Plavi ponedeljak: Najdepresivniji dan u godini ili dobro upakovan mit?

Svake godine, treći ponedeljak u januaru dobija posebnu etiketu: Blue Monday, plavi ponedeljak ili „najdepresivniji dan u godini“. Ideja je popularna na društvenim mrežama i u medijima, ali iza ovog naziva krije se priča koja nije ono što izgleda na prvi pogled.

Matematičkom formulom do najtužnijeg dana

Koncept Blue Monday‑ja potiče iz 2005. godine i vezuje se za britanskog psihologa Cliffa Arnalla, koji je u okviru marketing kampanje za turističku kompaniju (Sky Travel) osmislio „matematičku formulu“ koja kombinuje različite faktore – vremenske uslove, dugove posle praznika, vreme koje je prošlo od Božića, neuspeh u održavanju novogodišnjih rezolucija i nizak nivo motivacije – i na osnovu toga proglasio treći ponedeljak januara „najtužnijim danom“.

Ova formula nikada nije objavljena u naučnom časopisu, nije prošla peer review i ne smatra se naučno validnom metodom za merenje raspoloženja populacije. Stručnjaci iz oblasti psihologije jasno ističu da ne postoji kredibilna naučna metoda koja bi mogla da identifikuje jedan, univerzalno „najdepresivniji“ dan u godini.

Iako je Blue Monday ušao u popularnu kulturu, stručnjaci upozoravaju da njegova primena kao „znanstvenog“ ili psihološki tačnog koncepta može biti štetna. Ovakvo označavanje jedne određene tačke u godini kao „najgore“ može umanjiti ozbiljnost stvarnih mentalnih bolesti, poput depresije, i stvoriti pogrešan utisak da je tužno raspoloženje univerzalno i automatski povezano sa datumom, što jednostavno nije slučaj.

Kako preživeti postprazničnu depresiju? „Hurkle-durkling” je lek za sve vaše probleme

Izazovi januara

Ipak, ideja Blue Monday‑a rezonuje sa mnogim ljudima jer mnogi doživljavaju januar kao izazovan period: dani su najkraći u godini, vreme često tmurno, praznici su završeni, računi i obaveze postaju jasniji, a novogodišnje rezolucije već su počele da gube svoj sjaj. Ovaj osećaj „postholidayske melanholije“ je realan i priznat fenomen, ali ga ne određuje jedan određeni datum.

Iako nema naučnog utemeljenja, Blue Monday se danas koristi u medijima i marketinškim kampanjama, nekad kao povod za reklamne promocije, putovanja ili proizvode, ali sve češće i kao podsetnik za brigu o mentalnom zdravlju. Neki zagovornici mentalnog zdravlja koriste ga kao priliku da podstaknu razgovore o tome kako se ljudi zaista osećaju tokom zimskih meseci i kako mogu da potraže pomoć ili podršku ako im je potrebna.

U suštini, Blue Monday je danas više kulturni simbol nego dokazano psihološko pravilo – marketinški proizvod koji je postao društveni fenomen. Možda i zato i dalje privlači pažnju: ne zato što je naučno tačan, već zato što mnogi ljudi mogu da se prepoznaju u osećaju „zimske tuge“ i traže reči utehe ili objašnjenja.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik