Andreas Ekström: Budućnost nije u AI koju kupujemo, već u „organic intelligence“ koju zapošljavamo
Švedski novinar, bestseler autor i globalno prepoznat digitalni futurista Andreas Ekström bio je keynote speaker na Sinergiji25, regionalnoj IT i biznis konferenciji koja već četvrt veka unapređuje poslovne procese kroz tehnološke inovacije. U razgovoru za BIZLife, povodom svog nastupa, Ekström je govorio o tome zašto je „organic intelligence“ važnija od samih alata veštačke inteligencije, ko danas zaista ima moć u digitalnom svetu i zašto se ne usuđuje da daje jednostavne prognoze za budućnost.
Organska inteligencija važnija od alata
Kada je prihvatio poziv da dođe u Beograd, prvo je, kaže, pokušao da razume kontekst – zemlju, grad i samu Sinergiju.
„Kada sam saznao da ću doći na Sinergiju, shavatio sam da moram da razumem gde je Srbija, gde Beograd (u kontekstu priče) i šta je Sinergija, kao konferencija, radila tokom prethodnih četvrt veka i shvatio sam da moramo biti ponizni posebno kada se uzme u obzir diverzitet ljudi koji su ovde okupljeni, preko 1000 njih, i koji su njihovi izazovi“, kaže on. Zato svoje prezentacije gradi kao niz pitanja – da podstakne publiku da i sama postavlja „više, ali i bolja pitanja“ o mestu čovečanstva u AI revoluciji.
Njegov koncept „organic intelligence“ direktno se nadovezuje na tu ideju.
„‘Organska inteligencija’ je izraz koji sam kreirao da naglasim mesto i ulogu čovečanstva u digitalnoj revoluciji. Iskustvo. Prosuđivanje. Dobre namere. Etika. Sve ono što nije pogodno za programiranje. Te veštine i kvalitete će nam biti potrebniji nego ikada“, objašnjava Ekström. Poenta je jednostavna: tehnologiju možemo kupiti, ali ljude koji umeju da je smisleno koriste – moramo da razvijamo.
Moć je u rukama ljudi – ako je zadržimo
Na pitanje ko danas drži glavnu moć u digitalnom svetu, ne pominje ni korporacije ni vlade, već – nas. „Mi. Mi, ljudi. Ne moramo da dozvolimo da se naša deca mapiraju, manipulišu i zaglupljuju kroz deset dnevnih sati TikToka. Možemo biti roditelji. Možemo biti građani. Možemo odlučiti da želimo nešto bolje“, poručuje. Upravo tu vidi granicu između pasivnog prepuštanja algoritmima i aktivne demokratske kontrole nad tehnologijom.
Ono što ga najviše brine nije samo algoritamska pristrasnost ili gubitak privatnosti, već način na koji doživljavamo tehnologiju.
„Brine me to što ne prepoznajemo da tehnologija više nije samo tehnologija — već sve ono što je ljudsko“, kaže Ekström. Previše iskusnih ljudi, dodaje, i dalje na ove teme gleda kao na „još jednu raspravu o internetu“ koja ih se ne tiče – a zapravo se tiče svega, od politike do svakodnevnog života.
Kada je reč o kompanijama koje žele da „stvarno razvijaju ljude, a ne da samo kupe još jedan AI alat“, njegov savet je iznenađujuće prizeman: „To je individualno. Ali ako ste do sada bili uspešni, verovatno već radite nešto dobro. Pokušajte da razumete šta radite dobro i mehanizme koji su vas učinili odličnima — i nastavite da ih koristite!“ Drugim rečima, tehnologija ne sme da postane izgovor da zaboravimo sopstvene snage.
A kakva su mu iskrena predviđanja – da li ćemo za desetak godina živeti u pravednijem i pametnije organizovanom digitalnom svetu ili propuštamo šansu?
„Ne usuđujem se da kažem. Možda će AI učiniti da sve postane više. Dobro će biti bolje. Loše će biti gore“, priznaje.
Dodaje da će veliki deo odgovora zavisiti od toga da li ćemo tehnologiju posmatrati kao neutralan alat ili kao nešto što zahteva stalni dijalog, regulaciju i kritičko promišljanje.
„Ako ljudi u institucijama, biznisu i obrazovanju odluče da ostanu pasivni, tada će odluke umesto njih donositi algoritmi i tržište. Ali ako uložimo vreme da razumemo sisteme koje koristimo, da postavimo etičke granice i da mlade učimo digitalnoj pismenosti, moguće je da dobijemo verziju budućnosti u kojoj tehnologija radi za nas, a ne obrnuto“, ističe naš sagovornik. Zato, kaže, promene koje dolaze traže stalnu budnost, spremnost da postavljamo nova pitanja i da u svakom trenutku budemo spremni da promenimo smer.
Izvor: WEBMIND/Nemanja Kuč
Foto: Jadranka Ilić
