Alexander Markus: Socijalna održivost jednako je važna kao ekologija za konkurentnost kompanija

Alexander Markus, izvršni član Upravnog odbora Nemačko–srpske privredne komore, naglašava da održivost nema smisla bez ljudi. Sigurni uslovi rada, jednakost i poštovanje ljudskih prava danas su jednako važni kao ulaganja u ekologiju – jer predstavljaju ključ opstanka i konkurentnosti srpskih kompanija na evropskom tržištu. 

• Zašto je socijalna održivost danas jednako važna kao i ekološka pitanja kada govorimo o ESG standardima?

Kada govorimo o održivosti, često prvo pomislimo na ekologiju – smanjenje emisija, obnovljive izvore energije, zaštitu prirode. Međutim, održivost nema smisla ako ne uključuje i ljude. Socijalna dimenzija podrazumeva sigurne i fer uslove rada, poštovanje ljudskih prava, jednak pristup mogućnostima i borbu protiv diskriminacije. Ako kompanija ulaže u zelene tehnologije, a istovremeno zapošljava radnike pod lošim uslovima, ona zapravo ne može biti održiva.

Ovo je posebno važno za tržišta poput Srbije, gde su industrije radno intenzivne, a veliki deo proizvodnje ide u izvoz. Upravo zato su međunarodni standardi socijalne održivosti ključni za domaće kompanije – jer njihovi najveći partneri, poput nemačkih kupaca, već podležu obavezama iz Zakona o dužnoj pažnji u lancima snabdevanja. Drugim rečima, srpske firme koje ne mogu da pokažu da brinu o radnicima i zajednici rizikuju da izgube pristup nemačkom tržištu.

Zbog toga socijalna održivost nije samo moralno pitanje, već pitanje konkurentnosti i opstanka. Za zemlje čija se ekonomija oslanja na izvoz, kao što je Srbija, ulaganje u ljude je jednako važno kao i ulaganje u ekologiju, to je uslov da domaće kompanije ostanu ravnopravni učesnici u globalnim lancima vrednosti.

Otvorene prijave za konferenciju Nemačko-srpske privredne komore

•  Koji će biti najveći izazovi za kompanije u Srbiji kada je reč o ispunjavanju novih evropskih regulativa?

Najveći izazov biće prelazak sa forme na suštinu. Evropske regulative, kao što su EU Direktiva o dubinskoj analizi održivosti u poslovanju (CSDDD) i Direktiva o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD), zahtevaju od kompanija ne samo da napišu izveštaj, već da dokažu da aktivno procenjuju svoje dobavljače, identifikuju rizike i angažuju zainteresovane strane. To znači potpuno nov način poslovanja – više transparentnosti, veća odgovornost i dugoročno planiranje.

Posebno je važno za kompanije iz Srbije to što su one već sada obuhvaćene nemačkim Zakonom o dužnoj pažnji u lancima snabdevanja, s obzirom na to da značajan deo srpskog izvoza ide ka nemačkom tržištu. Sve kompanije sa više od 1.000 zaposlenih u Nemačkoj morale su da se usklade sa propisima ovog zakona. Ovaj zakon obavezuje nemačke kompanije da nadgledaju ceo svoj lanac snabdevanja, uključujući i dobavljače iz Srbije. Trenutno je nova nemačka vlada odlučila da ne nastavi sa primenom tog konkretnog nemačkog zakona, već da uskladi nacionalne propise sa evropskom CSDDD direktivom koja je već pomenuta. U svakom slučaju, to znači da domaće firme moraju dokumentovati poštovanje ljudskih prava, radnih standarda, prava zaposlenih na sindikalno organizovanje i ekoloških kriterijuma ako žele da ostanu konkurentne i zadrže partnerstva sa nemačkim kupcima.

Biće izazovno i za kompanije u Srbiji da se usklade sa ovim standardima pre nego što budu formalno usvojeni u nacionalnim propisima. Evropski i nemački partneri će zahtevati podatke i dokaze o usklađenosti sa ljudskim pravima i socijalnim standardima – što će biti posebno teško za manje firme sa ograničenim resursima. Najveći rizik je da će se ESG obaveze doživeti samo kao birokratija, umesto kao prilika da se ojača konkurentnost i obezbedi pristup dugoročnim tržištima. Na kraju, usklađenost sa ESG standardima predstavlja i neku vrstu brendiranja poslodavca.

Ako mogu da dodam jednu kratku priču iz stvarnog života: jedna nemačka kompanija u Srbiji se dobrovoljno prijavila da učestvuje u probnom auditu o usklađenosti sa regulativama o lancima snabdevanja, koji je inicirao jedan nemački proizvođač originalne opreme. Pripremili su se za audit i nakon nekog vremena došao je tim za probnu inspekciju. Ali tim nije razgovarao samo sa zaposlenima kompanije, već sa svima koje su zatekli u objektima firme, uključujući i osoblje za čišćenje i obezbeđenje koje je bilo angažovano preko eksternih pružalaca usluga. Njih su pitali da li znaju koliko dana odmora im još pripada do kraja godine, jer po srpskom Zakonu o radu svaki zaposleni mora biti pravovremeno informisan o tome. Ti radnici su bili iz eksternih firmi, ali i to je deo lanca snabdevanja

• Kako se teme poput radnih prava, fer uslova rada i rodne ravnopravnosti direktno odražavaju na konkurentnost i tržišni uspeh kompanija?

Ulaganje u ljude danas je ključni faktor uspeha. Kompanije koje poštuju radna prava i ulažu u inkluzivnu kulturu privlače najbolje talente, a poznato je da upravo ljudi prave razliku između prosečnih i izuzetnih rezultata. Ako zaposleni rade u sigurnom i motivišućem okruženju, produktivnost raste, a fluktuacija zaposlenih opada, što direktno utiče na troškove i stabilnost poslovanja.

Rodna ravnopravnost je još jedan primer gde društvena pitanja postaju poslovna prednost. Timovi koji uključuju različite perspektive donose bolje odluke, brže inoviraju i bolje razumeju potrebe potrošača. Istovremeno, međunarodni investitori i kupci sve češće biraju upravo one kompanije koje mogu da pokažu da poštuju socijalne standarde. Dakle, ovo nije samo pitanje etike, već i pitanje konkurentnosti i opstanka na tržištu.

• Možete li navesti konkretne primere kako ulaganje u socijalnu dimenziju ESG-a doprinosi privlačenju investicija i dugoročnim partnerstvima?

Jedan od najboljih primera dolazi iz evropskog finansijskog sektora. Banke i investicioni fondovi sve više uslovljavaju povoljne kredite ili ulaganja time da kompanije pokažu rezultate u oblasti ESG-a. To znači da firme koje već sada imaju razvijene politike ljudskih prava, brinu o radnicima i ulažu u inkluziju, dobijaju bolji pristup kapitalu.

U regionu se već vidi trend da velike evropske kompanije traže od svojih dobavljača u Srbiji da dokažu kako se odnose prema radnicima i zajednicama. Oni koji to mogu da pokažu, ne samo da zadržavaju partnerstva, već često dobijaju nove prilike za rast. Dakle, ulaganje u socijalnu dimenziju ESG-a direktno otvara vrata dugoročnim saradnjama i pozicionira kompanije kao poželjne partnere.

S druge strane, sve velike međunarodne korporacije se jako plaše optužbi da ostvaruju profit od dobavljača ili poslovnih partnera u inostranstvu koji loše postupaju prema svojim zaposlenima. Danas postoji mnogo nevladinih organizacija i istraživačkih novinara koji bi jedva dočekali da objave takvu priču o bilo kojoj međunarodnoj korporaciji.

• Koja su vaša očekivanja od predstojeće konferencije – koje uvide, preporuke ili alate bi učesnici trebalo da ponesu sa sobom za praktičnu primenu u svojim kompanijama?

Glavna poruka treba da bude da ovo nisu samo međunarodni trendovi koji dolaze i prolaze, već realnost koja donosi nove prilike. Kompanije koje prve investiraju u socijalnu dimenziju ESG-a – u prava radnika, inkluziju i jednakost – ne samo da će smanjiti rizike, već će izgraditi jaču reputaciju i dugoročnu konkurentnost. To je znanje i praktični okvir koji učesnici treba da ponesu sa ove konferencije.

Izvor: BIZLife

Foto: AHK