Ko radi s knjigama dobro zna koliko su dragoceni oni mali predasi između redova i radnih sati – trenuci kada čitamo za svoju dušu, a ne zbog posla. Leto je savršeno vreme za takve iskorake: u sezoni kada se stranice možda okreću sporije, ali ostaju s nama duže, dopuštamo sebi da zaista uživamo u čitanju. Upravo zato smo pitali članove tima Vulkan izdavaštva da nam otkriju šta ih ovog leta čini odmornim i nasmejanim, šta ih pokreće ili zadržava budnim do kasno u sparnu noć. Neki su posegli za pričama koje hrane dušu, neki za istorijom, a neki za klasikom koji čitaju po peti put, ali ih svaki put iznova protrese. Ako neko zna gde se krije dobra priča, to su oni koji s knjigama žive i znaju ih u dušu.
Tamara Pavlović, izvršna urednica
Neki periodi u godini prirodno nas povezuju jedne s drugima. Upravo leto ima tu moć – da otvori prostor za bliskost i prisutnost. Zato sam ovog leta posegla za knjigom „Dobar život” Roberta Voldingera i Marka Šulca. Kao neko ko veruje da su odnosi ono što životu daje dubinu, bila sam zaintrigirana nalazima najduže naučne studije o razvoju odraslih. Spajajući istraživanje iz osamdesetogodišnje studije o zadovoljstvu životom sa emocionalnim pripovedanjem, ova knjiga mi je i naučno potvrdila ono u šta sam oduvek verovala – dobar život se gradi na dobrim odnosima.
Nauka ne može da izmeri koliko smo uznemireni kada nas pozove određeni prijatelj. Ne može da zna šta nas drži budnim noću, šta nas muči, ili kako izražavamo ljubav, ali ono što nauka može da kaže jeste: „Dobri odnosi čine nas srećnijim, zdravijim i pomažu nam da živimo duže.” Naše veze sa osobama koje srećemo u životu bedem su protiv svih kriza na koje nailazimo. Ova knjiga mi potvrđuje da sam na putu koji ima smisao, stvarajući sa svakom novom stranicom želju za još kvalitetnijim odnosima.
Stojan Mirjanić, rukovodilac Sektora prodaje
Ovog leta čitam „Samuraja iz Afrike”, knjigu koja me je privukla već prvim stranicama svojom jedinstvenom tematikom i autentičnim tonom. Reč je o istinitoj, neverovatnoj priči o čoveku koji je spojio dva naizgled udaljena sveta – afrički i japanski.
Autor Krejg Šriv, inače kanadski pisac, vodi nas kroz fascinantnu životnu sudbinu glavnog junaka kroz epohe, različite kulture, ratove i unutrašnje borbe. Pisana je stilom koji je pitak, što je čini privlačnom za čitanje, ali istovremeno ostavlja snažan utisak i pokreće na razmišljanje.
Ova priča je podsetnik na to koliko stvaran život može biti uzbudljiviji od bilo koje fikcije. Zato je baš ova knjiga ujedno i moja preporuka kao savršeni izbor za leto, kada imamo više vremena da se prepustimo dobrim pričama.
Radim u izdavačkoj kući, ali nisam neko ko bira rukopise ili piše preporuke. Knjige su mi svakodnevno nadohvat ruke, ali postoji jedna koja mi osvojila srce i uvek je preporučujem prijateljima za čitanje – „Za sreću je dovoljna šoljica kafe” Tošikazua Kavagučija.
U ovoj jednostavnoj, a dirljivoj priči, ljudi dolaze u skromni kafić u Tokiju, gde mogu nakratko da se vrate u prošlost – ne s razlogom da nešto promene, već da bi razumeli gde su pogrešili i da bi izgovorili ono što možda nisu stigli.
Knjiga je topla, nežna i čita se lako, ali je na mene ostavila jak i dugotrajan utisak. Idealna je za leto – za one tihe trenutke kad poželite da se isključite i podsetite se šta vam je zaista važno u životu. Nije patetična, nije teška, a opet pokreće ono bitno u svakom. Ako tražite knjigu uz koju ćete predahnuti, možda malo i zastati nad sopstvenim mislima, ova će vam sigurno prijati. Meni jeste.
Slobodan Stojičić, umetnički direktor
Trenutno čitam, po ko zna koji put, roman „1984” Džordža Orvela. To je priča o društvu u kojem je sve pod kontrolom: jezik, misao, sećanje. Glavni junak pokušava da sačuva ljudskost u svetu gde i ljubav postaje zločin. Orvel nas upozorava na to koliko je krhka sloboda i koliko lako istina postaje stvar dogovora, naročito u vremenima kada se sistem brani od onih koji još veruju da je sloboda moguća.
Uporedo čitam i Domanovićevog „Vođu”, briljantnu satiru o jednom vođi, mnoštvu ministara i siromašnom narodu.
Milica Jevtić, menadžerka za društvene mreže
Ovog leta posegla sam za knjigom „Izuzetno blistava stvorenja” Šelbi van Pelt i oduševljena sam koliko je ova priča jednostavna, a topla. Reč je o neobičnom prijateljstvu između jedne žene i hobotnice, a sama knjiga nosi mnogo lepih poruka o tome kako treba usporiti, ceniti male stvari i kako životinje mogu biti baš kao i ljudi. Roman je lak za čitanje, ali u sebi nosi mnogo mudrosti i topline.
Kroz ovu priču učimo koliko je važno da obratimo pažnju na svet oko sebe i pronađemo snagu u jednostavnim stvarima. Takođe, opisuje koliko je bitno povezati se s drugima – bilo s ljudima, bilo s prirodom. Ova vrsta štiva podseća nas da ponekad treba usporiti i biti zahvalniji na sitnicama, koje često zanemarujemo. Volim ovakve priče jer nas podsećaju na to šta je zaista bitno i daju nam toliko potreban mir u svakodnevnoj žurbi.
