do sada ste sigurno naučili bar šta znači „Winter is coming“.

Ali, budimo iskreni, nakon svih onih zmajeva, teških političkih spletki, incesta i budžeta koji su probijali plafon, malo smo se i umorili.

A onda nam je stiglo nešto što nas je potpuno zateklo nespremne. Nešto toliko jednostavno, a toliko moćno.

Kad nas spontanost „kupi“ na prvu

Serija „Vitez sedam kraljevstava“ (A Knight of the Seven Kingdoms) nije pokušala da bude veća, glasnija ili skuplja od originala. Naprotiv. Ona je ljudskija. I tu nas je, onako iskreno, „kupila“.

Ono što je nas apsolutno razoružalo nije neka epska bitka, već neverovatna, gotovo dečija spontanost dvojice glavnih glumaca. U svetu gde smo navikli na „ispeglane“ holivudske zvezde koje paze na svaki pokret obrve, Piter Klafi (Dank) i mali Dekster Sol Ansel (Jaje) doneli su nam nešto što se danas retko sreće: čistu, nepatvorenu emociju.

Tandem koji nismo znali da nam treba

Dank nije onaj nepobedivi vitez u blistavom oklopu. On je visok, pomalo trapav i beskrajno dobronameran tip koji pokušava da uradi pravu stvar, dok mu se ruke tresu od treme. Piter Klafi ga igra sa takvom neposrednošću da imate osećaj kao da gledate svog dobrog prijatelja, a ne glumca na setu.

Foto: AP Photo/Ebrahim Noroozi

A mali Jaje? Taj dečak je srce ove priče. Njegova spontanost u ulozi štitonoše (koji je zapravo princ u tajnosti) je toliko prirodna da svaki njihov dijalog teče onako kako teče život, sa pauzama, nespretnim šalama i neizrečenim poverenjem. Gledajući njih dvojicu, nama je u glavi bila samo jedna misao: E, ovako se pravi magija. Bez filtera, bez prenemaganja.

Lekcija koju smo zaboravili

Zašto je ovo oduševilo svet, pa i nas? Zato što smo se uželeli priča o ljudima. Dok su se prethodni nastavci takmičili ko će imati više zmajeva po kvadratnom metru, „Vitez“ nas je izveo na prašnjave puteve Vesterosa, u obične krčme gde se oseća miris dima i čuje zvuk smeha.

Foto: Unsplash/kylo8

Ta glumačka „nevinost“ glavnih aktera je zapravo njihov najveći adut. Oni nisu došli da „odglume“ uloge, oni su u njih ušetali. To je onaj prepoznatljivi potpis Džordža R. R. Martina koji smo negde usput izgubili, podsetnik da su u poslu, kao i u životu, najskuplje produkcije ništa ako nemaš hemiju i iskrenost koja probija ekran.

Naš utisak (bez spojlera)

Ova serija nam je došla kao hladna izvorska voda nakon niza preslatkih napitaka. Ne trebaju vam mape, ne trebaju vam porodična stabla od 100 kolena. Samo se prepustite putovanju dvojice autsajdera koji veruju u čast u svetu koji je zaboravio šta to znači.

Dank i Jaje su nas podsetili da su vitezovi nekada bili ljudi, a ne samo figure na mapi rata. Njihova spontanost nam je vratila nadu da se dobre priče i dalje pričaju iz srca, a ne samo iz kalkulacija.

Vesteros je ponovo mesto na koje želimo da se vratimo, ne zbog prestola, nego zbog njih dvojice.

Izvor: BIZLife/K. J.

Foto: AP Photo/Ebrahim Noroozi, Unsplash