Kako je Tarantino 2002. godine zabranio telefone na setovima i to pravilo nikada nije promenio
U poslednjih desetak godina nekoliko poznatih reditelja otkrilo je da ne dozvoljavaju mobilne telefone na svojim filmskim setovima. Za Kventina Tarantina, međutim, svi su oni „zakasnili na žurku“. Zašto? Zato što on ima zabranu telefona još od 2002. godine.
Zanimljivo je da Tarantinova istorija zabrane telefona datira iz vremena kada još nisu svi imali pametne telefone u džepu, uređaje koji danas mogu da pristupe internetu, prave fotografije i puštaju filmove. Još 2002, dok je snimao Kill Bill, produkcija je glumačkoj ekipi zapravo davala telefone, ali su oni tada mogli malo više od običnih poziva. Ipak, čak i sa tako ograničenom funkcionalnošću, Tarantino ih je video kao problematičan uticaj.
Prvi incident koji mu je ostao urezan desio se kada je usred snimanja scena sa Majklom Madsenom zazvonio telefon. „U suštini, telefon je zazvonio tokom scene sa Majklom Madsenom, uništio snimak i poremetio čitavu noć“, ispričao je Tarantino za magazin Coup de Main.
„Bio sam užasno besan“, dodao je. Tada ga je pomoćnik reditelja podsetio: „Mi im dajemo te telefone, možemo i da ih oduzmemo.“
Taj jedan peh bio je dovoljan da Tarantino odluči: „U redu, hajde da to uradimo.“ Od tog trenutka telefoni nisu bili dozvoljeni na njegovim setovima. Zabrana se proširila i na drugu elektroniku, jer ga ništa ne iznervira kao šum laptopa koji se uključuje dok pokušava da radi.
Vremenom, međutim, kako su pametni telefoni postajali sve prisutniji, Tarantinove borbe sa tehnologijom samo su se pojačavale. Tokom snimanja filmova Death Proof, Inglourious Basterds, Django Unchained, The Hateful Eight i Once Upon a Time in Hollywood, uveo je pravilo nadimka „Čekpoint Čarli“. Jedan član ekipe imao je zadatak da prikupi sve uređaje i vrati ih tek na kraju dana.
Da pokaže da nije potpuni tiranin, Tarantino je dozvoljavao „Čarliju“ da po potrebi puni telefone, tako da niko ne ostane bez baterije posle posla. Ali, ako bi neko prekršio pravilo, uneo telefon na set i imao nesreću da on zazvoni tokom snimanja – bio je odmah otpušten. „Ako mi sje*eš scenu, letiš; to je dogovor“, izjavio je Tarantino bez imalo milosti. Za njega je to pitanje koncentracije, a pametni telefoni, još više nego nekadašnji preklopni, imaju potencijal da budu distrakcija u najboljem slučaju, a da naruše zajedništvo ekipe u najgorem.
„Pametni telefoni su toliko prisutni na setovima“, požalio se Tarantino, „da ljudi zapravo i nisu tu, čak i kada jesu. Nisu 100% prisutni. Fizički su na setu, ali u isto vreme nešto traže, proveravaju, ažuriraju Fejsbuk, i zapravo nisu tu. Ljudi više ne razgovaraju.“
Za reditelja Petparačkih priča, koji se afirmisao početkom devedesetih, to je daleko od atmosfere koju je voleo, kada su se filmske ekipe povezivale i funkcionisale više kao porodica nego kao kolege.
„Nekada su ekipe bile kao porodice, družili su se“, priseća se Tarantino. „A sada je svako pomalo u svom svetu, dok ne dođe trenutak da svi zajedno uradimo nešto.“
Za njega, najveća pobeda zabrane je kada vidi da se ekipa zbližava bez telefona, a, kako kaže, ljudi mu često priznaju: „Ovo je filmska industrija kojoj sam se nadao! Ovo je zaista divno.“
Ipak, pola vremena oni ubrzo završe na drugom setu gde telefoni jesu dozvoljeni, i odmah se osete usamljeno i loše – jer su svi ponovo zarobljeni u svojim uređajima.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZlife/Farout Magazine
Foto: Youtube/screenshot
