„Ne brinite, u sigurnim smo rukama“

Piše: Borislav Despotović, urednik magazina BIZLife

Upravo ovi mladi ljudi pokazali su nam da, čak i kad ne znaju šta hoće, tačno znaju šta ne žele i tako formiraju svoj stav, od kojeg ne odstupaju. Čudili smo se što nemaju strpljenja da pogledaju jedan dugometražni film, krstili smo se kad nam kažu da od pesme slušaju samo jednu strofu i refren, pa prebace na sledeću u plej-listi… Mogao bih sada da nabrajam sve naše šokove i strahove, ali jednostavno je – oni su mudriji od nas. Nisu oni napravili nikakav zid oko sebe, napravili su neki „firewall” da ih štiti od namernih i slučajnih napada, svih mogućih oblika. Naučili su da filtriraju važno od nevažnog, korisno od nebitnog, dobro od lošeg…

Doduše, nije da mi 40+ zanovetala ne znamo baš ništa, da nemaju šta od nas da „pokupe” pametno i korisno, ali nećemo sada o nama, u ovoj priči mi smo potpuno nebitni.

Bitni su oni.

I baš zato što znaju da odvajaju bitno od nebitnog, mladi ljudi imaju sposobnost da se potpuno fokusiraju na ono čime žele da se bave, a još ako vole to što rade, onda im nema ravnih. Stigla nam je nova lista „30 ispod 30”, ponovo intervjuišemo uspešne mlade ljude, ćaskamo sa njima u pauzama fotografisanja i snimanja – i ja sam (kao da mi je prvi put) opet pozitivno šokiran elokvencijom, znanjem i načinom na koji pričaju sa nama, o tome šta su uveliko postigli i dokle su dogurali u svojim srednjim dvadesetim.

Lepo je što ja sad sa pozicije urednika magazina BIZLife imam tu privilegiju da pišem uvodnik broja, da naglas filozofiram i dajem neki sud, ali kada sam imao godina koliko ovi mladi ljudi sa naše liste, bio sam obični zevzek. Neozbiljan i neodlučan u tome šta želim da budem, bez naročite ideje gde ću biti u budućnosti. Kod mene je to sazrelo u tridesetim.

Jeste, sigurno sam imao lepše detinjstvo, jer je bilo bezbrižnije, i nisam morao da odrastem brže nego što današnje generacije moraju, pa sam, verovatno zato, i bio krajnje neozbiljan do 30. godine. A za to vreme – ovi mladi ljudi su završili i nekoliko fakulteta, promenili više poslova, neki su ostali i na tom prvom radnom mestu, ali su i uveliko deo menadžmenta kompanija, poverena su im upravljanja važnim i rizičnim poslovima, velikim timovima i slično.

Ali pošto niko nikome ništa ne poklanja na lepe oči, tako ni ovim mladim ljudima sa naše liste „30 ispod 30” ništa nije palo sa neba, sve su zaslužili svojim znanjem i umećem. Oni su dokaz da u ozbiljnom biznisu godine jesu samo običan broj i da se pozicija ne dobija, već zarađuje.

Naravno, neće svet propasti, nismo izgubili empatiju, nećemo ostati zatrpani u smeću, neće deca pozatvarati roditelje u domove za stare… Možda će nebitne poslove raditi veštačka inteligencija i roboti, ali će mozak svih operacija biti ovi mladi perspektivni ljudi i njima slični, koje možda nikada nećemo upoznati.

Izvor: BIZLife

Foto: Zoran Rašić