Da li je ono što zapažamo oko sebe zaista tako očigledno? Čuveni filozof Henri Dejvid Toro u knjizi „Valden” opisuje nam značaj posmatranja i fokusiranja na samo jednu činjenicu u našem okruženju. Pobegnimo u prirodu, od gradske vreve, izolujmo se, meditirajmo, zaboravimo sve stvari koje nas umaraju, odmorimo sva čula osim onog koje trenutno koristimo – poručuje nam Toro. Gde smo se izgubili u moru informacija, taskova, stresova, porodičnih obaveza, prijatelja, rodbine, političkih mahinacija, kafana, alkohola, poraza i pobeda, osećanja krivice i mogućnosti da sve postignemo, ambicija? „A onda jedan mali infarkt u četrdesetoj, zbog toga što čovek može lagati sebe, ali ne i svoj organizam, mislimo jedno, a radimo drugo!” – citat iz knjige „Una” Mome Kapora, iz 1983. godine, natera nas na razmišljanje: a gde smo tu MI i gde sam tu JA?

Piše: Uroš Nedeljković, CEO, Business and Marketing Consultant u Deus Ex Consaltingu

Pred nama je vreme praznika. Nekako mi se čini da od Svetog Nikole pa do kraja školskog zimskog raspusta sve stane, osim saobraćajne gužve. Po firmama se dele novogodišnji pokloni deci. Jedino u šta još verujem jeste da Deda Mraz zaista postoji i da će i svima nama doneti neko bolje vreme. Pitam se da li će većina korporacija i dalje organizovati glamurozne proslave, sa popularnim turbo-folk pevačima, u svečano okićenim salama, i zajedno sa većinom zaposlenih proslavljati uspešno odbranjene biznis planove, dok ih nakon Božića očekuje smanjenje plata, umanjenje numeričke distribucije zbog zatvaranja bankrotiranih maloprodajnih lanaca i pad bruto marže. Hoćemo li i dalje na platformi Linkedin uživati u Canva novogodišnjim čestitkama, pijanim slikama sa timbildinga i lažno nasmejanim licima? Zapitamo li se ikada da li smo deo mašinerije koja se ne zaustavlja, da li smo navikli na suvoparne svakodnevice i da li smo zaista srećni sa svime što nas okružuje? „Već 33 godine svako jutro gledam sebe u ogledalo i pitam se: ’Ako bi danas bio poslednji dan mog života, da li bih želeo da radim ono što danas treba da radim?’ I kad je odgovor ’ne’ previše dana zaredom, znam da moram nešto da promenim”, poručuje vam Stiv Džobs.

Praznični period je idealno vreme da pogledamo malo u retrovizor, zastanemo, udahnemo i vidimo da li smo na pravom putu ili ipak treba malo promeniti rutu. Ako znamo gde želimo da stignemo, lako ćemo izabrati pravi put; ako ne znamo, svaki put je pogrešan. Kao malog, uvek me je zanimao taj retrovizor, šta je to u njemu toliko značajno da pogledamo unazad ili da pogledamo sebe u njemu. Smatram da naš put ne može biti ispravan ukoliko nema retrovizora. On je tu da nas podseti da uvek preti neka opasnost, da nas neko sustiže, da rupa može biti pogubna, te da, kada smo na vrhu, u najvišoj brzini, budemo spremni i na šaltanje unazad.

Negde sam pročitao da je život kao talas – dok si na dnu, očajavaš, misliš da je sve izgubljeno, nisi ni svestan da te očekuje surfovanje i dostizanje visokih vrhova, letenje skoro pa do oblaka, sreća i ushićenje. Ali posle svakog vrha i taj talas padne – na to treba biti spreman. „Vreme je da popraviš krov dok sunce sija”, rekao je Džon F. Kenedi.

Mnogi će reći: „Pa ovo nije biznis kolumna!”, ali bez nas nema ni biznisa. Dok ljude u svom poslovnom okruženju posmatramo i uvažavamo po njihovim funkcijama, rezultati će nam biti ograničeni. Kuvarica je Mira, samohrana majka dvoje dece na fakultetu, finansijski analitičar se zove Dule i putuje svakog dana 90 minuta do posla, živi sa ocem i majkom u porodičnoj kući, menadžerka u nabavci Jovana trenutno se razvodi, Joca iz magacina čeka bebu svakog trenutka, Miki iz trgovinskog marketinga jutros je imao udes na auto-putu, sekretarica Sanja pokušava da dobije kredit za stan, Vlada iz proizvodnje mora da pokupi dete u 15 č. iz vrtića… Sve su to ljudi od krvi i mesa, sa osećanjima i potrebama, mislima i mukama. Kada se zavesa raširi i stupe na pozornicu našeg poslovanja, svi navlače maske osmeha, puni elana i spremni da ostave „srce na terenu”.

Kažu da lepota nije u oku posmatrača, već u srcu posmatrača. Pogledajmo sebe i ljude oko sebe iz srca – i novogodišnje želje će nam biti malko drugačije. Što bi rekao Majk Tajson: „Svi imaju plan dok ne dobiju udarac u lice.”