Ne znate koja vam je svrha u životu? Niste jedini – i to je u redu

„Nađi svoju svrhu!“, jedan od najčešćih saveta savremenog doba, koji više ne inspiriše, već kod mnogih izaziva osećaj zbunjenosti i pritiska. U svetu opsednutom uspehom, ideja o „životnoj misiji“ postala je teret.

Dobro došli u eru tzv. anksioznosti svrhe, unutrašnjeg nemira jer osećamo da bi naš život morao imati duboko značenje, ali ne znamo kako da ga pronađemo.

Šta je zapravo „anksioznost svrhe“?

To je osećaj nelagodnosti i nesigurnosti jer verujemo da bi trebalo da znamo svoj put, da bi naš život morao imati smisao, ali se suočavamo s prazninom ili nedostatkom pravca, prenosi Euronews Health. 

Foto: Freepik

„Svi govore da treba da pronađeš svrhu, ali niko ne govori kako“, ističe Majkl Steger, profesor psihologije sa Univerziteta Kolorado i direktor Centra za smisao i svrhu.

Upravo ta nesrazmera između očekivanja i stvarnog puta stvara teskobu.

Da li svi moramo imati „veliku svrhu“?

Zapravo, ne. Svrha ne mora biti nešto grandiozno, univerzalno ili priznato od strane drugih. Neki ljudi svoju svrhu vide u pomaganju drugima, neki u porodičnom životu, a neki u ličnom razvoju, stvaralaštvu ili jednostavno u tome da svakodnevno čine male stvari koje imaju smisla.

Kako da zdrave grickalice postanu navika kad ti padne energija na poslu?

Profesor Tod Kašdan predlaže da na svrhu gledamo kao na kompas, nešto što nas usmerava, ali ne mora strogo da određuje svaki korak. Važno je da nam pomaže da usmerimo energiju ka stvarima koje su nam važne.

Zašto je danas teže pronaći svrhu?

Nekada su religija, porodica ili želja da se deci obezbedi bolji život predstavljali osnovne stubove smisla. Danas se mnogi od tih tradicionalnih oslonaca ruše ili gube značaj.
Religijska pripadnost opada, mnogi ne veruju da će njihova deca imati bolji život, a društvene mreže stalno nameću uspešne ljude s „jasnom svrhom“, zbog čega se prosečan pojedinac često oseća izgubljeno.

Kako kaže Steger: „Sada smo prepušteni sebi da sami otkrijemo značenje svega i našu ulogu u tome.“

Potraga za svrhom sama po sebi daje smisao

Umesto da opsesivno tragamo za „savršenom svrhom“, korisnije je prihvatiti da je potraga proces. Svrha se ne nalazi u jednom trenutku prosvetljenja, ona se često gradi kroz iskustvo, greške, odnose i unutrašnje preispitivanje.

„U našem društvu smo opsednuti ishodima, a bežimo od procesa“, kaže Steger. „Zato je najbolji savet — dajte sebi vremena i dozvolite sebi da ne znate odmah.“

Pametni telefoni pojačavaju anksioznost kod mladih žena

Svrha ne mora biti velika, možda je već imate

Pisac Džordan Grumet pravi razliku između velike i male svrhe:

• Velika svrha je ono o čemu pišu knjige i prave filmove.
• Mala svrha je ono što svakog dana radite sa radošću i osećajem korisnosti, volontiranje, baštovanstvo, rad sa decom, pisanje, učenje, pomaganje drugima.

Možda je vaša svrha već tu, u onome što vas tiho ispunjava, čak i ako to zovete hobijem.

Svrha nije obavezno jedan veliki cilj koji morate otkriti do određene godine. Ona se može menjati, rasti, dolaziti u talasima. Možda nikada ne izgovorite rečenicu: „Ovo je moj smisao života“, ali ako svakodnevno radite stvari koje vas ispunjavaju, povezujete se s drugima i doprinosite nečemu, vi ste već na pravom putu.

Izvor: BIZLife/K. J.

Foto: Freepik