Pet minuta posla za sto godina istorije: Beograđani očistili najstariji gradski grafit
Grafiti danas boje zidove Beograda na hiljadu načina – od umetničkih koji krase fasade, do brzih poruka sprejom ispisanih u prolazu. Neki od njih traju danima, neki satima, a jedan – gotovo ceo vek. Skriven u Sremskoj ulici, u samom srcu grada, stoji verovatno najstariji beogradski grafit iz 1920. godine. I ne, nije šaren, nije ni estetski upečatljiv. Ali ima nešto što većina grafita nema – priču koja je preživela revolucije, ratove i promene sistema.
Na zidu stare zgrade i danas stoji zaštićen jednostavan natpis: „Glasajte za Filipa Filipovića.“ Iza te poruke krije se delić istorije. Iako zaštićen, bukvalno se krio, sakriven iza mora nalepnica, oglasa i novih grafita.
Zaposleni u kompaniji Represnt Communications, Đorđe Odavić i Milica Veličković rešili su da očiste ovaj najstariji beogradski grafit.
„Nastao je 1920. godine tokom predizborne kampanje za gradonačelnika Beograda, u korist Filipa Filipovića, socijalstičkog kandidata. Ovim garfitom započinje istorija grafita u Beogradu. Stavljen je ispod staklo da bi ga sačuvali, ali je danas prelepljen. Koleginica i ja smo se spustili da ga očistimo“, priča nam Odavić.
Odavić ističe da je to bilo pet minuta posla, a da sada imaju osećaj da su uradili nešto dobro.
„To je nešto što svako od nas može da uradi. Svi bi trebalo da vidimo šta sitno možemo da uradimo u svom kraju, pa onda da pričamo o velikim stvarima“, rekao je on.
View this post on Instagram
Priča iza najstarijeg grafita
Godina je 1920, Beograd je deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a jedan mladi matematičar, Filip Filipović, pokušava da postane gradonačelnik Beograda kao kandidat Komunističke partije Jugoslavije. Njegova kampanja nije imala bilborde, televizijske spotove ni društvene mreže – imala je zidove. I poruke na njima.
U avgustu te godine, Beograđani su zaista poslušali poziv sa zida: izabrali su Filipa Filipovića za gradonačelnika prestonice. Njegov mandat, međutim, trajao je samo sedam dana.
Kasnije je istorija s njim bila još surovija. Uhapšen je, osuđen, zatim pobegao u Sovjetski Savez, gde je nastavio da deluje pod imenom Boško Bošković. Ali ni tamo ga sudbina nije poštedela, streljan je 1938. godine tokom Staljinovih čistki.
Đorđe Odavić
A natpis? On je ostao.
Preživeo je bombardovanja, rekonstrukcije i promene fasada. Danas je zaštićen i uokviren. Taj zid u Sremskoj ulici zato nije samo deo gradske arhitekture. On je spomenik jednom vremenu, dokaz da grafit može biti mnogo više od nažvrljane poruke, može biti svedok istorije, glas koji ne ćuti ni kada svi drugi utihnu.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Đorđe Odavić
