Polovina japanskih kompanija ima „madogiwa-zoku“, osobu koja „ne radi ništa“

U japanskoj poslovnoj kulturi postoji izraz madogiwa-zoku, što doslovno znači „pleme pored prozora“. Ovaj termin nastao je u periodu kada je sistem doživotnog zaposlenja bio pravilo, a otkazi gotovo nezamislivi.

Kompanije koje nisu želele da raskinu ugovor sa radnicima, naročito onima u poznim godinama, pribegavale su praksi da ih zadrže formalno zaposlenim, ali bez značajnih zadataka. Njihovo mesto nije bilo u centru događanja, već na marginama kancelarije, često doslovno pored prozora, daleko od timskih sastanaka i ključnih odluka. Takva pozicija simbolizovala je status osobe koja je i dalje deo firme, ali više nema realnu ulogu u njenom radu.

Fenomen madogiwa-zoku proistekao je iz pokušaja da se održi harmonija i izbegne stigma otkaza, jer bi direktno odstranjivanje zaposlenih predstavljalo ozbiljno kršenje nepisanog društvenog ugovora između kompanije i radnika. Za mnoge koji su decenijama ulagali u firmu, to je bila i vrsta lojalnosti – potvrda da neće biti odbačeni i kada njihova produktivnost opadne. S druge strane, za mlađe generacije takav sistem je ponekad bio obeshrabrujući, jer je značio da na odgovornim mestima često ostaju ljudi bez stvarnog uticaja, dok se energija i inicijativa mladih potiskuju.

Madogiwa-zoku (Unsplash)

U praksi, život „uz prozor“ najčešće je značio dane ispunjene trivijalnim zadacima, formalnim prisustvom i odsustvom profesionalnih izazova. Radnici u takvoj situaciji nisu imali mogućnost napredovanja, niti su se njihovi doprinosi vrednovali. Neki su u tišini čekali penziju, dok su drugi pokušavali da pronađu novi smisao van kancelarije. Ipak, u očima kolega, oni su bili podsećanje na granice tradicionalnog modela sigurnosti zaposlenja.

Promene u japanskoj ekonomiji poslednjih decenija donele su i promene u ovom fenomenu. Nakon pucanja ekonomskog balona devedesetih i dugotrajnog perioda stagnacije, kompanije su morale da smanjuju troškove i postajale su spremnije da se direktno razdvoje od viška radnika. „Pleme uz prozor“ nije nestalo, ali više nije dominantan obrazac. Umesto tihog premestanja zaposlenih, sve češće se pribegava otvorenim restrukturiranjima, programima dobrovoljnog odlaska ili zahtevima koji zaposlene podstiču da sami napuste firmu.

Madogiwa-zoku ostaje, međutim, važan simbol japanskog poslovnog sveta, jer osvetljava specifičan odnos prema radu, lojalnosti i društvenom statusu. On pokazuje kako su se kompanije trudile da pomire protivrečne zahteve: s jedne strane očuvanje korporativne harmonije, a s druge potrebu da uklone one koji više ne doprinose. U vremenu kada globalna ekonomija sve više teži fleksibilnosti i brzim promenama, fenomen „plemena pored prozora“ služi i kao ogledalo koje podseća koliko su kulturni obrasci i društvene norme duboko utkani u organizaciju posla.

Izvor: BIZLife/Mladen Stanković

Foto: Unsplash